Гертруда Хурлер (нем. Gertrud Hurler; Таборзец, 1. септембар 1889Растенберг, 1965) је немачка педијатрица, која ће остати запамћена по неколико открића у медицини, чији медицински епоними, њој у част, данас носе њено име: (Hurler's cells, Hurler's syndrome, Hurler's variant, Hurler-Scheie syndrome).[1][2]

Гертруда Хурлер
Лични подаци
Датум рођења(1889-09-01)1. септембар 1889.
Место рођењаТаборзец, Немачка
Датум смрти1965.(1965-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (75/76 год.)
Место смртиРастенберг, Немачка
ПребивалиштеНемачка
ОбразовањеУниверзитет у Минхену
Научни рад
Пољемедицина, педијатрија
Познат поХурлеров синдром

Живот и каријера уреди

Рођена је 1. септембар 1889. године у малом месту Таборзец (нем. Taberwiese), у округу Растенбург, на пољско-мемачкој граници (данас у Пољској у Војводству варминско-мазурском), као ћерка лекара опште праксе. Основно школовање завршила је у Кенигсбергу а медицину је студирала на Универзитету у Минхену.

Након стицања дипломе лекара, специјализирала је педијатрију у Дечјој болници Хаунер (названој по Аугусту фон Хаунеру, 1811—1884). Године 1919. преселила се у Нојхаузен, где је обављала педијатријску праксу више од 45 година.[3]

За време националсоцијализма у Немачкој била је члан Националсоцијалистичке немачка радничке партије и нацистичког медицинског удружења.[4]

Године 1914. удала се за ветеринара, доктора Конрада Хурлера кога је инспирисала да стекне медицинску квалификацију. Следеће године родила је ћерку Елизабет, која је касније студирао медицину, и сина Франца Густава, рођеног 1921. године, који је погинуо током акције у Другом светском рату.

Гертруда Хурлер је била изузетан лекар и веома драга и поштована особа од стране пацијената. Остаће запамћена по открићу једне од најтежих мукополисахаридоза - мукоплосакаридозе тип I, која је по њој добила назив Хурлеров синдром.

Преминула је 1965. године у Растенбергу у 76. години живота.

Епоними уреди

Епоними изведени из имена Гертруде Хулер:

  • Hurler's cells
  • Hurler's syndrome
  • Hurler's variant
  • Hurler-Scheie syndrome

Библиографија уреди

  • G. Hurler: Über einen Typ multipler Abartungen, vorwiegend am Skelettsystem. Zeitschrift für Kinderheilkunde, Berlin, 1919, 24: 220-234.
  • C. A. Hunter: A rare disease in two brothers. Proceedings of the Royal Society of Medicine, London, 1917, volume 10, Section Dis. Children, 104-116.
  • M. Pfaundler: Demonstrationen über einen Typus kindlicher Dysostose. Jahrbuch für Kinderheilkunde und physische Erziehung, Berlin, 1920, 92: 420.
  • P. Maroteaux, M. Lamy: La pseudo-polydystrophie de Hurler. La presse médicale, Paris, 1966, 74: 2889-2892.

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Enrique Chaves-Carballo: Gertrud Hurler. In: Stephen Ashwal (Hrsg.): The Founders of Child Neurology. Norman, San Francisco 1990, S. 521–523
  2. ^ Hurler, Gertrud (geb. Zach). In: Dokumentation: Ärztinnen im Kaiserreich. Website der Freien Universität Berlin, abgerufen am 12. 4. 2018.
  3. ^ Ogilvie, Marilyn; Harvey, Joy, ур. (2000). The Biographical Dictionary of Women in Science: Pioneering Lives From Ancient Times to the mid-20th Century. 1: A-K. New York, NY: Routledge. ISBN 978-0-415-92039-1. 
  4. ^ Bleker 2000, стр. 262.

Литература уреди

  • Bleker, Johanna (2000). Sabine Schleiermacher: Ärztinnen aus dem Kaiserreich: Lebensläufe einer Generation. Weinheim. стр. 262. ISBN 978-3-89271-898-7. 
  • Ogilvie, Marilyn; Harvey, Joy, ур. (2000). The Biographical Dictionary of Women in Science: Pioneering Lives From Ancient Times to the mid-20th Century. 1: A-K. New York, NY: Routledge. ISBN 978-0-415-92039-1. 

Спољашње везе уреди

  • Gertrud Hurler - биографија на www.whonamedit.com (језик: енглески)