Википедија

Гиљермо Горостиса

Гиљермо Горостиса Паредес (шп. Guillermo Gorostiza Paredes ; Сантурсе, 15. фебруар 1909 — Билбао, 23. август 1966) био је шпански фудбалер који је играо на позицији нападача.

Гиљермо Горостиса
Горостиса 1931.
Лични подаци
Пуно име Гиљермо Горостиса Паредес
Датум рођења (1909-02-15)15. фебруар 1909.
Место рођења Сантурсе, Шпанија
Датум смрти 23. август 1966.(1966-08-23) (57 год.)
Место смрти Билбао, Шпанија
Висина 1,78 м
Позиција Нападач
Јуниорска каријера
Чавари
Сугасарте
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1927—1928. Аренас 0 (0)
1928—1929. Расинг Ферољ 0 (0)
1929—1940. Атлетик Билбао 140 (106)
1940—1946. Валенсија 116 (72)
1946—1947. Баракалдо 20 (14)
1947—1948. Увенсија 13 (4)
1948—1949. Логроњес 3 (2)
Репрезентативна каријера
1930—1941. Шпанија 19 (2)

У 14-годишњој професионалној каријери играо је за Атлетик Билбао и Валенсију, сакупивши укупно 255 утакмица у Ла Лиги и 178 голова и освојио 11 великих титула са ова два тима заједно.

Горостиса је наступао за Шпанију на Светском првенству 1934.

Каријера уреди

Клуб уреди

Атлетик Билбао уреди

Горостиса је рођен у Сантурсију на Бискаји. Играо је омладински фудбал за Чавари де Сестао и Зугазарте, почевши своју сениорску каријеру у Аренас Клуб де Геко и Расинг де Ферол (по једну сезону) пре него што је потписао за Атлетик Билбао 1929.[1] Дебитовао је у Ла Лиги 1. децембра 1929. против Реал Мадрида и постигао укупно 37 лигашких голова у своје прве две сезоне (у 36 мечева) док је клуб освојио узастопна национална првенства, додајући два трофеја Купа Краља.[2]

Горостиса је био члан Атлетског напада (које је тренирао Енглез Фред Пентланд) у којем су били и Бата, Хозе Ирарагори, Чири II, Лафуенте и Виктор Унамуно, и остао је упамћен као један од најбољих у историји клуба.[3][4][5][6] Освојио је две награде Пичичи као најбољи стрелац лиге док је био у клубу. Последњи гол постигао је у финалу Купа Шпаније 1933, победивши Реал Мадрид у Барселони резултатом 2 : 1.[3]

Током Шпанског грађанског рата, Горостиса је играо са Еускади XI, тимом који је састављен на предлог Хозеа Антонија Агиреа, председника Баскије и бившег играча Атлетика. Та екипа је отишла на турнеју у Совјетски Савез да прикупи средства за Баскију,[1] као и широм Европе и Мексика, чак је ушла у мексичку лигу током сезоне 1938–39, иако од тада Горостиса више није био у тиму.

Валенсија и касније године уреди

По повратку у Шпанију, Горостиса се вратио у Атлетик док су покушавали да реконструишу свој тим користећи млађе играче, наступ на Купу генералиса 1939. и целој сезони 1939–40. Потом се придружио Валенсији пошто је млади Че тим успео да остане нетакнут током сукоба и сада, уз помоћ ветерана (31), на крају је освојио две лиге и један куп, а постигао је двоцифрен гол у четири од шест сезона, са 20 најбољих голова у 24 утакмице у сезони 1941–42.[7]

Након што је напустио стадион Местаља, Горостиса је играо за Баракалдо током сезоне 1946–47, у другој шпанској лиги, а затим се пензионисао са 38 година. Међутим, два пута је излазио из пензије, са Логроњесом и Јувенсијом Трубијом, да би се коначно повукао 1951. Док је био у Јувенсији, плаћен је у форми боце кока-коле из оближње фабрике коју би потом морао да прода да би зарадио новац.[1]

Репрезентација уреди

Док је био у Атлетику, Горостиса је дебитовао за Шпанију, наступивши против Чехословачке 14. јуна 1930. Представљао је нацију на Светском првенству у фудбалу 1934. године, играјући у победи против Бразила од 3 : 1 и нерешеним резултатом 1 : 1 против Италије ; пропустио је репризу против овог последњег и поразу од 0 : 1.

Горостиса је последњи од својих 19 наступа одиграо 12. децембра 1941. у пријатељској утакмици са Швајцарском у Валенсији.

Смрт уреди

Горостиса је почео да се бори са алкохолизмом док је још играо, понекад је долазио на утакмице пијан или неиспаван, што је на крају довело до озбиљних економских проблема.[1][8] Нашла га је монахиња 24. августа 1966. године у старачком дому Санта Мариа ен Сантурце у Билбау.[9][10]

Статистика каријере уреди

Број утакмица по клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Куп Континентално Укупно
Лига Наст. Гол. Наст. Гол. Наст. Гол. Наст. Гол.
Атлетик Билбао 1929/30. Ла Лига 18 20 10 9 8 4 36 33
1930/31. 18 17 4 3 8 7 30 27
1931/32. 15 9 7 10 7 6 29 25
1932/33. 17 14 9 7 6 3 32 24
1933/34. 15 14 6 2 8 4 29 20
1934/35. 18 8 2 0 9 8 29 16
1935/36. 18 10 3 1 8 2 29 13
1938/39. – 2 1 8 7 10 9
1939/40. 21 14 4 4 7 9 32 27
Укупно 140 106 47 37 69 50 256 193
Валенсија 1940/41. Ла Лига 21 14 7 7 – 28 21
1941/42. 24 20 8 6 – 32 26
1942/43. 13 2 0 0 – 13 2
1943/44. 21 16 6 7 – 27 23
1944/45. 24 16 6 1 – 30 17
1945/46. 13 4 3 4 – 16 8
Укупно 116 72 30 25 0 0 146 97
Баракалдо 1946/47. Друга лига Шпаније 20 14 1 0 – 21 14
Укупно у каријери 276 192 78 62 69 50 423 304

Трофеји уреди

Атлетик Билбао уреди

Валенсија уреди

Индивидуално уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г Giraldo, Javier (17. 4. 2021). „La agitada vida de Gorostiza, el George Best del Athletic” [The hectic life of Gorostiza, the George Best of Athletic]. Sport (на језику: шпански). Приступљено 8. 7. 2021. 
  2. ^ „Leyendas del Athletic Club de Bilbao – 'Bala roja'” [Athletic Club de Bilbao legends – 'Red bullet']. El Correo (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 22. 06. 2016. г. Приступљено 23. 5. 2016. 
  3. ^ а б Radnedge, Keir (1. 8. 1977). „The history of Athletic Bilbao 1898–1936”. In Bed With Maradona. Приступљено 20. 1. 2018. 
  4. ^ Salazar, Bernardo (2. 3. 2016). „Las tres grandes delanteras que hubo en la historia el Athletic” [The three great forward lines in the history of Athletic]. Diario AS (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 04. 11. 2018. г. Приступљено 4. 11. 2018. 
  5. ^ „History: 1928–1937”. Athletic Bilbao. Архивирано из оригинала 04. 11. 2018. г. Приступљено 4. 11. 2018. 
  6. ^ García, Montse (12. 3. 2012). „El 'Abecedario' del fútbol: Guillermo Gorostiza, la bala roja de San Mamés” [The 'ABC' of football: Guillermo Gorostiza, the red bullet of San Mamés] (на језику: шпански). Fútbol Primera. Приступљено 4. 11. 2018. 
  7. ^ „La delantera "eléctrica", clave en la primera Liga del Valencia CF” [The "electric" forwards, key to Valencia CF's first League] (на језику: шпански). Valencia CF. 16. 2. 2017. Архивирано из оригинала 21. 10. 2017. г. Приступљено 7. 4. 2017. 
  8. ^ García Candau, Julián (10. 1. 2008). „Fernandes y Banega, anécdotas del alcohol y el sexo” [Fernandes and Banega, anecdotes on alcohol and sex]. Levante-EMV (на језику: шпански). Valencia. Архивирано из оригинала 06. 03. 2019. г. Приступљено 5. 3. 2019. 
  9. ^ Relaño, Alfredo (16. 12. 2012). „Guillermo Gorostiza, el 'George Best' español” [Guillermo Gorostiza, the Spanish 'George Best']. El País (на језику: шпански). Приступљено 5. 3. 2019. 
  10. ^ Chilet, Vicent (27. 12. 2009). „De Gorostiza a Penev, pasando por Romario” [From Gorostiza to Penev, with reference to Romario]. Levante-EMV (на језику: шпански). Valencia. Приступљено 4. 7. 2011. 
  11. ^ Bravo, Luis Javier; Sillipp, Bernhard; Torre, Raúl; Di Maggio, Roberto. „Spain – List of Topscorers ("Pichichi") 1929–2015”. RSSSF. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 7. 4. 2017. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гиљермо_Горостиса&oldid=27492953”