Главна зграда Московског државног универзитета

Главну зграду Московског државног универзитета (руски Гла́вное зда́ние МГУ), коју је дизајнирао Лав Рудњев,[1] је највиши облакодер од Седам сестара грађених стаљинистичком архитектуром у Москви. Користи се као седиште Московског државног универзитета Ломоносов.

Главна зграда Московског државног универзитета
Главна зграда Московског државног универзитета
Главна зграда Московског државног универзитета
Информације
Локација Москва, Русија
Координате 55° 42′ 11″ N 37° 31′ 49″ E / 55.70306° СГШ; 37.53028° ИГД / 55.70306; 37.53028
Статус завршена
Свечано отварање 1.јануар 1953.
Саграђена 1949
Очекивани завршетак 1953
Висина
Висина 182 m
Број спратова 36
Компаније
Архитекта Лав Рудњев
Структурни
инжињер
Всеволод Николаевич Насон
Управљање Московски државни универзитет Ломоносов
Референце: [1]

КарактеристикеУреди

 
Звезда на врху зграде.

Облакодер има 36 нивоа у централном делу и висок је 240 m (790 ft). На његовом крову (182 m (597 ft)) се налази спирала од 57 m која се завршава са 12 тона тешком петокраком звездом. Бочне куле су ниже од централног дела; две крила са спаваоницама од 18 и 9 спратова чине централни корпус комплекса.[2]

Међу статуама које украшавају зграду је скулптура Вере Мухине која представља пар студената и статуа Николаја Томског која представља Михаила Ломоносова (1711-1765), оснивача Московског универзитета. Просторије универзитета покривају површину од око 1,6 квадратних километара. Комплекс је делимично реновиран 2000. године.[3]

Главна зграда Московског државног универзитета није отворена за ширу јавност. Посетиоци изван универзитета морају да буду претходно најављени од стране њихових универзитетских домаћина и морају да поднесу свој домаћи руски пасош или међународни пасош да би ушли у просторије.

ИсторијаУреди

 
Главни улаз

Архитекта Борис Иофан се кандидовао на тендеру за пројекат облакодера 1947. године, али је посао додељен Лаву Рудњеву, јер је Иофан погрешио тиме што је ставио свој нацрт облакодера на граници Врапчева брда, локацији која је имала потенцијалну опасностима од клизишта. Рудњевје већ изградио важне објекте попут Војне академије Фрунзе (1932-1937) и Маршалских станова (1947), чиме је задобио углед Комунистичке партије. Поставио је зграду 800 m од литице. Руководилац инжењерског тима био је Всеволод Николаевич Насон.[2]

 
Горњи спратови

Главни торањ, за којије искоришћено преко 40.000 тона челика за свој оквир и 130.000 кубних метара бетона, отворен је 1. септембра 1953[4] Са висином од 240 m, то је била 7. највиша зграда света[1], а такође и највиша у Европи. Европски рекорд је трајао до 1988. године, када га је надмашио торањ Месетурм .[3] И даље је највиша образовна зграда на свету.[5]

Московски универзитет је вероватно најпознатија зграда Лава Рудњева, за који је добио награду Стаљина 1949. године. Овај облакодер је инспирисао различите зграде у социјалистичким земљама, као што је Палата за културу и науку у Варшави, а такође и лого Летњих олимпијских игара 1980. године.[3]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в Binder 2006, стр. 10
  2. ^ а б „Moscow State University main building”. um.mos.ru. Discover Moscow. Архивирано из оригинала на датум 28. 08. 2016. Приступљено 22. 7. 2016. 
  3. ^ а б в „Lomonosov Moscow State University Main Building”. EMPORIS GMBH. Приступљено 22. 7. 2016. 
  4. ^ „The Campus on Lenin Hills: yesterday, today, tomorrow”. Moscow State University. Приступљено 22. 7. 2016. 
  5. ^ „10 Tallest University Buildings in the World”. Приступљено 22. 7. 2016. 

ЛитератураУреди

  • Binder, Georges (2006). 101 of the World's Tallest Buildings. Images Publishing. стр. 10. 

Спољашње везеУреди