Гликерија Новгородска

Гликерија Новгородска или Гликерија Девица († око 1522, Велики Новгород) је руска православна светитељка, поштована као праведна девица. Помен се врши 13. (26.) маја и у 3. недељу (недеља) по празнику Духови.

Гликерија Новгородска, у средини, икона Сабор новгородских светитаља, 19. век

Подаци о животу Гликерије су изузетно оскудни; познато је да је била ћерка свештеника Пантелејмона, старешине Новгородске Људогошће.

Почетак њеног поштовања везује се за откриће 14. [24] јуна 1572. године на црквеном гробљу у цркви Светих Флора и Лавра у улици Људогоша, практично нетрулежног тела младе девојке: „пронашавши ковчег на врх земље и пронашавши тело у ковчегу, не све“ [1]. Откривање моштију поклопила се са присуством цара Ивана Грозног у граду. Мошти је отворио новгородски архиепископ Леонид, а име и порекло девојке је утврђено из натписа на њеном надгробном споменику. Један старији мештанин обавестио је архиепископа о времену Гликеријине погибије: „Жена старе Настасије рекла је владици Леониду да се сећа како је девојчица испраћана пре педесет година...“ [2]. Поводом проналаска моштију уприличен је богослужбени ход, постављене су у цркву Светих Флора и Лавра и по летопису одмах су почеле да чине чуда: првог дана Агатон, син. чиновника Сувора Богдана, исцелио се, и у славу овога, у Новгородском Кремљу, звонила су целодневна звона; 11. августа 1572. на гробу Гликерије излечио се човек од очне болести).

Случајеви исцељења постали су основа за помесну канонизацију праведне Гликерије. Дан сећања на праведну Гликерију изабран је 13. мај – сећање на њену имењакињу Свету Гликерију Ираклијску. Црква Светих Флора и Лавра је у потпуности обновљена 1674-1695. године, а мошти Гликерије су положене у југозападном углу храма [3]. Црква је потпуно уништена након гранатирања града 1941-1943. На његовом месту је постављен парк, на његовом месту нису вршена ископавања.

О почетку општег црквеног поштовања Гликерије сведочи чињеница освећења средином 19. века капеле Тихвинске цркве Московског Симоновског манастира. Опште црквено поштовање Гликерије потврђено је уврштавањем њеног имена 1981. године у Сабору новгородских светитеља. У тексту богослужења катедрали Гликерија се помиње са другим светим новгородским женама; за њу се састављају одвојени тропар, кондак и молитва. На иконама је Гликерија приказана као млада девојка непокривене главе, заобљеног лица и таласасте косе која јој пада до рамена.

Извори уреди

  1. ^ „Book Reviews”. Contact Dermatitis. 30 (3): 192—192. 1994. ISSN 0105-1873. doi:10.1111/j.1600-0536.1994.tb00718.x. 
  2. ^ Пискунова, Наталья (2022). „Оптимизация конверсии на сайте при помощи визуальных средств”. Интернет-маркетинг. 1: 32—41. ISSN 2619-1369. doi:10.36627/2619-1369-2022-1-1-32-41. 
  3. ^ Polosa, S.V. (2022), English-Russian thematic dictionary, OOO «GEOTAR-Media» Publishing Group, стр. 1—144, Приступљено 2022-07-15