Википедија

Језично-ждрелнa неуралгија

(преусмерено са Глософарингеална неуралгија)

Језично-ждрелнa неуралгија (ЈЖН) или глософарингеална неуралгија један је од облик неуропатског бола и неуролошка болест изазвана нарушеном функцијом језично-ждрелног живца замором, можданим ударом, инфекцијама, повредама или амиотрофичном латералном склерозом.[1] Често се пореди са тригеминалном неуралгијом у презентацији и учесталости због значајног преклапања симптома и на тај начин изазива дијагностичку дилему.[2]

Језично-ждрелнa неуралгија
Специјалностинеурологија

Ово релативно ретко стање карактерише се понављајућим нападима јаког неноцицептивног бола или бол који није повезан са активацијом ћелија рецептора за бол у било ком делу тела, узрокованог лезијом или болешћу соматосензорног система.[3] Бол је локализована у задњем делу грла, подручју у близини крајника (тонзила), задњем делу језика, делу ува и / или подручју испод задње стране вилице.[1] Бол се јавља због дисфункције 9. можданог живца (глософарингеални живац), који помаже у померању мишића грла и преноси информације из грла, крајника и језика у мозак.[4]

Клиничку слику глософарингеалне неуралгије краткеришу напади јаког бола, локализовани у једној страни језика или грла, а понекад и уху.

Поремећај се дијагностикује на основу карактеристика бола и податка да бол престаје након локална анестезија примијењена на задњи део грла.

Иако одређени антиепилептици или антидепресиви, баклофен или локални анестетици могу ублажити бол, код тежих облика понекад је потребна операција.

Историја уреди

Године 1910, Вајзенбург је први описао ЈЖН као узрок тегоба код пацијента који му се јавио са болом у грлу и уху.[5]

Године 1921, Харис је сковао термин „глософарингеална неуралгија“[6] описујући је као неуралгични болни синдром који карактеришу пароксизми једностраног и јаког ланцинирајућег бола у дистрибуцији нерва, који може бити изазван стимулацијом окидачких тачака у регионима језично-ждрелног живца. Бол може бити спонтан или појачан разним радњама које стимулишу регион који инервише језично-ждрелни живац, као што су зевање, кашаљ, гутање и разговор.

Године 1933. Reichert је препознао бубну грану (Јакобсоновог нерва) језично-ждрелног живца као узрок болова у уху код ЈЖН.[7]

Вортис и сардниици 1942. године први су описали необичну презентацију ЈЖН као поремећај повезан са срчаним застојем и синкопом.[7][8][9]

Епидемиологија уреди

Због више изолованих извештаја и недоступних података о популацији, тешко је утврдити учесталост ЈЖН у различитим деловима света. Катушић и колеге објавили су 39-годишњу ретроспективну студију, сппроведену од 1945. до 1984. године међу становништвом Рочестера (САД).[10] У њој је утврђено је да је инциденција ЈЖН у овој популацији 0,7/100.000 становника/годишње (0,9 и 0,5 код мушкараца и 0,5 код жена, што је респективно). Поред тога, 25% испитаника је имало билатералне симптоме. Закључили су да је ЈЖН генерално блага болест, јер благи напади нису били неуобичајени, са само 3,6% оболелих који имају други годишњи рецидив. Само 25% испитаника је подвргнуто операцији ради ублажавања симптома.[10]

Укратко, језично-ждрелнa неуралгија је релативно ретка у поређењу са тригеминалном неуралгијом и обично је једнострано болно стање које је чешће код жена средњих година.

Релевантна анатомија уреди

 
Простирање језично-ждрелног, вагусног и помоћног живца

Језично-ждрелни живац је мешовити кранијални нерв са сензорним и моторним компонентама. Прима соматска сензорна влакна из орофаринкса, задње трећине језика, Еустахијеве тубе, средњег уха и мастоида. Сензорно снабдевање средњег уха и мастоида пролази дуж бубне гране или Јакобсоновог нерва. Језично-ждрелни живац такође прима специјална сензорна влакна за укус у задњој трећини језика, као и аферентне улазе хеморецептора и барорецептора из каротидног тела и каротидних синуса.

Друга важна грана је каротидни синусни живац (Херингов живац) који снабдева каротидно тело и каротидни синус. Он централно преноси информације о хеморецептору и барорецептору на истезање за респираторну, циркулаторну рефлексну функцију и може бити одговоран за аритмогеност ЈЖН.[9]

Етиологија уреди

Иако узрок глософарингеалне неуралгије често остаје непознат, као могући узрци оштећења хипоглосалног нерва наводе се:

  • абнормално позиционирана артерија или избочење (анеуризма) артерије у врату (каротидна артерија), која врши притисак (компресију) на глософарингеални живац, близу места где живац излази из можданог стабла,
  • абнормалност костију на дну лобање, нпр. дуга, шиљаста кост у бази лобање (стилоидни наставак) која је абнормално дугачка и притиска живац.
  • тумор мозга или врата,
  • апсцес,
  • мултипла склероза,
  • мождени удар,
  • инфекција можданог стабла (енцефалитис можданог стабла)
  • повреда врата, која се може десити након хируршког уклањања блокаде артерије на врату (ендартеректомија),
  • амиотрофична латерална склероза

Глософарингеална неуралгија, спада у групу ретких поремећај, који обично почиње након 40. године живота и чешће се јавља код мушкараца.

Клиничка слика уреди

У глософарингеалној неуралгији, иако су напади бола кратки и јављају се повремено, они узрокују неподношљив бол. Могу бити изазвани одређеном радњом, као што је жвакање, гутање, разговор, зевање, кашљање или кијање. Бол обично почиње на задњем делу језика и грла или у подручју око крајника.[11] Понекад се бол шири на ухо или на подручје задње стране вилице. Бол може трајати неколико секунди до неколико минута и обично утиче само на једну страну грла и језика.

Дијагноза уреди

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, физикалног прегледа и тестова у које спадају:[12]

  • Тест заснован на примени апликатор с памучним врхом и локалним анестетиком. Током теста, лекар додирује задњи део грла апликатором с памучним врхом. Ако анестетик уклања бол, веројатни је узрок глософарингеална неуралгија.
  • Магнетска резонантна томографија, која се користи за детекцију постојања тумора.
  • Компјутеризована томографија, која се користи како би се утврдило да ли је стилоидни процес абнормално дугачак.
  • Кичмена пункција (лумбална пункција) која може бити неопходна код сумње на рак или инфекцију.

Диференцијална дијагноза уреди

Глософарингеална неуралгија се разликује од тригеминалне неуралгије (која узрокује слични бол) на основу локализације бола или резултата специфичног теста.

Терапија уреди

Лекови уреди

Исти лекови који се користе за лечење тригеминалне неуралгије користе се и код ове неуралгије — антиепилептици како би се утврдило је ли стилоидни наставак абнормално дугачак.[13]

Ако су ови лекови без резултата, примена локалног анестетика (као што је лидокаин) на задњи део грла може пружити привремено олакшање (али и потврдити дијагнозу).[14]

Хируршка терапија уреди

Када пацијент постане рефракторан или нетолерантан на лекове, следећа опција лечења је операција. Међутим, хируршка терапија је повезана са високим морбидитетом пацијената и ограничена је на млађе пацијенте.

Ове хируршке процедуре неопходне су за лезије извана абнормално позционираном артеријом. Захватом који се назива микроваскуларна декомпресија (МВД), језично-ждрелби живац се одваја од артерије која га притиска стављањем малог сунђера између њих. За поступак је потребна општа анестезија, а ризик од нуспојава је мали. Са усавршавањем микрохируршких и анестезиолошких техника, микроваскуларна декомпресија (МВД) се показала као ефикасан и безбедан доступан третман и требало би да се сматра првом линијом лечења ЈЖН отпорне на лекове.[15] Према једној од студија,[16] МВД је обезбедила потпуно ублажавање болова у 76% случајева и значајно побољшање у наредних 16%. посебно код пацијената са изолованим симптомом бола у грлу.[4]

Екстракранијална неуротомија и перкутана радиофреквентна ризотомија су ограничене на оне пацијенте који нису успели са медицинском терапијом и не могу да толеришу отворену интракранијалну процедуру. Стилектомија урађена због издуженог стилоидног наставка је обећавајућа, након што су искључени централни узроци ЈЖН и дијагностиковано удружено повећање стилоидног наставка.[17][18]

Екстракранијална неуротомија и перкутана радиофреквентна ризотомија су ограничене на оне пацијенте који нису успели са медицинском терапијом и не могу да толеришу отворену интракранијалну процедуру. Недавно су објављени различити извештаји о случајевима који су показали корисне ефекте пулсне радиофреквентне неуролизе (ПРФН) и операције гама ножем. ПРФН је недеструктивна неуромодулаторна метода за лечење идиопатског и секундарне ЈЖН.[19][20] Кратки импулси радиофреквентне енергије, испоручени на константној температури, производе централне и периферне неуромодулаторне ефекте.[21][22]

Стилектомија урађена због издуженог стилоидног процеса је обећавајућа, након што су искључени централни узроци ЈЖН[23] и дијагностиковано удружено повећање стилоида.

Прогноза уреди

Прогноза зависи од узрока проблема и ефикасности првовременог третмана.[24] Хирургија се сматра ефикасном за људе који немају користи од лекова.

Компликације уреди

Као могуће компликације наводе се:[24]

  • Успорен пулс и несвестица могу се јавити када је бол јак
  • Оштећење функције каротидне артерије или унутрашње југуларне артерије услед повреда, као што је убодна рана, која може бити повезана са глософарингеалном неуралгојом.
  • Потешкоће у гутању хране и говору
  • Нежељени ефекти који могу настати након коришћења лекова

Извори уреди

  1. ^ а б Singh, Pm; Kaur, Manpreet; Trikha, Anjan (2013). „An uncommonly common: Glossopharyngeal neuralgia”. Annals of Indian Academy of Neurology (на језику: енглески). 16 (1): 1. ISSN 0972-2327. doi:10.4103/0972-2327.107662. 
  2. ^ Kaufmann, Anthony M.; Sabit, Behzad (2015-12-11), Microvascular Decompression Surgery for Glossopharyngeal Neuralgia, Springer Netherlands, стр. 103—122, ISBN 978-94-017-7365-2, Приступљено 2024-03-30 
  3. ^ Jensen, Troels S.; Baron, Ralf; Haanpää, Maija; Kalso, Eija; Loeser, John D.; Rice, Andrew S.C.; Treede, Rolf-Detlef (2011). „A new definition of neuropathic pain”. Pain. 152 (10): 2204—2205. ISSN 0304-3959. doi:10.1016/j.pain.2011.06.017. 
  4. ^ а б „Glossopharyngeal Neuralgia - Brain, Spinal Cord, and Nerve Disorders”. MSD Manual Consumer Version (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-24. 
  5. ^ WEISENBURG, T. H. (1910-05-14). „CEREBELLO-PONTILE TUMOR DIAGNOSED FOR SIX YEARS AS TIC DOULOUREUX”. Journal of the American Medical Association. LIV (20): 1600. ISSN 0002-9955. doi:10.1001/jama.1910.92550460001001g. 
  6. ^ Harris, W. (1921-11-26). „PERSISTENT PAIN IN LESIONS OF THE PERIPHERAL AND CENTRAL NERVOUS SYSTEM”. BMJ. 2 (3178): 896—900. ISSN 0959-8138. doi:10.1136/bmj.2.3178.896. 
  7. ^ а б BOHM, E.; STRANG, R. R. (1962). „GLOSSOPHARYNGEAL NEURALGIA”. Brain. 85 (2): 371—388. ISSN 0006-8950. doi:10.1093/brain/85.2.371. 
  8. ^ Marks, P. V.; Furchas, S. H. (1992). „LIFE‐THREATENING GLOSSOPHARYNGEAL NEURALGlA”. Australian and New Zealand Journal of Surgery. 62 (8): 660—661. ISSN 0004-8682. doi:10.1111/j.1445-2197.1992.tb07542.x. 
  9. ^ а б Ozenci, M.; Karaoguz, R.; Conkbayir, C.; Altin, T.; Kanpolat, Y. (2003-04-01). „Glossopharyngeal neuralgia with cardiac syncope treated by glossopharyngeal rhizotomy and microvascular decompression”. EP Europace. 5 (2): 149—152. ISSN 1532-2092. doi:10.1053/eupc.2002.0298. 
  10. ^ а б Katusic, Slavica; Williams, David B.; Beard, Mary; Bergstralh, Erik J.; Kurland, Leonard T. (1991). „Epidemiology and Clinical Features of Idiopathic Trigeminal Neuralgia and Glossopharyngeal Neuralgia: Similarities and Differences, Rochester, Minnesota, 1945-1984”. Neuroepidemiology. 10 (5-6): 276—281. ISSN 0251-5350. doi:10.1159/000110284. 
  11. ^ Bruyn, G. W. (1983). „Glossopharyngeal Neuralgia”. Cephalalgia. 3 (3): 143—157. ISSN 0333-1024. doi:10.1046/j.1468-2982.1983.0303143.x. 
  12. ^ CICOGNA, R.; BONOMI, F. G.; CURNIS, A.; MASCIOLI, G.; BOLLATI, A.; VISIOLI, O.; ROSSI, L. (1993-11-01). „Parapharyngeal space lesions syncope-syndrome A newly proposed reflexogenic cardiovascular syndrome”. European Heart Journal. 14 (11): 1476—1483. ISSN 0195-668X. doi:10.1093/eurheartj/14.11.1476. 
  13. ^ Giorgi, Cesare; Broggi, Giovanni (1984). „Surgical treatment of glossopharyngeal neuralgia and pain from cancer of the nasopharynx”. Journal of Neurosurgery. 61 (5): 952—955. ISSN 0022-3085. doi:10.3171/jns.1984.61.5.0952. 
  14. ^ Slavin, Konstantin (2004-07-07). „Glossopharyngeal Neuralgia”. Seminars in Neurosurgery. 15 (01): 71—79. ISSN 1526-8012. doi:10.1055/s-2004-830015. 
  15. ^ Kandan, Sri R.; Khan, Sadaquate; Jeyaretna, Deva S.; Lhatoo, Samden; Patel, Nikunj K.; Coakham, Hugh B. (2010). „Neuralgia of the glossopharyngeal and vagal nerves: long-term outcome following surgical treatment and literature review”. British Journal of Neurosurgery. 24 (4): 441—446. ISSN 0268-8697. doi:10.3109/02688697.2010.487131. 
  16. ^ Resnick, Daniel K.; Jannetta, Peter J.; Bissonnette, David; Jho, Hae Dong; Lanzino, Giuseppe (1995). „Microvascular Decompression for Glossopharyngeal Neuralgia”. Neurosurgery. 36 (1): 64—69. ISSN 0148-396X. doi:10.1227/00006123-199501000-00008. 
  17. ^ Baugh, Reginald F.; Stocks, Rose Mary (1993). „Eagle's Syndrome: A Reappraisal”. Ear, Nose & Throat Journal. 72 (5): 341—344. ISSN 0145-5613. doi:10.1177/014556139307200508. 
  18. ^ Graff-Radford, Steven B; Newman, Alan; Ananda, Ajay (2005). „Treatment options for glossopharyngeal neuralgia”. Therapy. 2 (5): 733—737. ISSN 1475-0708. doi:10.1586/14750708.2.5.733. 
  19. ^ Teixeira, M. J.; de Siqueira, S. R. D. T.; Bor-Seng-Shu, E. (2008-02-04). „Glossopharyngeal neuralgia: neurosurgical treatment and differential diagnosis”. Acta Neurochirurgica. 150 (5): 471—475. ISSN 0001-6268. doi:10.1007/s00701-007-1493-6. 
  20. ^ Shah, Rinoo V.; Racz, Gabor B. (2003). „Pulsed Mode Radiofrequency Lesioning to Treat Chronic Post‐tonsillectomy Pain (Secondary Glossopharyngeal Neuralgia)”. Pain Practice. 3 (3): 232—237. ISSN 1530-7085. doi:10.1046/j.1533-2500.2003.03028.x. 
  21. ^ Chua, Nicholas H. L.; Vissers, Kris C.; Sluijter, Menno E. (2010-11-30). „Pulsed radiofrequency treatment in interventional pain management: mechanisms and potential indications—a review”. Acta Neurochirurgica. 153 (4): 763—771. ISSN 0001-6268. doi:10.1007/s00701-010-0881-5. 
  22. ^ Chua, Nicholas HL; Beems, Tjemme; Vissers, Kris C (2011-08-15). „Two Cases of Glossopharyngeal Neuralgia Successfully Treated with Pulsed Radiofrequency Treatment”. Annals of the Academy of Medicine, Singapore. 40 (8): 387—389. ISSN 0304-4602. doi:10.47102/annals-acadmedsg.v40n8p387. 
  23. ^ Teixeira, M. J.; de Siqueira, S. R. D. T.; Bor-Seng-Shu, E. (2008-02-04). „Glossopharyngeal neuralgia: neurosurgical treatment and differential diagnosis”. Acta Neurochirurgica. 150 (5): 471—475. ISSN 0001-6268. doi:10.1007/s00701-007-1493-6. 
  24. ^ а б „Glossopharyngeal neuralgia: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-24. 

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Језично-ждрелнa_неуралгија&oldid=27529835”