Неурологија

Неурологија (from грч. νεῦρον (neûron), "string, nerve" and the suffix -logia, "study of") је медицинска дисциплина која истражује структуру, функције и болести нервног система. Посебно се бави описом и објашњењем клиничке слике болести проузроковане патолошким процесима и лезијама у одређеним структурама нервног система или поремећајима у његовом функционисању. Неурологија и психијатрија се делом преплићу. Предмет интересовања неуролога су централни нервни систем (мозак и кичмена мождина), као и њима блиске структуре крвних судова периферних нерава и веза нерава са мускулатуром.[1]

Неурологија
PLoSBiol4.e126.Fig6fNeuron.jpg
СистемНервни систем
Битне болести:неуропатија, деменција, мождани удар, енцефалопатија, Паркинсонова болест, епилепсија, менингитис, мишићна дистрофија, мигрена, поремећај пажње/хиперактивност
Битни тестови:Компјутерска аксијална томографија, MRI скенирање, лумбална пункција, електроенцефалографија
СпецијалистаНеурологист
Церебеларна атрофија

Постоји посебна грана ветеринарске неурологије која се бави неурологијом животиња.

Неуролог је лекар специјализован за неурологију и обучен да истражује, дијагнозира и лечи неуролошке поремећаје.[2] Неуролози лече безброј неуролошких стања, укључујући мождани удар, нападе, поремећаје кретања као што је Паркинсонова болест, аутоимуне неуролошке поремећаје као што је мултипла склероза, поремећаје главобоље попут мигрене и деменције као што је Алцхајмерова болест.[3] Неуролози такође могу бити укључени у клиничка истраживања, клиничка испитивања и основна или транслациона истраживања. Док је неурологија нехируршка специјалност, њена одговарајућа хируршка специјалност је неурохирургија.[2]

ИсторијаУреди

Академска дисциплина је почела између 15. и 16. века радом и истраживањима многих неуролога као што су Томас Вилис, Роберт Вајт, Метју Бејли, Чарлс Бел, Мориц Хајнрих Ромберг, Душен де Булоњ, Вилијам А. Хамонд, Жан-Мартен Шарко, К. Милер Фишер и Џон Холингс Џексон. Нео-латинска неурологија се појавила у различитим текстовима из 1610. који означавају анатомски фокус на нерве (различито схваћене као крвне судове), а највише ју је користио Вилис, који је преферирао грчки νευρολογία.[4][5]

ОбукаУреди

Неуролог
Занимање
Врста занимања
Лекар
Подручје рада
Медицина
Опис
Поља радаБолнице, клинике
КвалификацијеM.D. or D.O. (US), M.B.B.S. (UK), D.M. (Doctorate of Medicine) (India), M.B. B.Ch. B.A.O. (Republic of Ireland)[6][7]
 
Пољски неуролог Едвард Флатау је у великој мери утицао на развојно поље неурологије. Објавио је атлас људског мозга 1894. и написао основну књигу о мигренама 1912. године.
 
Жан-Мартин Чаркот се сматра једним од очева неурологије.[8]

Многи неуролози такође имају додатну обуку или интересовање за једну област неурологије, као што су мождани удар, епилепсија, главобоља, неуромишићни поремећаји, лекови за спавање, управљање болом или поремећаји кретања.

У Сједињеним Државама и Канади, неуролози су лекари који су након дипломирања на медицинском факултету завршили период постдипломске обуке познат као специјализација из неурологије. Овај додатни период обуке обично траје четири године, при чему је прва година посвећена обуци из интерне медицине.[9] У просеку, неуролози заврше укупно осам до десет година обуке. Ово укључује четири године медицинске школе, четири године боравка и опциону једну до две године стипендије.[10]

Док неуролози могу да лече општа неуролошка стања, неки неуролози добијају додатну обуку фокусирајући се на одређену подспецијалност у области неурологије. Ови програми обуке називају се стипендијама и трају једну до две године. Подспецијалности укључују медицину за повреде мозга, клиничку неурофизиологију, епилепсију, неуроразвојне сметње, неуромускуларну медицину, медицину против болова, медицину за спавање, неурокритичку негу, васкуларну неурологију (мождани удар),[11] бихејвиоралну неурологију, дечију неурологију, главобољу, мултиплу склерозу, неуроимагинг, неуроонкологију, и неурорехабилитације.

У Немачкој, обавезна година психијатрије мора да буде завршена да би се завршила специјализација из неурологије.[12]

Клинички задациУреди

Neurologists examine patients who are referred to them by other physicians in both the inpatient and outpatient settings. Neurologists begin their interactions with patients by taking a comprehensive medical history, and then performing a physical examination focusing on evaluating the nervous system. Components of the neurological examination include assessment of the patient's cognitive function, cranial nerves, motor strength, sensation, reflexes, coordination, and gait.

In some instances, neurologists may order additional diagnostic tests as part of the evaluation. Commonly employed tests in neurology include imaging studies such as computed axial tomography (CAT) scans, magnetic resonance imaging (MRI), and ultrasound of major blood vessels of the head and neck. Neurophysiologic studies, including electroencephalography (EEG), needle electromyography (EMG), nerve conduction studies (NCSs) and evoked potentials are also commonly ordered.[13] Neurologists frequently perform lumbar punctures to assess characteristics of a patient's cerebrospinal fluid. Advances in genetic testing have made genetic testing an important tool in the classification of inherited neuromuscular disease and diagnosis of many other neurogenetic diseases. The role of genetic influences on the development of acquired neurologic diseases is an active area of research.

Some of the commonly encountered conditions treated by neurologists include headaches, radiculopathy, neuropathy, stroke, dementia, seizures and epilepsy, Alzheimer's disease, attention deficit/hyperactivity disorder,[14] Parkinson's disease, Tourette's syndrome, multiple sclerosis, head trauma, sleep disorders, neuromuscular diseases, and various infections and tumors of the nervous system. Neurologists are also asked to evaluate unresponsive patients on life support to confirm brain death.

Treatment options vary depending on the neurological problem. They can include referring the patient to a physiotherapist, prescribing medications, or recommending a surgical procedure.

Some neurologists specialize in certain parts of the nervous system or in specific procedures. For example, clinical neurophysiologists specialize in the use of EEG and intraoperative monitoring to diagnose certain neurological disorders.[15] Other neurologists specialize in the use of electrodiagnostic medicine studies – needle EMG and NCSs. In the US, physicians do not typically specialize in all the aspects of clinical neurophysiology – i.e. sleep, EEG, EMG, and NCSs. The American Board of Clinical Neurophysiology certifies US physicians in general clinical neurophysiology, epilepsy, and intraoperative monitoring.[16] The American Board of Electrodiagnostic Medicine certifies US physicians in electrodiagnostic medicine and certifies technologists in nerve-conduction studies.[17] Sleep medicine is a subspecialty field in the US under several medical specialties including anesthesiology, internal medicine, family medicine, and neurology.[18] Neurosurgery is a distinct specialty that involves a different training path, and emphasizes the surgical treatment of neurological disorders.

Патологија нервног системаУреди

Патологија мозгаУреди

Патологија можданих опниУреди

Патологија периферног нервног системаУреди

Патологија кранијалних нераваУреди

Патологија продужене мождинеУреди

Мишићне патологијеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ ACGME (1. 7. 2016). „ACGME Program Requirements for Graduate Medical Education in Neurology” (PDF). www.acgme.org. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 13. 1. 2017. Приступљено 10. 1. 2017. 
  2. ^ а б „Working with Your Doctor”. American Academy of Neurology. Архивирано из оригинала на датум 2. 8. 2014. Приступљено 28. 10. 2012. 
  3. ^ „Neurological Disorders”. Johns Hopkins Department of Neurology. 24. 2. 2020. Приступљено 15. 9. 2021. 
  4. ^ Janssen, Diederik F (2021-04-10). „The etymology of 'neurology', redux: early use of the term by Jean Riolan the Younger (1610)”. Brain (на језику: енглески). 144 (4): awab023. ISSN 0006-8950. doi:10.1093/brain/awab023. 
  5. ^ Mehta, Arpan R; Mehta, Puja R; Anderson, Stephen P; MacKinnon, Barbara L H; Compston, Alastair (2021-04-10). „Reply: The etymology of 'neurology', redux: early use of the term by Jean Riolan the Younger (1610)”. Brain (на језику: енглески). 144 (4): awab024. ISSN 0006-8950. doi:10.1093/brain/awab024. 
  6. ^ „Medical Practitioners Act, 1927”. Irishstatutebook.ie. 28. 5. 1927. Приступљено 30. 3. 2015. 
  7. ^ „Medical Council – Medical Council”. Medicalcouncil.ie. 15. 2. 2010. Архивирано из оригинала на датум 25. 11. 2015. Приступљено 30. 3. 2015. 
  8. ^ Kumar DR, Aslinia F, Yale SH, Mazza JJ (12. 11. 2014). „Jean-Martin Charcot: The Father of Neurology”. Clin Med Res. 9 (1): 46—9. PMC 3064755 . PMID 20739583. doi:10.3121/cmr.2009.883. 
  9. ^ „Length of Residencies”. Washington University Medical School. Приступљено 15. 9. 2021. 
  10. ^ „Neurologist Profie” (PDF). Education Portal. Приступљено 23. 2. 2017. 
  11. ^ „ABMS Guide to Medical Specialties” (PDF). American Board of Medical Specialties. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 9. 2020. Приступљено 26. 11. 2012. 
  12. ^ Thiels, Cornelia (децембар 2013). „Neurology in the German training system for psychiatrists – a personal view”. The British Journal of Psychiatry (на језику: енглески). 203 (6): 399—400. ISSN 0007-1250. PMID 24297784. doi:10.1192/bjp.bp.113.126516 . 
  13. ^ „Neurological Diagnostic Tests and Procedures Fact Sheet”. 
  14. ^ „Who Can Diagnose ADHD?”. Additudemag.com. 19. 7. 2007. Приступљено 3. 3. 2014. 
  15. ^ „American Clinical Neurophysiology Society”. Acns.org. Приступљено 30. 3. 2015. 
  16. ^ „American Board of Clinical Neurophysiology, Inc”. Abcn.org. Приступљено 30. 3. 2015. 
  17. ^ „ABEM – Home”. Abemexam.org. Приступљено 30. 3. 2015. 
  18. ^ „Specialty and Subspecialty Certificates”. Abms.org. Приступљено 30. 3. 2015. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди