Кластер главобоља

Кластер главобоља једна је примарних главобоље из групе тригемино - аутономних главобоља. Сматра се једним од најболнијих стања у медицини. Карактеристика ових главобоља је бол у инервационој зони петог кранијалног нерва (тригеминуса) са парасимпатичким аутономним феноменима.[2] Напади јаког или веома јаког бола, су искључиво једнострани, локализовани у пределу ока (орбите), изнад ока (супраорбитално), слепоочнице (темпорално) или у више ових регија истовремено.[3][4][5]

Кластер главобоља
The Cluster Headache.jpg
Кластер главобоља, виђена оком уметника
Специјалностинеурологија
СимптомиПонављајуће, јаке главобоље на једној страни главе, сузење очију, зачепљен нос
Време појаве20 до 40 година
Трајање15 мин до 3 часа
ТиповиЕпизодична и хронична
УзроциНепознат
Фактори ризикаПушење дувана, породична анамнеза
Дијагностички методНа основу симптома
Слична обољењаМигрена, наеуралгија трикгеминуса, друге аутономене тригеминалне главобоље[1]
ПревенцијаСтероиди, цивимиде, верапамил
ЛечењеКисеоничка терапија, триптан
Фреквенција~ 0.1%

Имајући у виду да су у једној студији спроведеној у примарној здравственој заштити дијагностиковали 34% пацијената са овом врстом главобоље, може се закључити да су лекари опште праксе у стању да правовремено препознају и лече калстер главобољу; код које само рана и правилна дијагноза и планско лечење доводе до ране контроле симптома, смањења патње и инвалидитет.[6] Овоме свакако доприноси и чињеница да овај поремећај има високо стереотипни клинички фенотип и да реагује на специфичне терапије, што утиче на значај његовог правилног разликовања од осталих примарних синдрома главобоље.[7][8]

СинонимУреди

Кластер главобоља позната је и као:

  • самоубилачка главобоља, са добрим разлогом, јер док особе са мигрене пате у тишини и у мраку, пацијенти са кластер главобољом корачају, вриште, зноје се и на моменте, размишљају о самоубиству као начину багства од кластер главобоље која се обично сматра најболнијом стање на планети.
  • Бинг - Хортонова неуралгија ,
  • хистаминска главобоља,
  • еритропросопалгија (од старогрчких речи ερυθρος - црвено, προσωπον- лице' и αλγος - бол).
  • цилијарна неуралгија,
  • мигренозна неуралгија.

Опште информацијеУреди

Дефиниција

Кластер главобоља припада групи идиопатских главобоља, које настају активацијом тригеминоваскуларних ноцицептивних путева са рефлексном кранијалном аутономном активацијом. Ревидирана верзија класификације Интернационалног Друштва за Главобоље, истиче ову групу главобоља, познату као тригемино-аутономне цефалгије (ТАЦ). Сви ови синдроми главобоља имају заједничка два налаза:[9]

  • краткотрајни, унилатерални напади јаке главобоље,
  • типично аутономни симптоми.
Синдроми из групе TAC

Следећи синдроми припадају групи тригемино-аутономне цефалгије (TAC)

  • Епизодична и хронична кластер главобоља (CH)
  • Епизодична и хронична пароксизмална хемикранија (PH)
  • Краткотрајућа унилатерална неуралгиформна главобоља са коњуктивалном ињекцијом и сузењем (SUNCT sindromа)

Ови синдроми разликују се у:

  • трајању,
  • учесталости,
  • ритму напада,
  • интензитету бола и аутономних симптом,
  • терапијским модалитетима.
Концепт тригемино-аутономних синдрома користан је за клиничаре и захтева патофизиолошко разумевање примарних главобоља и примену различитих третмана са циљем лечења или превенције.[10]

ЕпидемиологијаУреди

Морбидитет

Кластер главобоља је релативно ретка главобоља у односу на мигрену. Њена преваленција је од 0,5% до 1%.[11][12][9]

Укупан број оболелих особа од кластер главобоља на 100.000 становника у појединим земљама света
Држава Преваленца
  САД 401[13]
  Шведска 92[14]
  Италија 279[15]
  Немачка 119[16]
  Сан Марино 56[17]
  Норвешка 381[18]
Пол и старост

Кластер главобоље углавом погађа мушкарце.

Атаци кластер главобоље се смањују са старењем, што потврђују доступни подаци већих епидемиолошких студија, у којима, аутори ових студија сматрају да се симптоми смањују са старењем.

Наслеђе

Не сматра се наследном болешћу, међутим, налаз кластер главобоље код идентичних близанаца и извештај о фамилијарном дешавању кластер главобоље код 7% пацијената, указују да је генетски фактор у етиологији, значајан и да је подцењен. Прави начин наслеђивања још није откривен.

ЕтиопатогенезаУреди

Иако је синдром добро дефинисан са клиничке тачке гледишта, његова патофизиологија још није довољно јасна.[19] Повећање или запаљење крвних судова није узрок главобоље, као што се претходно претпостављало, већ њена последица.[20]  Знакови упале у кавернозном синусу  нису могли бити откривени у даљим истраживањима.  Одређени путеви који проводе бол у пределу тригеминалног нерва стимулишу се још непознатим утицајима.[21] То доводи до каскаде промена у метаболизму мозга.[22] Верује се да покретач болести лежи у хипоталамусу.[23] Овај „контролни центар“ диенцефалона контролише важне контролне кругове, на пример ритам спавања и буђења и крвни притисак.[24][25] [26]

Међутим, 2010-тих забележен је значајан прогрес у вези са овом патофизиолошком загонетком. Релапс-ремисија, сезонска варијација синдрома и регуларност појединачних атака су карактеристике и указују на укљученост биолошког сата, односно, хипоталамуса.[27] Функционални имиџинг, као позитрона емисиона томографија (ПЕТ) потврдио је специфичну активацију хипоталамичке сиве масе у атацима кластер главобоље (видети снимке испод), и промене у хипоталамусу, као хипоталамичко сивило, ставило у фокус тренутних научних студија.[28] [29][30]

Врсте снимања
     
ПЕТ мозга начињен магнетном резонанцом показује повећану активност у области бола и у десном хипоталамусу
     
Магнетна резонанта томографија са приказаном морфометријом показује већи удео сиве материје у хипоталамусу десно (лево на слици)

Клничка сликаУреди

Кластер главобоља је строго једнострана главобоља која се јавља у вези са кранијалним аутономним карактеристикама.[31] То је мучан синдром и вероватно је једно од најболнијих стања које човечанство познаје, јер нпр. пацијентице описују сваки напад као гори од порођаја (који се сматра једним од најболнијих физиолошких стања).

Клиничку слику кластер главобоље карактеришу следећа два облика:[32]

Епизодична кластер главобоља

Препознатљив епизодни синдром главобоље, или акутна главобоља са једним до три кратка напада бола сваког дана око очију, у трајању од 1 до 2 месеца (кластер период).[а] Након тога следи период без болова који је у просеку годину година.

Хронична кластер главобоља

Хроничну кластер главобољу карактерише одсуство трајних периода ремисије, са болом која се јавља након годину дана или неколико година након епизодног узорка.[33] Од 10% до 15% пацијената са оовоим обликом главобољњ нема ремисије.[34] Напади могу бити провоцирани свакодневним употребом алкохола, хистамина или нитроглицерина.

ДијагнозаУреди

Дијагноза кластер главобоље се поставља на основу:[35][36][31]

  • анамнезе (историје болести).[37]
  • офталмолошког прегледа,
  • доплера крвних судова главе и врата,
  • електроенцефалографије
  • неуроимиџинг методе (ЦТ и/или НМР ендокранијума).

Интернационална класификација главобоља користи јасне дијагностичке критеријуме, у доњој табели приказани су критеријуми за дефиницију кластер главобоље:

Дефиниција кластер главобоље
Критеријум Карактеристике
А Најмање 5 напада главобоље, који испуњавају критеријуме Б-Д:
Б Тешки или врло тешки једнострани орбитални, супраорбитални и/или привремени напади главобоље у трајању од 15–180 минута када се главобоља не лечи.
Ц Главобоља је повезана са најмање једним од следећих симптома бола (аутономни симптоми):
  1. Црвенило ока или сузење
  2. Назална конгестија и/или цурење из носа
  3. Отицање капка
  4. Осећај немира и узнемирености
Д Учесталост напада је: од 1 напада, сваки други дан, до 8 напада дневно

Код епизодичног облика, напади су релативно краткотрајни (трају 15 до 180 минута), екстремно су болни и дешавају се свакодневно током неколико недеља са периодом ремисије.

Код хроничног облика, напади се дешавају без значајног периода ремисије. Просечно, кластер период траје 6-12 недеља, док ремисија може трајати до 12 месеци.

Диференцијална дијагнозаУреди

Кластер главобоља је другојачија и разликује се од мигрене, иако су основни механизми слични. На пример, пропранолол је ефикасан у лечењу мигрене, али не и у лечењу калстер главобоље, док је литијум повољан за кластер главобољу, али не и за мигрену.[38]

Већине пацијената у клиничкој слици наводи типичан циркадијални период.[39]

ТерапијаУреди

Лечење кластер главобоље дели се на:[40][38][41] [31][42]

  • акутну терапију, која има за циљ уклањања појединачних напада
  • профилактичку терапија - која је усмерена на спречавање поновљених напада током периода кластера.
  • нефармаколошку терапију, која је неефикасна код скоро свих пацијента.[39]

Акутна терапијаУреди

Акутна терапија кластер главобоље заснива се на:[43]

  • Инхалација чистог кисеоника (100%) преко кисеоничке маске за лице са протоком мин 7 L/мин (понекад више од 10 L/мин), у трајању од 20 минута у седећем положају.[44] Нису познате контраиндикације за примену кисеоника. Око 60% свих пацијената са кластер главобољом одговарају позитивно на терапију кисеоником са значајним смањењем бола унутар 20–30 минута.
  • Орални ерготамин ефикасан је ако се даје на почетку напада. Препоручује се као аеросол спреј за третман акутног напада кластер главобоље.
  • Триптани убризган субкутано или као назални спреј, ефикасни су у око 75% свих пацијената (отклањање бола унутар 20 минута). Контраиндикације су кардио и цереброваскуларне болести и нетретирана артеријска хипертензија. Превентивна употреба триптана код кластер главобоље за сада је контроверзна.

Превентивна фармакотерапијаУреди

Како многи пацијенти имају између 1 и 8 краткотрајних напада дневно, значај ефективног превентивног режима је важан.[32] Примарни циљ превентивне терапије је да се супримира напад и одржи ремисија изнад очекиваног трајања кластер периода. Да се постигне овај циљ , индивидуални терапијски режим треба да буде индиивидуално прилагођен сваком пацијенту.[39]

Код епизодичне кластер главобоље, ако је терапија ефикасна, даља медикација се прекида када се очекује да је кластер период завршен.

Код хроничне кластер главобоље, медикацију је потребно постепено смањивати једном сваког другог месеца да би се одредило да ли је терапија још потребна.[45]

Примарни лек у медикаментној профилакси је верапамил, уз обавезан повремени ЕКГ тест. Како се верапамил најчешће добро толерише, сматра се леком избора за континуиран третман код хроничне кластер главобоље.

Литијум (литијум царбонате) је такође врло ефикасан; побољшање је забележено код 78% случајева.

Ефикасност метисергида је између 20% и 73%. Међутим, овај лек не може бити употребљаван дуже од 4 месеца.

Кортикостероиди су клинички врло ефикасни, али због могућих нежељених ефеката треба да се дају само неколико дана или евентуално недеља, а никако дуже. [46][47][48]

НапоменеУреди

  1. ^ Период ремисије мора трајати најмање месец дана.

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Rizzoli, P; Mullally, WJ (20. 9. 2017). „Headache.”. The American Journal of Medicine. 131 (1): 17—24. PMID 28939471. doi:10.1016/j.amjmed.2017.09.005 . 
  2. ^ „Cluster headache - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  3. ^ Headache Classification Committee of the International Headache Society (IHS). The International Classification of Headache Disorders, 3rd Edition. Cephalalgia. 33(9):620-808.
  4. ^ Rozen TD, Fishman RS. Cluster headache in the United States of America: demographics, clinical characteristics, triggers, suicidality, and personal burden. Headache. 2011;52:99-113.
  5. ^ Silberstein SD, Mechtler LL, Kudrow DB, et al. Non-invasive vagus nerve stimulation for the acute treatment of cluster headache: findings from the randomized, double-blind, sham-controlled ACT1 study. Headache. 2016;56:1317-1332.
  6. ^ „Cluster headache: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  7. ^ Tepper DE. Cluster headache. Headache. 2015 May;55(5):757-8.
  8. ^ Manjit S Matharu & Peter J Goadsby, Cluster headache: focus on emerging therapies Pages 895-907 | Published online: 10 Jan 2014 Abstract Приступљено: 26. 12. 2020
  9. ^ а б Leroux E, Ducros A., Cluster headache., in Orphanet J Rare Dis., vol. 3, luglio 2008, p. 20, PMID 18651939.
  10. ^ „Trigemino-Autonomne Glavobolje” (PDF). Приступљено 26. 12. 2020. 
  11. ^ Rozen TD, Fishman RS. Cluster headache in the United States of America: demographics, clinical characteristics, triggers, suicidality, and personal burden. Headache. 2012 Jan. 52(1):99-113
  12. ^ Rozen TD, Fishman RS. Female cluster headache in the United States of America: what are the gender differences? Results from the United States Cluster Headache Survey. J Neurol Sci. 2012 Jun 15. 317(1-2):17-28. [Medline].
  13. ^ Swanson JW, Yanagihara T, Stang PE, O'Fallon WM, Beard CM, Melton LJ 3rd, Guess HA, Incidence of cluster headaches: a population-based study in Olmsted County, Minnesota., in Neurology, vol. 44, marzo 1994, pp. 433-7, PMID 8145911
  14. ^ Ekbom K, Ahlborg B, Schéle R, Prevalence of migraine and cluster headache in Swedish men of 18, in Headache, vol. 18, 1995, pp. 9-19, DOI:10.1111/j.1526-4610.1978.hed1801009.x, PMID 649381.
  15. ^ Torelli P, Castellini P, Cucurachi L, Devetak M, Lambru G, Manzoni GC, Cluster headache prevalence: methodological considerations. A review of the literature (PDF), in Acta Biomed., vol. 77, aprile 2006, pp. 4-9, PMID 16856701
  16. ^ Katsarava Z, Obermann M, Yoon MS, Dommes P, Kuznetsova J, Weimar C, Diener HC, Prevalence of cluster headache in a population-based sample in Germany, in Cephalalgia, vol. 27, settembre 2007, pp. 1014-1019, DOI:10.1111/j.1468-2982.2007.01380.x.
  17. ^ Tonon C, Guttmann S, Volpini M, Naccarato S, Cortelli P, D'Alessandro R, Prevalence and incidence of cluster headache in the Republic of San Marino, in Neurology, vol. 58, maggio 2002, pp. 1407-1409, PMID 12011291.
  18. ^ Sjaastad O, Bakketeig LS, Cluster headache prevalence. Vågå study of headache epidemiology, in Cephalalgia, vol. 23, settembre 2003, pp. 528-533, DOI:10.1046/j.1468-2982.2003.00585.x, PMID 12950378.
  19. ^ Garza I, Schwedt TJ, Robertson CE, Smith JH. Headache and other craniofacial pain. In: Daroff RB, Jankovic J, Mazziotta JC, Pomeroy SL, eds. Bradley's Neurology in Clinical Practice. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 103.
  20. ^ „Cluster headaches”. nhs.uk (на језику: енглески). 2017-10-18. Приступљено 2021-02-04. 
  21. ^ Hoffmann J, May A. Diagnosis, pathophysiology, and management of cluster headache. Lancet Neurol. 2018;17(1):75-83. PMID: 29174963 www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/29174963.
  22. ^ Diamond, Seymour; Urban, George (2007-01-01), Waldman, Steven D.; Bloch, Joseph I., ур., chapter 44 - Cluster Headache (на језику: енглески), W.B. Saunders, стр. 474—491, ISBN 978-0-7216-0334-6, Приступљено 2021-02-04 
  23. ^ Kudrow, David (2003-01-01), Samuels, Martin A.; Feske, Steven K., ур., Chapter 214 - Cluster Headache and Paroxysmal Hemicrania (на језику: енглески), Churchill Livingstone, стр. 1357—1361, ISBN 978-0-443-06557-6, Приступљено 2021-02-04 
  24. ^ Matharu M. Cluster headache. Clin Evid (Online). 2010 Feb 9. 2010:[Medline]. [Full Text].
  25. ^ The International Classification of Headache Disorders: 2nd edition. Cephalalgia. 2004. 24 Suppl 1:9-160. [Medline]
  26. ^ Goadsby PJ. Pathophysiology of cluster headache: a trigeminal autonomic cephalgia. Lancet Neurol. 2002 Aug. 1(4):251-7. [Medline]. .
  27. ^ Freitag, Frederick G.; Florczak, Johnathon (2015-01-01), Diamond, Seymour, ур., Chapter 11 - Cluster Headache (на језику: енглески), Academic Press, стр. 135—148, ISBN 978-0-12-800901-7, Приступљено 2021-02-04 
  28. ^ Lodi R, Pierangeli G, Tonon C, et al. Study of hypothalamic metabolism in cluster headache by proton MR spectroscopy. Neurology. 2006. 66(8):1624-6.
  29. ^ Mendizabal JE, Umana E, Zweifler RM. Cluster headache: Horton's cephalalgia revisited. South Med J. 1998 Jul. 91(7):606-17. [Medline].
  30. ^ Holle D, Obermann M, Katsarava Z. The electrophysiology of cluster headache. Curr Pain Headache Rep. 2009 Apr. 13(2):155-9. [Medline].
  31. ^ а б в „Understanding Cluster Headache”. American Migraine Foundation (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  32. ^ а б „Cluster Headaches: Types, Symptoms, and Causes”. Healthline (на језику: енглески). 2012-08-07. Приступљено 2021-02-04. 
  33. ^ Rozental JM. Tension-type headache, chronic tension-type headache, and other chronic headache types. In: Benzon HT, Raja SN, Liu SS, Fishman SM, Cohen SP, eds. Essentials of Pain Medicine. 4th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2018:chap 20.
  34. ^ Barloese MC, Jennum PJ, Lund NT, Jensen RH. Sleep in cluster headache - beyond a temporal rapid eye movement relationship?. Eur J Neurol. 2015 Apr. 22 (4):656-e40.
  35. ^ Imamura, YOSHIKI; Okeson, JEFFREY P. (2002-01-01), Dionne, RAYMOND A.; Phero, JAMES C., ур., Chapter 22 - Diagnosis of Chronic Orofacial Pain (на језику: енглески), W.B. Saunders, стр. 337—353, ISBN 978-0-7216-7278-6, Приступљено 2021-02-04 
  36. ^ „Cluster Headache - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Приступљено 2021-02-04. 
  37. ^ Kudrow L. Cluster headache: diagnosis and management. Headache. 1979 Apr. 19(3):142-50.
  38. ^ а б [Guideline] Beithon J, Gallenberg M, Johnson K, et al. Diagnosis and Treatment of Headache. Institute for Clinical Systems Improvement. Available at http://bit.ly/Headache0113. Accessed: March 31, 2014.
  39. ^ а б в Weaver-Agostoni J. Cluster headache. Am Fam Physician. 2013 Jul 15;88(2):122-8.
  40. ^ Zeeberg P, Olesen J, Jensen R. Efficacy of multidisciplinary treatment in a tertiary referral headache centre. Cephalalgia. 2005 Dec;25(12):1159-67.
  41. ^ Beck E, Sieber WJ, Trejo R. Management of cluster headache. Am Fam Physician. 2005 Feb 15. 71(4):717-24.
  42. ^ „Cluster headache”. The Migraine Trust (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  43. ^ [Guideline] Biondi D, Mendes P. Treatment of primary headache: cluster headache. In: Standards of care for headache diagnosis and treatment. Chicago (IL): National Headache Foundation. 2004. [Full Text].
  44. ^ Tepper D. Oxygen for Cluster Headache. Headache. 2017 Oct;57(9):1493-1494.
  45. ^ Calhoun AH, Peterlin BL. Treatment of cluster headache in pregnancy and lactation. Curr Pain Headache Rep. 2010 Apr. 14(2):164-73. [Medline].
  46. ^ Robbins MS, Starling AJ, Pringsheim TM, Becker WJ, Schwedt TJ. Treatment of Cluster Headache: The American Headache Society Evidence-Based Guidelines. Headache. 2016 Jul;56(7):1093-106.
  47. ^ Láinez MJ, Guillamón E. Cluster headache and other TACs: Pathophysiology and neurostimulation options. Headache. 2017 Feb;57(2):327-335.
  48. ^ Hoffmann J, May A. Diagnosis, pathophysiology, and management of cluster headache. Lancet Neurol. 2018 Jan;17(1):75-83.

ЛитератураУреди

  • Ekbom K. Clinical aspects of cluster headache. Headache 1974;13:176–80.
  • Goadsby PJ, Lipton RB. A review of paroxysmal hemicranias, SUNCT syndrome and other short-lasting headaches with autonomic feature, including new cases. Brain 1997;120:193–209.
  • Headache Classification Subcommittee of the International Headache Society. The international classification of headache disorders, 2nd ed. Cephalalgia 2004;24(Suppl 1):1–160.
  • May A. Cluster headache: pathogenesis, diagnosis, and management. Lancet 2005;366:843–55.
  • Sjaastad O, editor. Cluster headache syndrome. London: W.B. Saunders; 1992.

Спољашње везеУреди

Класификација
Спољашњи ресурси

  Медији везани за чланак Кластер главобоља на Викимедијиној остави

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

,