Мождани живци
Мождани или лобањски живци (лат. nn. craniales) су део периферног нервног система, а чине их групе моторних, сензитивних и мешовитих нервних влакана који инервишу мишиће и жлезде. Називају се лобањским или кранијалним нервима јер излазе из мозга (тачније можданог стабла) и напуштају лобањску дупљу кроз коштане отворе, канале и пукотине. Постоји тринаест парова ових живаца, који се означавају нулом и римским бројевима (од I до XII). Њихови називи су одраз опште дистрибуције и функције.[1][2][3]
Моторни лобањски живци (III, IV, VI, XI и -{XII) полазе од моторних једара у можданом стаблу и спроводе надражаје (сигнале) ка попречно-пругастим мишићима на периферији. Њихова влакна чине дуги аксонски продужеци или неурити нервих ћелија. Сензитивни или чулни лобањски живци (0, I, II и VIII) преносе информације у супротном смеру, односно од чулних органа на периферији до ганглиона. Одатле полазе тзв. постганглијска влакна која се завршавају у одговарајућем можданом центру, тј. у сензитивним једрима можданог стабла. Трећу скупину чине мешовити живци (V, VII, IX и X) који садрже и моторна и сензитивна нервна влакна. Поједини кранијални нерви (III, VII, IX и X) садрже и парасимпатичка влакна која припадају аутономном нервном систему, а служе за инервацију глатке мускулатуре и жлезда.[4][5]
Нервна влакна кранијалних живаца су подељена у пет функционалних група:
- општи соматски еферентни аксони који инервишу попречно-пругасте мишиће који нису настали од ембрионалних фарингеалних лукова,
- специјални висцерални еферентни аксони који инервишу попречно-пругасте мишиће који су настали од фарингеалних лукова,
- општа висцерална аферентна влакна која доносе чулне информације из висцералних органа,
- општа соматска аферентна влакна која доносе чулне информације из коже и слузокожних мембрана и
- специјална соматска и висцерална аферентна влакна која преносе посебне чулне информације, као што су мирис, укус, вид, слух и равнотежа.
Ознака | Назив живца | Главне функције |
---|---|---|
0 | Крајњи живац | Соматичко-сензитивни део влакана инервише слузокожу носне дупље и вомероназалних органа, а висцерално-моторни инервишу њихове крвне судове. |
I | Мирисни живци | Преносе осећај мириса из слузокоже горњег дела носне дупље, горњег дела носне преграде и горњих носних шкољки. |
II | Видни живац | Преноси визуелне информације из мрежњаче ока. |
III | Живац покретач ока | Инервише горњи, доњи и унутрашњи прави мишић, доњи коси мишић, мишић подизач горњег очног капка, мишић сфинктер зенице и цилијарни мишић. |
IV | Трохлеарни живац | Инервише горњи коси мишић. |
V | Трограни живац | Састоји се од офталмичког (V1), горњовиличног (V2) и доњовиличног живца (V3), а служи за пријем сензорних информација из подручја лица и инервацију мастикаторне мускулатуре. |
VI | Живац одводилац | Инервише спољашњи прави мишић. |
VII | Живац лица | Инервише мимичну мускулатуру и мишић узенгије, прима чулне информације из предње 2/3 језика и обезбеђује секретомоторну инервацију за сузне и пљувачне жлезде (осим паротидне). |
VIII | Тремно-пужни живац | Преноси звучне утиске и осећај равнотеже и оријентације у простору. |
IX | Језично-ждрелни живац | Инервише стилофарингеални мишић, прима чулне информације из задње трећине језика и обезбеђује секретомоторну инервацију за паротидну жлезду. |
X | Живац луталац | Инервише мускулатуру ждрела, гркљана, меког непца и једњака, глатку мускулатуру душника, плућа и дигестивног тракта, срчани мишић, контролише мишиће задужене за стварање гласа и резонанције, пружа парасимпатичка влакна за већину грудних и трбушних органа, прима чулне информације из разних структура итд. |
XI | Помоћни живац | Спољашња грана живца инервише стерноклеидомастоидни и трапезасти мишић, док унутрашња грана улази у састав претходног нерва. |
XII | Подјезични живац | Инервише језичну мускулатуру и гениохиоидни мишић. |
Референце
уреди- ^ Јовановић,, Славољуб В. Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.
- ^ Јовановић,, Славољуб В. Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
- ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
- ^ K, Moore (2005). Clinically Oriented Anatomy. Lippincott Williams & Wilkins.
- ^ А, Марушић (2002). Анатомија човјека. Медицинска наклада.
Литература
уреди- Јовановић,, Славољуб В. Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.
- Јовановић,, Славољуб В. Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
- K, Moore (2005). Clinically Oriented Anatomy. Lippincott Williams & Wilkins.
- А, Марушић (2002). Анатомија човјека. Медицинска наклада.
Спољашње везе
уредиМождани живци |
---|
0 крајњи живац | I мирисни живци | II видни живац | III живац покретач ока | IV трохлеарни живац | V трограни живац (офталмични, горњовилични, доњовилични живац) | VI живац одводилац | VII живац лица | VIII тремно-пужни живац | IX језично-ждрелни живац | X живац луталац | XI помоћни живац | XII подјезични живац |