Римски бројеви
Нумерички систем представљен римским бројевима потиче из античког Рима и задржао се као уобичајен начин писања бројева широм Европе све до касног средњег века. Бројеви у овом систему су представљени комбинацијама слова из латинског алфабета. Римски бројеви, који су данас у употреби, користе седам симбола, сваки са фиксном целобројном вредношћу.[1]
Римски систем бројева има 7 цифара:
- I или i - Цифра за број 1
- V или v - Цифра за број 5
- X или x - Цифра за број 10
- L или l - Цифра за број 50
- C или c - Цифра за број 100
- D или d - Цифра за број 500
- M или m - Цифра за број 1000
Правила изградње бројева су:[2]
- Симбол који следи иза симбола веће или једнаке вредности, додаје се на ту вредност. (нпр. II = 2, XI = 11, DV = 505)
- Ако је симбол веће вредности иза симбола мање вредности, од веће вредности се одузима вредност симбола мање вредности. Симбол I може да се појави испред свих осталих симбола ( БРИСАТИ :"једино испред L или C"), а C може да се појави једино испред D или M. (нпр. IV = 4, IX = 9, XL = 40)
- Када симбол стоји између два симбола веће вредности, његова вредност се одузима од вредности другог и додаје вредности првог симбола. (нпр. XIV = 10+(5-1) = 14, CIX = 100+(10-1) = 109, DXL = 500+(50-10) = 540)
- У случају да постоје два начина за представљање броја, бира се (има предност) онај код којег се симбол веће вредности појављује први у запису. (нпр. 14 се представља као XIV, а не као VIX)
Примери: 10 = X, 14 = XIV, 50 = L, 200 = CC, 400 = CD, 500 = D, 600 = DC, 999 = CMXCIX, 1000 = M, 1950 = MCML, 1960 = MCMLX, 1970 = MCMLXX, 1980 = MCMLXXX, 1990 = MCMXC, 1995 = MCMXCV, 1999 = MCMXCIX, 2000 = MM, 2001 = MMI, 2011 = MMXI, 2012 = MMXII, ...
Основни бројевиУреди
Основни бројеви су у латинском језику непроменљиве речи, осим бројева: један (unus, -a, um), два (duo, duae, duo), три (tres, tria), стотине (ducenti, -ae, -a до nongenti, -ae, -a), хиљаде (milia). Број не утиче на падеж именице уз коју стоји. Ако је број непроменљив, уз њега стоји именица у истом падежу у ком би стајала до тог броја, нпр.:
Decem aves vidisti (Видео/ла сам десет птица.)
Овде уочите разлику између латинског и српског језика - у српском језику уз непроменљиви број именица стоји у генитиву.
}-Мењање бројева кроз падежеУреди
| Арапски бројеви (знак) | Римски бројеви (знак) | Основни бројеви | Редни бројеви |
|---|---|---|---|
| 1 | I | unus, -a, um | primus, -a, -um |
| 2 | II | duo, duae, duo | secundus, -a, -um |
| 3 | III | tres, tria | tertius, -a, -um |
| 4 | IV | quattuor | quartus, -a, -um |
| 5 | V | quinque | quintus, -a, -um |
| 6 | VI | sex | sextus, -a, -um |
| 7 | VII | septem | septimus, -a, -um |
| 8 | VIII | octo | octavus, -a, -um |
| 9 | IX | novem | nonus, -a, -um |
| 10 | X | decem | decimus, -a, -um |
| 11 | XI | unidecim | undecimus, -a, -um |
| 12 | XII | duodecim | duodecimus, -a, -um |
| 13 | XIII | tredecim | tertius decimus, -a, -um |
| 14 | XIV | quattuordecim | quartus decimus, -a, -um |
| 15 | XV | quindecim | quintus decimus, -a, -um |
| 16 | XVI | sedecim | sextus decimus, -a, -um |
| 17 | XVII | septendecim | septumus decimus, -a, -um |
| 18 | XVIII | duodeviginti | duodevicesimus, -a, -um |
| 19 | XIX | undeviginti | undevicesimus, -a, -um |
| 20 | XX | viginti | vicesimus, -a, -um |
| 30 | XXX | triginta | tricesimus, -a, -um |
| 40 | XL | quadraginta | quadragesimus, -a, -um |
| 50 | L | quinquaginta | quinquagesimus, -a, -um |
| 60 | LX | sexaginta | sexagesimus, -a, -um |
| 70 | LXX | septuaginta | septuagesimus, -a, -um |
| 80 | LXXX | ostoginta | octogesimus, -a, -um |
| 90 | XC | nonaginta | nonagesimus, -a, -um |
| 100 | C | centum | centesimus, -a, -um |
| 200 | CC | ducenti, -ae, -a | ducentesimus, -a, -um |
| 300 | CCC | trecenti, -ae, -a | trecentesimus, -a, -um |
| 400 | CD | quadringenti, -ae, -a | quadringentesimus, -a, -um |
| 500 | D | quingenti, -ae, -a | quingentesimus, -a, -um |
| 600 | DC | sescenti, -ae, -a | sescentesimus, -a, -um |
| 700 | DCC | septingenti, -ae, -a | septingentesimus, -a, -um |
| 800 | DCCC | octingenti, -ae, -a | octingentesimus, -a, -um |
| 900 | CM | nongenti, -ae, -a | nongentesimus, -a, -um |
| 1000 | M | mille | millesimus, -a, -um |
| 2000 | MM | duo milia | duo millesimus, -a, -um |
| Падеж у коме постоји број | мушки род (m.) | женски род (f.) | средњи род (n.) |
|---|---|---|---|
| Номинатив | unus | una | unum |
| Генитив | unius | unius | unibus |
| Датив | uni | uni | uni |
| Акузатив | unum | unam | unum |
| Аблатив | uno | una | uno |
| Номинатив | duo | duae | duo |
| Генитив | duorum | duarum | duorum |
| Датив | duobus | duabus | duobus |
| Акузатив | duo(s) | duas | duo |
| Аблатив | duobus | duabus | duobus |
| Номинатив | tres | tres | tria |
| Генитив | trium | trium | trium |
| Датив | tribus | tribus | tribus |
| Акузатив | tres | tres | tria |
| Аблатив | tribus | tribus | tribus |
Променљиви број са именицом уз коју стоји слаже се у роду, броју и падежу тј. понаша се као придев, нпр.:
Duas aves vidisti. (Видео/ла си две птице).
| Падеж у коме постоји број | мушки род (m.) |
|---|---|
| Номинатив | milia |
| Генитив | millium |
| Датив | milibus |
| Акузатив | milia |
| Аблатив | milibus |
Milia подразумева две или више хиљада. Уз овај број, за разлику од осталих латинских бројева, именица стоји у генитиву, као и у српском језику. На пример: Duo milia avium vidisti. (Видео/ла си две хиљаде птица).
Редни бројеви мењају се као придеви прве и друге деклинације. Помоћу њих одређују се сати, нпр., Quota hora est? Колико је сати? (Који је сат?) Septima. Седам. (Седми) и године, нпр. anno septingentesimo tertio (ab Urbe condita) - седамсто треће године (од оснивања Рима).
РеференцеУреди
- ^ Gordon, Arthur E. (1982). Illustrated Introduction to Latin Epigraphy. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-05079-2. »Alphabetic symbols for larger numbers, such as Q for 500,000, have also been used to various degrees of standardization.«
- ^ Reddy, Indra K.; Khan, Mansoor A. (2003). Essential Math and Calculations for Pharmacy Technicians. CRC Press. ISBN 978-0-203-49534-6.
ЛитератураУреди
- Reddy, Indra K.; Khan, Mansoor A. (2003). Essential Math and Calculations for Pharmacy Technicians. CRC Press. ISBN 978-0-203-49534-6.
- Gordon, Arthur E. (1982). Illustrated Introduction to Latin Epigraphy. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-05079-2. »Alphabetic symbols for larger numbers, such as Q for 500,000, have also been used to various degrees of standardization.«
- „Латински језик за I разред гимназије“ — Марјанца Пакиж и Драгана Димитријевић
- CRC Standard Mathematical Tables and Formulae, 32nd Edition by Daniel Zwillinger
- Aczel, Amir D. 2015. Finding Zero: A Mathematician's Odyssey to Uncover the Origins of Numbers. 1st edition. New York: Palgrave Macmillan.
- Goines, David Lance. A Constructed Roman Alphabet: A Geometric Analysis of the Greek and Roman Capitals and of the Arabic Numerals. Boston: D.R. Godine, 1982.
- Houston, Stephen D. 2012. The Shape of Script: How and Why Writing Systems Change. Santa Fe, NM: School for Advanced Research Press.
- Taisbak, Christian M. 1965. "Roman numerals and the abacus." Classica et medievalia 26: 147–60.
