Цилијарни мишић (лат. musculus ciliaris) је глатки парни мишић главе, који се налази унутар очне јабучице у саставу тзв. цилијарног тела. Сачињавају га две групе влакана: уздужна (лат. fibrae meridionales) и кружна (лат. fibrae circulares). Прва су локализована површински и пружају се у правцу меридијана, док су друга смештена унутра и простиру се у виду прстена.[1][2][3]

Цилијарни мишић (при врху)

Инервација мишића потиче од парасимпатичких влакана окуломоторног живца, која овде доспевају из цилијарног ганглиона преко кратких цилијарних живаца.

Дејство мишића долази до изражаја у току акомодације ока, односно током прилагођавања јачине преламања светлости у зависности од близине посматраног објекта. Када су посматрани предмети ближи, цилијарни мишић се контрахује и тако повећава сагитални пречник очног сочива чиме се повећава његова преломна моћ. У току посматрања удаљених предмета, дешава се обрнут процес. Осим овога, цилијарни мишић утиче и на ширину простора у делу између рожњаче и дужице (иридо-корнеални угао), па олакшава отицање очне водице у тзв. Шлемов канал.

Извори

уреди
  1. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература

уреди
  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9.