Википедија

Говор птица

Говор птица или Сабор птица (персијски: منطق الطیر‎‎, Мантик-ол-тејр, познат и као مقامات الطیور Макамат-ту-тојур;) је теолошко-мистичка поема персијског песника и исламског мистика Фаридудина Мухамеда Атара. Објављена је 1177. године и испевана је у 4458 стихова, који су обликовани у форму меснавије. Сматра се једним од најзначајнијих дела класичне персијске књижевности и капиталним делом суфизма.

Говор птица
Сцена из „Говора птица” на персијској минијатури. Пупавац, на средини десно, појашњава другим птицама пут суфија
Настанак и садржај
АуторФаридудин Мухамед Атар
Дизајнер корицаПерсија
Језикперсијски
Жанр / врста делатеолошко-мистичка поезија
Издавање
Издавање1177.
Превод
ПреводилацАхмед Ананда Кристина Копрившек
Слободан В. Ђуровић

У поеми је на алегоријски начин изложено учење суфизма о различитим душевним стањима и степенима (тзв. мекаме) кроз која пролази путник (салик) на духовном путу до Бога. Иако је у тексту представљено свих седам макама, највећи део књиге говори о емари, првој меками, то јест, о пожудној души која тражи изговоре да избегне покајање и пут ка истини. Алегорија започиње описом сабора птица, где су се различите птице окупиле да изаберу свог краља. Пупавац, најмудрија птица међу њима, саопштава скупу да би једини достојан владар био Симург, узвишена, легендарна птица, која живи далеко на врху митске планине. Пупавац, који представља суфијског шејха, на ово дуготрајно и опасно путовање предводи тридесет птица, од којих свака представља различите људске особине, које спречавају човека да достигне просветљење. Птице на свом путовању прелазе седам долина, од којих свака представља по једну макаму. На крају поеме јато стиже до Симурговог станишта, за које се испоставља да је једно велико језеро. Загледавши се у језеро и сагледавши сопствени одраз, птице долазе до самоспознаје да је оно за чим су трагале одувек било у њима самима.[1][2] Овај преокрет на крају се остварује и на језичком плану у виду непреводиве игре речи, пошто се на персијском реч „Симург” може читати и као „си” (тридесет) „морг” (птица).

Садржај поеме уреди

  УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!

Птице су се сакупиле да себи изаберу владара. Међу птицама се налази пупавац, славуј, зеба, папагај, паун, фазан, соко, јаребица, препелица, голуб, јастреб и друге. Међу њима најмудрији је пупевац Худхуд. Он се обраћа скупу и почиње да приповеда о Симургу, узвишеној птици, која живи на легендарној планини. Он говори птицама да је Симург идеалан владар, и да је потребно кренути у потрагу за њим, јер без њега нема ни правде, ни мира, ни истине. Иза овог алегоријског говора крије се говор о потреби човека да крене путем сазнања. Симург, са својим врлинама које му приписује Худхуд, симболизује Алаха.

Након што су чуле Худхудов надахнути говор, све птице су спремне да крену на пут у потрагу за краљем. Међутим, свака птица проналази различити разлог за одустане од тешког пута. Свака птица представља неки апсект или тенденцију у људској души, које коче човека да крене у потрагу за Богом. На пример славуј је заљубљен у ружу (окренутост ка спољашњој лепоти), соко не жели да напусти краља (зависност од политичке моћи), патка не може да напусти брчкање у води (површинско практиковање ритуала), јаребица је везана са свој камен (везаност за материјално богатство), итд. Пупавцу полази за руком да на сваку њихову сумњу да задовољавајуће одговоре. Пупавац симболизује суфијског шејха, а ове дискусије између птица представљају специфичан одраз разговора које се воде између шејха и његових ученика у суфијским редовима, тако да ови разговори садрже суптилне описе проблема и питања, које се тичу оних који се спремају да пођу на путовање духовне реализације.

Јато птица креће на пут и на њему прелазе седам долина. Ових седам долина репрезентују седам маками, то јест, седам стања људске душе на путовању спознаје. След долина и њихово значење је следеће:

  • Долина тражења, у којој путник почиње да одбацује све догме, веровања и заблуде.
  • Долина љубави, где се одбацује разум зарад љубави.
  • Долина спознаје, где светско знање постаје крајње бескорисно.
  • Долина задовољства, у којој се све жеље и привржености свету одбацују. Овде оно што се претпоставља да је „стварност” нестаје.
  • Долина јединства, у којој путник схвата да је све повезано и да је „Вољени” (Бог) изнад свега, укључујући хармонију, мноштво и вечност.
  • Долина чуђења, где је, захваљујући лепоти „Вољеног”, путник постао збуњен и, обузет страхопоштовањем, схвата да он или она никада није ништа знао или схватио.
  • Долина сиромаштва и уништења, где биће нестаје у свемиру и путник постаје ванвременско постојање.[3]

На крају поеме тридесет птица, трансформисане путовањем, стижу до Симурговог станишта, за које се испоставља да је једно велико језеро. Тридесет птица, огледајући се у језеру, долазе до самоспознаје, да Симург није ништа друго до Биће њиховог Бића и да је оно за чиме су трагали било одувек део њих. Овде је битно истаћи једну непреводиву игру речима; на персијском језику се реч Симург може читати и као „си” (тридесет) „морг” (птица). Си-мург (тридесет птица) је у одразу видело вечног Симурга. Си-мург (тридест птица) огледа се у Њему, а вечни Симург у свима Њима. Збуњено јато или земаљски симург, не користећи речи и говор, поставља питање вечном Симургу, молећи га да им открије загонетку „своје” и „његове” суштине. Такође не користећи говор, вечни Симург одговара:

Ја сам огледало у које твоје очи гледе.
И сви који пред Моју величанственост стану
виде само Себе, своју суштину.
Дошле сте као си-мург и Симурга видите,
а да вас је било четрдесет ил'педесет, опет би Себе видјеле.
И мада сте се бориле, лутале и тражиле,
на крају Пута сте само себе пронашле.
Својом снагом мрав не може наковањ подићи
очима Господара он види и Његовом снагом ће му стићи.
Све што мислите да знате или видите није ништа друго осим варке.
И мада прелазите долине духовног пута,
и на путу се сусрећете са многим опасностима,
путовање је унутар Мене, сва дјела су Моја;
тек кад Мене угледате, будите се из сна.
Као си-мург сте дошле
и С-имурга сте у Мени пронашле.
Ја сам вашег бића једина суштина;
свака се суштина својој бити враћа.
Нестаните у Мени, боље вас не може снаћи,
јер ћете у Мени себе пронаћи.

На крају се замаљски си-мург утапа у вечни Симург.

Приче у оквирној причи уреди

У оквиру основног заплета о путовању птица према Симургу у овој поеми уплетене су и различите кратке дидактичке и забавне приповести, које могу да функционишу као засебна дела. Сложеним компоновањем различитх прича у оквиру једне јединствене приче био је манир персијске књижевности, којим је песник потврђивао сопствено песничко умеће.

Употреба симбола у поеми уреди

Атарова употреба симбола је кључна, покретачка компонента песме. На пример. када у тексту стоји: „Било је то једне ноћи без месеца у Кини. Симорг се први пут појавио пред смртником”, према Идрис Шаху, реч Кина није само географска Кина, већ и симбол мистичног искуства, али и алузија на хадис: „Тражите знање, чак и негде далеко као што је Кина“. У поеми постоји много примера таквих суптилних симбола и алузија.

Позоришна адаптација уреди

Питер Брук и Жан-Клод Каријер адаптирали су поему у позоришну драму „Скуп птица” (La Conférence des oiseaux), коју су објавили 1979. Брук је изводио представу по руралним деловима Африке, пре него што је поставио две веома успешне поставке за западну публику - једну у Њујорку у експерименталном позоришту La MaMa, а другу у Паризу.[4]

Илустрације уреди

Илустрације из збирке која се чува у Музеју уметности Метрополитен у Њујорку. Цртежи су део илустрованог рукописа који је настао око 1600. године. Слике је насликао Хабибала из Саве (активан између 1590-1610).[5]

Српски превод уреди

 
Корица издања књиге "Говора птице" на српском језику, Културни центар Ирана, Београд, 2011.

Постоје две књиге „Говора птица” на српском језику. Обе књиге су настала на основу превода са персијског босанскохерцеговачког преводиоца Ахмеда Ананде. Прва књига представља Анандов превод који је прилагодила Кристина Копрившек (објављан 2005), док друга књига садржи препев Слободана В. Ђуровића настао на темељу превода Ахмеда Ананде. Ђуровићев препев је објавио Културни центар при Амбасади Исламске Републике Иран у Београду 2011. Ово су неки стихови из те књиге:

O Обраћање пупавцу
Добро нам дошао, пупавче драги! Вођа нам буди,
Чусмо да и сам краљ Сулејман службу ти понуди!
Да поруке носио си отајне са светлих му двора
У дворце љупке Сабе, преко гора и мора!
Спозн'о си његово срце, он језик у тебе;
Под скутом његовим мудрост те плави!
А шејтана у црном апсу скова у негве;
Стог и круну султанску носиш на глави!
Обраћање зеби
И ти нам зебо добродошла, хајде нам запевај,
Оживи нам мртва срца, узведи нас у рај!
Зар не опази, к'о Муса, плам жељан неболука,
О, пут горе Синајске, птицо, крила своја пусти,
Као и он, избави се стиска злобних рука,
Ка циљу највишем стреми, мука се распусти!
Ту прозрећеш мудрост тајну, тму тајносних речи,
Оком без ока, ухом без уха, крени највишој срећи!
Обраћање папагају
Добродошао и ти, папагају, с високих рајских хвоја,
Пера су ти чудоредне лепоте, чудан сјај их краси!
Од пакленог пламена, ватре живе, огрлица је твоја;
Од тог чудног знамена ни плашт рајски спасти
Не може те, јер бисери њени у пакао воде!
Ех, кад би могао некако утећи, у непојаву
И избегав к'о Ибрахим Немрода канџе до слободе
Доћи; ни ватра у ватри одрубиш Немроду ли главу
Неће те пећи, страха ће нестати, и сјаја бисера лажних;
И хаља знања истинска даће ти слободу, коју тражиш.
Обраћање јаребици
Добродошла и ти, јаребице! Разасипаш гордост
Али не појмиш таинство мудрости повисоких гора!
Небом, куд летиш, нек оџвања радост,
Срећна узлети, к тајнама знања, одозгора!
Поравнај планину крилима горда јата
Из те руине родиће златаста се камила!
Поточић из копита њених меда златна
И млека, потећи ће, понајвећи, силан!
Зајаши ту деву, и на концу пута
Салих ће те свити испод свога скута!

Референце уреди

  1. ^ „PHI Persian Literature in Translation”. persian.packhum.org. Архивирано из оригинала 21. 8. 2017. г. Приступљено 9. 12. 2016. „Now the Sun celestial began to shine forth in front of them, and lo! how great was their surprise! In the reflection of their faces these thirty birds of the earth beheld the face of the Celestial Simurg.” 
  2. ^ Attar 1971, стр. 131.
  3. ^ quoted from The Conference of the Birds by Attar, edited and translated by Sholeh Wolpe, W. W. Norton & Co. 2017. ISBN 978-0393292183.
  4. ^ John Heilpern gives an account of the events surrounding these performances in his 1977 book Conference of the Birds: The Story of Peter Brook in Africa.
  5. ^ "The Concourse of the Birds", Folio 11r from a Mantiq al-tair (Language of the Birds), The Met

Литература уреди

  • Attar, Harvey & Masani, Conference of the Birds: A Seeker's Journey to God. . Weiser Books. 2001. ISBN 978-1-57863-246-6. 
  • Farid Ud-Din-Attar, The Conference of The Birds - Mantiq Ut-Tair, English Translation by Charles Stanley Nott, First published 1954 by The Janus Press. London, Reissued by Routledge and Kegan Paul Ltd. 1961. ISBN 978-0-7100-1032-2.
  • Fariduddin Attar in Great Роеts of Classical Persian" by R M Chopra, Sparrow Publication, Kolkata. 2014. ISBN 978-81-89140-75-5.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Говор_птица&oldid=26852191”