Голубинка
Голубинка је јама у селу Шурманци у Херцеговини.[1] Од отвора до првог подијума јама је дубока 30 метара, од првог подијума јама се простире у ширину и дубину и до 120 метара.
Историја
уредиУ току Другог свјетског рата, у овој јами нашло је смрт од 530 до 550 Срба, махом жена и дјеце.[1] Највећи број убијених је из села Пребиловци. На суђењу злочинцима, усташама НДХ, доказано је да је само из Пребиловаца у јами смрт нашло 600 жена и дјеце. Комунистичке власти јаму су 1962. године забетонирале.
У близини јаме у предвечерје 24. јуна 1981. године дјеци из Међугорја наводно се јавила дјевица Марија.[1] На захтјев родбине жртава јаме је отворена 1990. године, а мошти жртава пренесене у крипту спомен-цркве у Пребиловце. У рату 1992-1995. црква у Пребиловцима је срушена, а село запаљено у борбеној акцији Хрватске војске и ХВО којом је командовао генерал Јанко Бобетко.
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ а б в Пражић, Ђорђе. „ЈАМЕ НАШИХ СТРАДАЊА И ЗАБЛУДА”. jadovno.com/. Јадовно. Приступљено 12. 7. 2012. „Познато је да многа стратишта нису адекватно обиљежавана, како би подсјећала будућа покољења на људску патњу и злочин. Ипак најбоље „маскирано“ стратиште је јама Голубинка у селу Шурманци у Херцеговини. У њу су усташе 1941. године бациле 530-550 жена и дјеце православних Срба из села Пребиловци. Неколико стотина метара од јаме дана 24.06.1981. године, у сусједном сиромашном селу Међугорје групи дјеце „указала” се Госпа. Од тада велики број ходочасника из цијелог свијета обилази ово мјесто. Око милион католичких вјерника дође годишње у ово село. Мјештани Међугорја су се обогатили од вјерског туризма, а страдање и патња њихових комшија недужних жена и дјеце у јами Голубинка, ником није важно. Нема оправдања за незнање, нарочито за угледне људе из цијелог свијета, који имају утицај на младе људе.”