Горански говор
Горански језик[1] је индоевропски језик којим говоре Горанци, који је због изолованости овог народа, још увек добро очуван. Сами Горанци га називају нашински односно нашенски.[2]
Историја и порекло
Горански језик води порекло од старословенског, са значајним утицајима српског, македонског, бугарског, албанског и турског језика. У време Османског царства у језик је ушло доста турцизама, док су у новије време приметни утицаји српског и македонског стандарда кроз медије и образовање.
Дијалекти
Горански језик има четири главна дијалекта:
- Централни дијалекат – Основни дијалекат, којим се говори у већини горанских села. Има поддијалекте:
- Драгашко-централни – стандардни облик горанског језика.
- Коритнички – користи „њ” уместо „н’” (нпр. „коњ” уместо „којн или кон’”). Говори се у Рапчи и Крстацу.
- Вранишки – карактерише га специфичан изговор појединих гласова. Говори се у Враништи, Млике и Орчуши.
- Глобочки – једини поддијалекат који активно користи слово „х”
- Рестелички дијалекат – Говори се у Рестелици, Крушеву и Злипотоку.
- Бродски дијалекат – Говори се у Броду, међутим препознаје се у говору села Диканце и Баћка.
- Западни дијалекат – Говоре га Горанци у Албанији, и садржи велики број албанизама. Ово је једини дијалекат који се битно разликује од осталих.
Фонологија и граматика
Фонологија
- Поједини дијалекти не користе слово „х” (изузев глобочког поддијалекта).
- Постоје специфичне палатализације, нпр. „н’” које се у неким говорима претвара у „њ”.
Граматика
- Горански не користи седам падежа, као што то користи већина словенских језика, изузетак је македонски. У горанском језику постоје искључиво два падежа Номинатив и Акузатив.
- Задржао је старе облике аориста и имперфекта.
- Глаголски систем је сличан српском и македонском, али са специфичностима.
- Ред речи у реченици често се разликује од српског стандардног језика.
Употреба и статус језика
Горански језик није званично признат и често се третира као дијалекат. У школама на Косову настава се одвија углавном на српском, док се у Албанији и Северној Македонији више користе албански и македонски.
Постоје покушаји стандардизације језика, али услед политичких и културних утицаја, не постоји званични правопис.
Примери реченица
- Горански: „Сом стигнаф ћвера во Драгаш.”
- Српски: „Јуче сам стигао у Драгашу .”
- Горански: „А беше тија детето от Крстец?”
- Српски: „Да ли беше оно дете из Крстаца?”
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ др Радивоје Младеновић - Горански говор (научни рад), Институт за српски језик САНУ, Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Младеновић, Радивоје. „Горански говор” (PDF). rastko.rs. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 1. 2023. г. Приступљено 5. 2. 2023.
Референце
уредиЛитература
уреди- Ивић, Павле (1956). Дијалектологија српскохрватског језика: Увод и штокавско наречје (1. изд.). Нови Сад: Матица српска.
- Okuka, Miloš (2008). Srpski dijalekti. Zagreb: Prosvjeta.
- Рељић, Митра (2011). „Горанци - од географске одреднице до етнонима” (PDF). Октоих: Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори. 1 (1-2): 165—173.
