Граничари (рум. Grănicerii) насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Ђир.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 76 m.

Граничари
рум. Grănicerii
Насеље
RO
RO
Граничари
Локација у Румунији
Координате: 45° 26′ 30″ N 20° 52′ 54″ E / 45.44167° С; 20.88167° И / 45.44167; 20.88167
Земља Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаЂир
Надморска висина76 m (249 ft)
Становништво (2013)[1]
 • Укупно219
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (DST)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод676789

Прошлост уреди

У околини места Чавош је 1878. године откривена остава из бронзаног доба.

По "Румунској енциклопедији" први писани траг о месту је из 1256. године. Његово старо име је Чавош (отуда презиме Чавошки (Коста)), а владала је породица Ченад. Ту је 1717. године пописано 15 кућа. Уследиле су планске опсежне колонизације Немаца па Мађара, због чега су Србе и Румуне померали одатле, да ослободе места привилегованим насељеницима. Током 19. века етнички карактер села је немачко-мађарско-српски. Од 1964. године место је названо "Граничени" (стражари).

У Крушевском поменику (са почетка 16. века) записан је Чавош. Калуђери из манастира Пећке патријаршије су 1660. године забележили неколико српских приложника. Били су то мештани: домаћин Марко (код којег су коначили), Стојан Матијевић са браћом, Живко Диклић, Аћим, Рака, Лаза и син Вуја. Кметови чавошки су скупили по селу 930 аспри "на благослов".[4] Године 1727. имао је Чавош 21 дом, а 1773. године - 31 дом. Као "српско насеље" означено је 1753. године. Ту живе српске породице: Нинков, Ђуричин, Милојков, Испасов, Топалов, Стојанов, Пантелијин, Калејски, Мосин, Гаванов, Остојин, Пандуровић и Путник.[5] Године 1764. Чавош је парохија у оквиру Чаковачког протопрезвирата Темишварске епархије.[6] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да Чавош припада Чаковачком дистрикту и округу, а становништво чине претежно Срби.[7] Приликом пописа православног клира 1797. године у "Чавошу" су регистрована два свештеника. Парох поп Христифор Станковић (рукоп. 1775) знао је српски и румунски језик, а капелан поп Игњатије Поповић (1793) служио се искључиво српским језиком.[8]

Велики број Срба Чавошана преселио је 1806. године ниже југозападно, на пустару где је настало село Самош[9] као и 1818. године у Фердин. Са собом су понели целивајуће иконе и црквене матице. Иконостас чавошке православне цркве је пренет у храм у Шурјану.

У Чавошу је у 19. веку био спахилук велепоседника Беителхаузера. Ту је на имању умро као умировљеник хрватски бискуп Јосип Шброт.[10] Постоје у другој половини 19. века мађарска и немачка општина у Чавошу. Ту се налази пошта почетком 20. века.

За фонд "Школског листа" у Сомбору, приложио је 1861. године 1 ф. Данил Нинков из Чавоша. Године 1900. иако је у месту било 147 Срба, ту није било српске школе.[11] Чавош је 1905. године парохијска филијала Модоша, у којој живи 160 православних душа.[12]

Становништво уреди

Према подацима из 2013. године у насељу је живело 219 становника.[1]

Попис 2002. уреди

Расподела становништва по националности 2002.[13]
Румуни
  
194 78,5%
Мађари
  
27 10,9%
Роми
  
15 6,1%
Немци
  
11 4,5%

Референце уреди

  1. ^ а б „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
  5. ^ "Посебна издања Етнографског института САНУ", Београд 1953.
  6. ^ "Српски Сион", Карловци 1905.
  7. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  8. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  9. ^ Гордана Јованов: "О Самошу", Самош 2000.
  10. ^ "Илирске народне новине", Загреб 1857.
  11. ^ "Школски лист", Сомбор 1907.
  12. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  13. ^ kia.hu, (PDF; 982 kB) E. Varga: Statistik der Einwohnerzahlen nach Ethnie im Kreis Timiș laut Volkszählungen von 1880 - 2002

Спољашње везе уреди