Гргур Пешталић
Фра Гргур Пешталић (Вашкут, 27. јуна 1755. - Баја, 1. фебруара 1809) био је доктор филозофије и буњевачки књижевник. Оставио је за себе више песама и филозофских списа, али је највише познат по епу „Достојна племените Бачке старих успомена” (1790), где истиче заслугу Срба и Буњеваца у ослобођењу Угарске од Турака.
Биографија уреди
Припадао је будимском кругу фрањевачких писаца, заједно са Ловром Брачуљевићем, Гргуром Чеваповићем, Маријаном Јаићем, Матијом Петром Катанчићем, Михајлом Раднићем, Стјепаном Виловим и Емериком Павићем.[1].
Завршио је филозофију и теологију у Будиму 1779. године. Био је током живота учени монах "Реда мале браће". Предавао је филозофију на филозофским училиштима у Баји и Мохачу. Филозофске списе писао је латинским, а књижевна дела народним језиком, који је називао „словинским и илиричким језиком”.[2]. Био је и остао читав живот заљубљеник у летење, и који је проучио сва доступна дела о тој тематици. Написао је велики спев од 800 стихова, под "барокним" насловом: "Достојна племените Бачке старих успомена садашњи и други славинске керви делијах слава". Фра Гргур се у тој књизи објављеној 1790. године у Калачи, потписао само са псеудонимом "Домородац у Баји". А године 1797. објавио је под својим именом и презименом, друго дело, исто у Будиму, са насловом: "Утишење ожалостјених у седам покорни писама краља Давида изтомачено".[3]
Хрвати га уз Емерика Павића сврставају међу најзначајније представнике хрватске књижевности с краја 18. и почетка 19. века на икавици у угарском Подунављу. Хрвата у Мађарској, штавише, сматрају га претходником хрватског препорода на подручју јужне Угарске.[4]. Ушао је антологију поезије буњевачких Хрвата из 1971. године Гезе Кикића коју је издала Матица хрватска.
Достојна племените Бачке уреди
Хеј славински сад амо племићи!
Равне Бачке сиви соколићи!
Промотрите Славоније славу
Сву Арватску, Лику и Гербаву:
Јурве Турчин, и сав свит познаје
Каквих наших слава и сада је;
И ви браћо моја мила, Србљани!
Ви делије свем свиту познани!
На ноге се јуначке скочите
Нису ваши код куће дримали,
Већ Турчнина за браду дрмали
Референце уреди
- ^ Croatica Kht. Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2007) Povijest Hrvata u Mađarskoj]
- ^ Prilozi Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2007) Ante Sekulić: Grgur Peštalić i njegova filozofska djela
- ^ "Српске недељне новине", Будимпешта 2013.
- ^ Oktatási és Kulturális Minisztérium Kerettanterv - a horvát kisebbségi oktatáshoz/Okvirni program hrv. jezika i književnosti za dvojezične škole
Извори уреди
Литература уреди
- Geza Kikić: Antologija proze bunjevačkih Hrvata, Matica Hrvatska, Zagreb, 1971.