Вашкут (мађ. Vaskút) је село у Мађарској, јужном делу државе. Село управо припада Бајском срезу Бач-Кишкунске жупаније, са седиштем у Кечкемету.

Вашкут
мађ. Vaskút

Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионРегија велике јужне равнице
ЖупанијаБач-Кишкун
Становништво
Становништво
 — 3.371
 — густина47,15 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 06′ 36″ С; 18° 59′ 06″ И / 46.11° С; 18.985° И / 46.11; 18.985
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина71,49 km2
Вашкут на карти Мађарске
Вашкут
Вашкут
Вашкут на карти Мађарске
Поштански број6521
Позивни број79
Веб-сајт
www.vaskut-kozseg.hu

Природне одлике уреди

Насеље Вашкут налази у крајње јужном делу Мађарске, близу државне границе са Србијом. Најближи већи град је Баја.

Историјски гледано, село припада крајње северном делу Бачке, који је остало у оквирима Мађарске (тзв. „Бајски троугао"). Подручје око насеља је равничарско (Панонска низија), приближне надморске висине око 100 м. Западно од насеља је област Подунавља.

Историја уреди

По Ивану Иванићу старији назив места је био "Башкут". Налази се на путу између Сомбора и Баје.

Село Вашкут је 1818. године имало 2977 католика, 14 православаца, 2 реформата и 12 Јевреја.[1] А 1905. године ту живи само један брачни пар православаца, док је само место парохијска филијала.[2]

Др Атанасије Влаховић, један од најспремнијих српских православних свештеника, прешао је у католицизам. Као парох у Старом Бечеју, идејно се спорио са владиком бачким Гедеоном Петровићем и митрополитом Стратимировићем. Залагао се да православни епископи треба да се жене, због чега је био отеран под стражом и затворен у манастиру Ковиљу. Одатле је 1832. године побегао ноћу и отишао у Калочу где је прешао у католицизам. Примио је њихов калуђерски чин и прво био римокатолички капелан у Вашкуту.[3]

У месту се 31. августа 1866. године појавила болест колера, од које је до 4. септембра оболело 17 особа. Од тога је убрзо осам умрло.[4]

Становништво уреди

Према подацима из 2013. године Вашкут је имао 3.371 становника. Последњих година број становника опада[5].

Претежно становништво у насељу су Мађари римокатоличке вероисповести. У малом броју су присутни и Буњевци.


Референце уреди

  1. ^ Istvan Horvat: "Tudomanyos Gyüjtemeny", (Wissenschaftl. Sammlung.) hung, Том 4, Budapest 1818.
  2. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  3. ^ "Српски сион", Карловци 1907.
  4. ^ Славко Јовин: "Епидемија колере у Војводини у другој половини 19. века и почетком 20. века", Нови Сад 1996.
  5. ^ Csongrád (Hungary): County, Towns and Villages - Population Statistics in Maps and Charts

Спољашње везе уреди