Григорије Јовановић

Григорије Глиша Јовановић (Сремски Карловци, 1816 — Сремски Карловци, 6. фебруар 1859) био је српски професор.

Григорије Јовановић
Рођење(1816-00-{{{day}}})1816.
Сремски Карловци,  Аустријско царство
Смрт6. фебруар 1859.(1859-02-06) (42/43 год.)
Сремски Карловци,  Аустријско царство

БиографијаУреди

ПородицаУреди

Отац Гаврило био је угледни карловачки грађанин, имао је два сина и четири кћери.[1]

 
Насловна страна књижице која садржи некролог професора Григорија Јовановића

ОбразовањеУреди

Гимназију и богословију похађао је у Карловцима. Студије је започео у Пешти. Потом прелази у Пожун, где је годину дана слушао филозофију (1836/37). Високо образовање окончао је у Кечкемету, где је завршио право.[1]

Карловачка гимназијаУреди

Пошто је положио конкурсни испит у конзисторији примљен је 1843. за професора гимназије у Карловцима, и ту је провео цео радни век. Предавао је словенски и немачки језик и природне науке. Добро је познавао и латински. Изабран је за првог професора српског језика у гимназији, пошто је 1847. издвојен као посебан предмет. Будући да није било уџбеника саставио је скрипте које су и после његове смрти употребљаване као уџбеници.

Као угледни грађанин представљао је Сремскокарловачку архидијецезу на Мајској скупштини 1848. и учествовао у проглашењу архиепископа и митрополита Јосифа Рајачића за патријарха, као и у проглашењу Српског војводства.[1]

СмртУреди

Умро је од богиња убрзо након смрти брата Марка. Са супругом Христином (рођ. Симеоновић) није имао деце. Карловачкој гимназији приложио је 70 форинти сребра.[1]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г Српски биографски речник књига 4, И-Ка. Нови Сад: Матица српска. 2009. стр. 481.