Гути (народ)

Гути или Гутејци су били древни народ који је настањивао пределе планине Загроса. Играли су важну улогу у историји Месопотамије у 3. миленијуму п. н. е.

Краљевина Гута
Гути
Near East topographic map with toponyms 3000bc-en.svg
Мапа Блиског истока са приближним распоредом земаља и народа око 3.000. п.н.е.
Географија
Континент Азија
Регија Месопотамија
Друштво
Службени језик акадски
сумерски
Религија сумерска митологија
Политика
Облик државе монархија
 — краљ Инкишуш
  Тириган
Историја
Историјско доба бронзано доба
 — Оснивање 2228. п. н. е.
 — Укидање 2104. п. н. е.
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Акадско царство Трећа династија Ура

ИсторијаУреди

Гути су били ратничко племе које је у III миленијуму п.н.е. живело у планинама Загроса у Ирану, на левој обали Тигра.[1] Цареви Акада водили су са Гутима сталне борбе, бранећи источне границе своје државе од њихових напада. Око 2.228 п.н.е.[2][a] освојили су читаву Месопотамију, предајући огњу и мачу освојену земљу. На сумерским и семитским натписима из тога времена речито се описују невоље опустошене земље. Тако је на једном натпису дат дуг попис градова "чије кћери плачу због Гута". У сумерској химни богу Нинибу описују се свирепости Гута:[2]

Земља је у рукама свирепих непријатеља.

Богови су одвучени у заробљеништво.

На становништво су ударени намети и порези.

Канали и јаркови су запуштени.

Тигар је престао да буде плован.

Поља се не наводњавају.

Њиве не дају летине.[2]

 
Гути освајају сумерски град (илустрација из 19. века).

Гути су на власт у Месопотамији дошли крајем 22. века п. н. е. срушивши претходно Акадско краљевство краља Шудуруле. У периоду између 80 и 120 година изменило се двадесет и један краљ Гута. Последњи од њих био је Тириган (Тирикан[1]), кога сумерски натписи називају "змајем планина, непријатељем богова, који је однео у планине Сумерско царство".[1][3] Њега је око 2.104 п.н.е.[b] протерао из Месопотамије Уту-Хенгал (Утук-Хегал[1]), сумерски краљ Урука.[1][3] Након формирања Треће династије Ура и Сумерско-акадског царства, Гути нестају са историјске сцене.

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Средња хронологија.
  2. ^ Средња хронологија.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Гажевић, Никола (1972). Војна енциклопедија (књига 3). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 363. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Авдијев, В.И. (2007). Историја старог истока. Београд: Логос Арт. стр. 53. ISBN 978-86-7360-086-4. 
  3. 3,0 3,1 Авдијев, В.И. (2007). Историја старог истока. Београд: Логос Арт. стр. 55. ISBN 978-86-7360-086-4. 

ИзвориУреди

  • Историја старог века 1 - др Момир Јовић
  • Курт, Амели (2012). Стари исток. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 978-8617180872. 
  • Гажевић, Никола (1972). Војна енциклопедија (књига 3). Београд: Војноиздавачки завод. 
  • Авдијев, В.И. (2007). Историја старог истока. Београд: Логос Арт. ISBN 978-86-7360-086-4.