Отворите главни мени

др Даница Милић (Миљковић) (Бела Црква, 22. септембар 1924 – Београд, 11. новембар 2011) историчар, економиста, научни саветник у Историјском институту у Београду.

Даница Милић
Датум рођења1924.
Датум смрти2011.

БиографијаУреди

Основну школу завршила у Белој Цркви, а матурирала је у Женској гимназији у Крагујевцу 1943. године. На Економском факултету у Београду дипломирала је 1949. године, а докторску дисертацију Развој трговачког капитала у Србији у првој половини 19. века одбранила у Српској академији наука 1956. године. Радила је у Историјском институту у Београду од 1949. до 1988. године у свим звањима, од асистента до научног саветника. Била је директор Историјског института од децембра 1973. до фебруара 1987. године. Пензионисана је 1988. године[1]

По позиву је радила као експерт у Међудржавној комисији Аустрије и Југославије за извршење тзв. Архивског споразума из 1923. године и реституције културно-историјских добара однетих у Првом и Другом светском рату, од 1975. као експерт, а од 1978. и као члан делегације у име СР Србије, све до последњег заседања ове Комисије 1989. године.

Активно је учествовала у раду Друштва историчара Србије и Савезу историчара Југославије. Била је председник Југословенске комисије за економску историју Савеза друштава историчара Југославије,[2] члан редакција Зборника Музеја Србије, Iugoslaviae Acta oeconomica historica Iugoslaviae, разних издања Архива Србије и Историјског института и уредник Историјског часописа.

Историографски радУреди

Област научног истраживања Данице Милић била је је привредна и економска историја Србије и балканских земаља 19. и 20. века. Објавила је више од 200 радова у домаћим и страним часописима и неколико монографских публикација о рударству и другим привредним делатностима, истакнутим економистима, трговцима и привредницима, као и поглавља у историјама Београда, Шапца, Ужица. Већи број својих радова посветила је улози страног капитала, страних банака и осигуравајућих друштава у развитку Србије, са посебним нагласкон на учешће немачког капитала до стварања југословенске државе. Имала је истакнуто место међу историчарима привреде Србије и Југоисточне Европе, као и у међународним научним асоцијацијама за истраживање економске историје.[3] [1]

Одабрана делаУреди

  • Страни капитал у рударству Србије до 1918, уредник Јорјо Тадић, Историјски институт, Београд 1970.
  • Трговина Србије (1815-1839), Нолит, Београд, 1959.
  • Прилози расветљавању привредних односа Србије и Русије у 19. веку, Мешовита грађа (Miscellanea) 1, Београд (1956). стр. 3–87.
  • Букурешка агенција и српско-влашка трговина сољу, Историјски часопис 18, Београд (1971). стр. 347–373.
  • Привреда Београда (1815-1914), Историја Београда 2 : Деветнаести век, Београд, САНУ, Одељење историјских наука, (1974). стр. 349–376.
  • Један век привредне историје Шапца (1815-1914), Шабац у прошлости 3, Шабац, Глас Подриња, (1980). стр. 5–204.
  • “Непокретна каса” : Из предисторије банкарства у Србији, Мешовита грађа (Miscellanea) 9, Београд, Историјски институт (1981). стр. 193–239.
  • Развој привреде у Јадру до 1914. године, Јадар у прошлости, Лозница, Радио Подриње ; СИЗ културе Лозница, (1985). стр. 341–400.
  • Привреда у Рађевини у 19. веку, Рађевина у прошлости. Прва књига (до 1941. године). Београд, Скупштина општине Крупањ, (1986). стр. 269–308.
  • Učešće Jevreja u bankarstvu Srbije do Prvog svetskog rata, Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja 8, Beograd (1992). стр. 168–182.
  • Привреда и финансије у рату 1914-1915, Годишњак за друштвену историју 3, 1-2 )1996). стр. 7–22
  • Нишка привреда у првој половини 19. века, Зборник, 10, Народни музеј, Ниш (2001). стр. 133–172
  • Државна иницијатива у рударству Србије и доношење Рударског закона 1866. године, Баштиник 8, Неготин (2005). стр. 5-30

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Милић (Миљковић) Даница, Енциклопедија српске историографије, (приредили Сима Ћирковић и Раде Михаљчић), Београд (1997). стр. 505.
  2. ^ Смиљана Ђуровић, На трагу Данице Милић, у : Споменица др Данице Милић, Историјски институт, Београд, (2013). стр. 41-54
  3. ^ А. С., Милић, Даница, у : Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике, Београд (2008). стр. 652.

ЛитератураУреди

  • Аница Лолић, Славица Мереник, Библиографија Данице Милић у. Споменица др Данице Милић, Историјски институт, Београд, (2013). стр. 318–345
  • Споменица Данице Милић, Историјски часопис ХХХIV (1987), Београд, 1988.
  • Др Даница Милић, 35 година Историјског института 1948-1983, Београд, Историјски институт, (1984). стр. 113–118.
  • Споменица др Данице Милић, Историјски институт, Београд, 2013.
  • Аница Лолић, Библиографија др Данице Милић 1949-1988, Историјски часопис ХХХIV, (1987), Београд (1988). стр. 7–20
  • Љубинка Трговчевић, In memoriam Даница Милић, Историјски часопис LX (2011). стр. 595.–596