Дезинфекција воде
Дезинфекција воде је један од поступака у кондиционирању воде за пиће који има за циљ елиминацију, деактивацију или убијање патогених микроорганизама (бактерија, вируса, гљивица и паразита). Микроорганизми се уништавају или деактивирају применом физичких и хемијских посупака, који заустављајући њихов раст и размножавање. Уколико се патогени микроорганизми не уклоне из воде за пиће, они код људи и животиња могу узроковати многе болести, често и епидемијског карактера.[1]
Опште информације уреди
Помоћу физичко-хемијских метода (коагулација, таложење, филтрирање) из воде је могуће уклонити скоро све суспендоване материје, као и 90 - 95% бактерија. Међутим, за уништење преосталог дела бактерија, потребно је воду за пиће пре употребе још и дезинфиковати.
Дезинфекција воде може се постићи физичким или хемијским дезинфекцијским средствима. Њихова примена има за циљ уклањања органске контаминаната из воде (који служе као храна или склониште за микроорганизме), бактерија, вируса и протозоа у циљу спречавања преноса болести путем воде. Осим ових микроорганизама дезинфекцијом треба унштити и друге живе организме и алге, чије би присуство у пречишћеној води утицало негативно на квалитет воде у водоводној мрежи.
Примењена дезинфекциона средства морају имати резидуални ефекат, што значи да остају активна у води и извесно време након дезинфекције како би се спречио, накнадни раст патогеног микроорганизма у системима за водоснабдевање, што би довело до накнадне контаминације, у случају пуцање цевовода, поправке на објектима система, привлачење загађења и сл.
Поступак уреди
Дезинфекцијом воде постиже се разарање ћелијских зидова микроорганизама или променама у пропустљивости ћелије, промене у структури протоплазме или активностима ћелијских ензима услед структурних промена у самим ензимима. Ови поремећаји у структури и активностима ћелија микроорганизама резултују поремећајем у њиховом размножавању, и на тај начин масовно доводе до њихвог одумирања.
Поред директног дејства на структуру микроорганизама, оксидирајућа дезинфекциона средства уништавају и органске материје у води, и тиме изазивају недостатак хранљивих састојака, неопходних за живот микроорганизама.
Хемијска дезинфекциона средства уреди
Дезинфекција се постиже деловањем одређене концентрације дезинфекционог средства по укупној запремини воде током времена контакта. Најчешће примењивана дезинфекциона средства су: хлор, хлор-диоксид и озон.[2] На потребну концентрацију дезинфекционог средства и време контакта са водом утиче:
- врста дезинфекционог средства,
- врста микоорганизама,
- хемијски карактер и температура воде која се дезинфикује.
Хлор уреди
Једно од најчешће примењиваних средстава за дезинфекцију воде је хлор. Осим што делује бактериолошки, хлор делује и оксидационо, јер уклања непријатан мирис и укус. Хлор се примењује у облику:
- концентрованог расрвора хипохлорасте киселине, која се производи растварањем гасовитог хлора у води,
- раствора натријум-хипохлорита — жавелова вода.
Услови оптималног дејства хлора су:
- концентрација слободног резидуала у води 0,2 - 0,4 mg/l
- концентрација укупног резидуала (слободни хлор и хлорамински резидуал) 0,8 - 1,0 mg/l.
Ово важи за случај када је pH вредност воде у области 6 - 8, јер пораст pH вредности преко 8 значајно умањује садржај хипохлорасте киселине а тиме и ефекат дезинфекције хлором.
Хлор диоксид уреди
Како при порасту pH вредности воде хлор-диоксид, за разлику од хлора, задржава ефикасност дезинфекције за бактерије, примењује код веће pH вредности од 7 и у концентрацијама до 1 mg/l, хлор-диоксид који је ефикасан у истом степену као и хлор.
Уобичајне дозе хлор-диоксида од 0,2 - 1 mg/l ефикасне су у елиминацији вируса, уз време контакта од 5 минута, за разлику од хлора, код кога је потребно време контакта за елиминацију вируса око 120 минута.
Озон уреди
Примена озона (О3) као дезинфекционог средства заснива с е на чињеници да је његово дејство јаче од хлора и хлор-диоксида.
Дејство озона се заснива на оксидацији протоплазме ћелије, под условом да је за дезинфекционо дејство озона постигнута одређене критичне концентрације у води, и њено одржавање одређено време. Та концентрација износи 0,4 mg/l, уз потребно време контакта од 4 до 6 минута.
| Препарат | Концентрација | Време контакта |
|---|---|---|
| Хлор | 0,2 - 0,5 mg/l | 30 мин. |
| Хлор диоксид | 0,1 - 0,2 mg/l | 15 мин. |
| Озон | 0,4 mg/l з | 5 мин. |
Физичка дезинфекциона средства уреди
Ултарљубичасти зраци уреди
Примена ултарљубичастих зрака постала је уобичајни физичка метода микробиолошког третман воде због своје економичан и чињенице да представља еколошки чист начин стерилизације воде.
Ултраљубичасти зраци денатурацијом беланчевина уништавају микроорганизме. Користећи ову особину УВ зрака стерилизатори успешно инактивирају бактерије, вирусе, плесни, гљивице и споре бактерија у води, чиме се добија стерилна вода.[3]
Принцип рада уређаја се заснива на проласку ултраљубичастих зрака, кроз слој воде у проточном систему, како би се применом енергије од 30 mWs/cm2 елиминисало готово 99% свих уобичајних врста бактерија.
Извори уреди
- ^ Група аутора, Саветовање - Дезинфекција воде за пиће, Удружење за технологију воде и санитарно инжењерство, Београд, 1998.
- ^ Weast, Robert (1984). Handbook of Chemistry and Physics. Boca Raton, Florida: Chemical Rubber Company Publishing. стр. E110. ISBN 978-0-8493-0464-4.
- ^ Bolton, James; Colton, Christine (2008). The Ultraviolet Disinfection Handbook. American Water Works Association. стр. 3—4. ISBN 978-1-58321-584-5.
Литература уреди
- Др. Мунир Јахић, Припрема воде за пиће, Пољопривредни факултет, Нови Сад, 1990.
- Др. Божо Далмација, Квалитет воде за пиће - проблеми и решавања, Природноматематички факултет - Институт за хемију, Нови Сад, 1998
Спољашње везе уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
