Делије (отур. دلی; тур. deli — луд, храбар, дрски) су били турски ирегуларни војници, лака коњица. На Балкану се прво јављају у Босни, а затим и у Србији. Регрутовани су из редова исламизованог становништва на територијама које су заузели Османлије. Беглербегови и санџак-бегови често су имали своје делије, а Гази Хусрев-бег је, по неким изворима, имао војску од 10.000 делија.[1] Велики везири су имали особну стражу од 400 до 500 делија, а неке паше и до 2000 делија.[2] Разлог за своје име (луди) је да је већина делија била састављена од младих мушкараца од 20-30 година. Делије су често носиле капе од лавјег, леопардовог и хијениног крзна.

Битка Делије са мађарском коњицом, османска миниатура 1526.
Делије Бечки кодекс (Codex Vindobonensis) 1590.

Основна бит делија је да су деловали као ударне (шок) трупе коришћењем герилске тактике. Такође су били и особна стража официра у Румелији, где су делије и настале у 15. веку. Врх делија је био у 16. веку. Последњи рат делија је био Руско-турски рат 1828-1829, након чега их је султан Махмуд II распустио 1829.[3] године, заједно са Јањичарима. Бандитизам код делија је био чест и у унутрашњости Османског царства. Распуштене делије су се тада населиле у данашњој Сирији и Египту (тада део Османског царства).[4][4]

На крају 17. века делије су биле одговорне за честе бандитске нападе на хришћанска села и градове.

РеференцеУреди

  1. ^ Зиројевић, Олга (септембар 2004). „Акинџије и делије”. Република. 
  2. ^ Joseph Hammer-Purgstall: History of the Ottoman Empire . Volume 10, Pest 1835, pp. 434 (Main register with more lateral numbers)
  3. ^ Kaya, S.. Tanzimat Dönemi Osmanlı Ordusu (1839-1876). Anadolu Üniversitesi Sosyal Bilimler Enstitüsü Tarih Anabilim Dalı Yüksek Lisans Tezi. 2005. URL:http://kybele.anadolu.edu.tr/tezler/2005/338517.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (12. октобар 2013). Erişim: 8.12.2011. (Arşiv: WebCite®)
  4. 4,0 4,1 Руско-турски рат (1828—1829)