Википедија

Демографија Новог Зеланда

Нови Зеланд има око 4,4 милиона житеља.[1] Нови Зеланд је већим делом урбана земља, са 72 процента становништва у једној од 16 градских зона, и 53 процента у једном од четири највећа града Окланду, Крајстчерчу, Велингтону и Хамилтону.[2] Градови Новог Зеланда су често високо рангирани у истраживањима о квалитету живота. Окланд се, по истраживању консултантске куће Мерсер за 2010. годину, налази на четвртом месту по квалитету живота и стандарту а Велингтон на дванаестом месту.[3]

Очекивана животна доб на Новом Зеланду 2008. је била 82,4 године за жене и 78,4 за мушкарце.[4] Очекивана животна доб при рођењу ће по предвиђању бити повећана на 85 година до 2050. године а морталитет новорођенчади ће опасти.[5] Очекује се да 2050. године Нови Зеланд достигне 5,3 милиона становника а да просечна старост буде повећана са 36 на 43 године, и да проценат старијих од 60 година буде повећан са 18 на 29 процената.[5]

Етничка припадност и имиграција уреди

Густина насељености 2006.
  Мање од једне особе по километру квадратном
  1 или више особа по километру квадратном
  10 или више особа по километру квадратном
  250 или више особа по километру квадратном
  1000 или више особа по километру квадратном
  4000 или више особа по километру квадратном
Етнички сасатав Новог Зеланда (1991—2006)[6]
Година 1991. 1996. 2001. 2006.
Европљани 2 783 028 (83,2%) 2 879 085 (83,1%) 2 871 432 (80,1%) 2 997 051 (77,6%)
Маори 434 847 (13,0%) 523 374 (15,1%) 526 281 (14,7%) 565 329 (14,6%)
Тихоокеански народи 167 070 (5,0%) 202 233 (5,8%) 231 798 (6,5%) 265 974 (6,9%)
Азијати 99 759 (3,0%) 173 502 (5,0%) 238 176 (6,6%) 354 549 (9,2%)
други 6 597 (0,2%) 15 804 (0,5%) 24 885 (0,7%) 36 237 (0,9%)
укупно 3 345 741 3 466 515 3 586 641 3 860 163

На попису 2006. године, 67,6% становништва се изјаснило као Европљани а 14,6% као Маори.[7] Друге важније етничке групе су Азијати (9,2%) и Пацифички народи (6,9%) док се 11,1% изјаснило као Новозеланђани а 1% је припадало некој другој етничкој групи.[8][9] Резултати су доста различити у односу на ранији период, на попису 1961. 92% се изјаснило као Европљани а 7% као Маори, док су азијске и пацифичке мањине чиниле преосталих 1%.[10] Иако је званичан термин за становника Новог Зеланда „Новозеланђанин“ (енгл. New Zealander) неформално се користи израз „Киви“, како међународно, тако и од стране локалаца.[11] Маорска реч Pākehā означава Новозеланђане европског порекла, мада ова реч није прихваћена од стране свих,[12][13] а неки Маори је користе за све неполинежане на Новом Зеланду.[14]

Етнички састав На попису 2006. године, 67,6% становништва се изјаснило као Европљани а 14,6% као Маори.[7] Друге важније етничке групе су Азијати (9,2%) и Пацифички народи (6,9%) док се 11,1% изјаснило као Новозеланђани а 1% је припадало некој другој етничкој групи.[8][9]

Маори су били први људи на Новом Зеланду, а за њима су уследили први европски досељеници. Након периода колонизације имигранти су били углавном из Британије, Ирске и Аустралије, због рестриктивне политике сличне политици Беле Аустралије.[15] Осим њих постојао је значајан број имиграната Холанђана, Далматинаца[16] (које су локални Маори називали Тарара због брзог говора[17][18]), Италијана и Немаца као и других европских имиграната који су долазили из других колонија у Аустралији, Северној и Јужној Америци и Јужној Африци.[19] Након Велике депресије промењена је имиграциона политика што је довело до промене етничког састава. У периоду 2009. – 2010. одређено је да се изда 45–50.000 трајних боравишних дозвола, што је нешто више од једног новог имигранта на сваких 100 становника.[20] Укупно је 23% становника Новог Зеланда рођена у другој држави и већина њих живи у региону Окланда.[21] Већина је дошла из Уједињеног Краљевства и Ирске (29%) убрзано се повећава број имиграната из Источне Азије, понајвише из Кине али и из Кореје, Тајвана, Јапана и Хонгконга.[22] Број страних студената је тако повећан након 1990-их и у 2002. години 20.000 њих је студирало на високошколским установама Новог Зеланда.[23]

Језик уреди

Енглески је доминантан језик, и њиме се служи 98% становништва.[24] Новозеландска варијанта енглеског је најсличнија аустралијској варијанти енглеског језика и странцима је тешко да разликују ова два акцента.[25] Најпрепознатљивија одлика новозеландског енглеског је промена кратких предњих вокала - тврдо „и“ које звучи као глас шва (као нпр. „а“ у речи about), кратко „е“ које звучи као кратко „и“ и кратко „а“ које звучи као стандардно кратко „е“.[26] Стога странцима речи „bad“, „dead“, „fish“ и „chips“ звуче као „bed“, „did“, „fush“ и „chups“.

Након Другог светског рата Маори су обесхрабривани да користе свој језик у школама и на радним местима и он је као језик заједнице опстајао само у забаченим крајевима. У скорије време наступио је процес ревитализације,[27][28] маорски је проглашен за званични језик 1987.[29] и говори га 4,1% становника.[24] Данас постоје школе на маорском као и два канала Маорске телевизије.[30] Многа места имају двоструке називе, на маорском и енглеском. После енглеског и маорског најраспрострањенији је самоански који са по више од 40.000 људи прате француски, хинди, јуе и северни кинески.[24][31] Новозеландски знаковни језик користи око 28.000 људи и постао је званичан језик 2006. године.[32]

Образовање и вероисповест уреди

Доминантне религије, англиканизам и пресбитеријанизам су резултат насељавања Северног острва од стране Енглеза и Јужног острва од стране Шкота.

Основно и средње образовање је обавезно за децу до 6 до 16 година, док већина у школу креће са 5 година.[33] Постоји 13 разреда а јавне школе су бесплатне. Нови Зеланд има стопу писмености одраслих од 99 процената, док половина становништва од 15 до 29 година има неки вид вишег образовања.[33] Постоји пет типова високошколских установа, универзитети, колеџи, политехничке школе, специјалистички колеџи и „вананге“[34] (маорски универзитети) као и приватне високошколске образовне установе.[35] Факултетску диплому има 14,2 процената становништва, 30,4 процената има неку врсту вишег образовања а 22,4 процента нема никакво звање.[36]

Хришћанство је главна религија на Новом Зеланду. према попису 2006. 55,6 процената становништва се изјаснило као Хришћани, 34,7 процената се изјаснило да нема вероисповест а око 4 процента се изјаснило према некој другој религији.[37] Главни хришћанске деноминације су англиканизам, католицизам, презбитеријанизам и методизам. Такође постоји значајан број пентекосталаца, баптиста и припадника Цркве Исуса Христа светаца последњих дана као и мароске цркве „Ратана“. Мањинске вероисповести по попису су хиндуизам, будизам и ислам.[31][38]

Референце уреди

  1. ^ „Estimated resident population of New Zealand”. Statistics New Zealand. Архивирано из оригинала 24. 7. 2011. г. Приступљено 30. 1. 2011.  The population clock updates every 10 minutes.
  2. ^ „Subnational population estimates at 30. јун 2009”. Statistics New Zealand. 30. 6. 2007. Архивирано из оригинала 25. 08. 2011. г. Приступљено 30. 4. 2010. 
  3. ^ „Mercer 2010 Quality of Living survey highlights – Global”. Mercer. мај 2010. Приступљено 30. 4. 2010. 
  4. ^ „Commentary”. Births and Deaths: децембар 2009 quarter. Statistics New Zealand. Приступљено 27. 4. 2010. 
  5. ^ а б Department of Economic and Social Affairs Population Division (2009). „World Population Prospects” (PDF). 2008 revision. United Nations. Приступљено 29. 8. 2009. 
  6. ^ Ethnic composition of the population - Social Report 2010 Архивирано на сајту Wayback Machine (17. март 2012), Приступљено 1. 4. 2013.
  7. ^ а б „Ethnic groups in New Zealand”. 2006 Census QuickStats National highlights. Statistics New Zealand. Архивирано из оригинала 23. 11. 2017. г. Приступљено 18. 1. 2011. 
  8. ^ а б „Cultural diversity”. 2006 Census QuickStats National highlights. Statistics New Zealand. Архивирано из оригинала 25. 05. 2010. г. Приступљено 30. 4. 2010. 
  9. ^ а б „Māori Ethnic Population / Te Momo Iwi Māori”. QuickStats About Māori, Census 2006. Statistics New Zealand. Архивирано из оригинала 25. 5. 2010. г. Приступљено 30. 4. 2010. 
  10. ^ Collins, Simon (октобар 2010). „Ethnic mix changing rapidly”. New Zealand Herald. 
  11. ^ Callister, Paul (2004). „Seeking an Ethnic Identity: Is "New Zealander" a Valid Ethnic Category?” (PDF). New Zealand Population Review. 30 (1&2): 5—22. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 05. 2011. г. Приступљено 09. 03. 2012. 
  12. ^ Misa, Tapu (8. 3. 2006). „Ethnic Census status tells the whole truth”. New Zealand Herald. 
  13. ^ „Draft Report of a Review of the Official Ethnicity Statistical Standard: Proposals to Address the ‘New Zealander’ Response Issue”. Statistics New Zealand. април 2009. Архивирано из оригинала 13. 11. 2010. г. Приступљено 18. 1. 2011. 
  14. ^ Ranford, Jodie. „'Pakeha', Its Origin and Meaning”. Māori News. Архивирано из оригинала 07. 04. 2011. г. Приступљено 20. 2. 2008. 
  15. ^ Socidad Peruana de Medicina Intensiva (SOPEMI) (2000). Trends in international migration: continuous reporting system on migration. Organisation for Economic Co-operation and Development. стр. 276—278. 
  16. ^ Walrond, Carl (21. 9. 2007). „Dalmatians”. Te Ara - the Encyclopedia of New Zealand. Приступљено 30. 4. 2010. 
  17. ^ „Upoznajte Maore koji se prezivaju na -ić”. Архивирано из оригинала 5. 1. 2012. г. Приступљено 9. 3. 2012. 
  18. ^ Božić-Vrbančić 2008
  19. ^ „New Zealand Peoples”. Te Ara - the Encyclopedia of New Zealand. Приступљено 30. 4. 2010. 
  20. ^ „International Migration Outlook – New Zealand 2009/10” (PDF). New Zealand Department of Labour. 2010. стр. 2. ISSN 1179-5085. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 5. 2011. г. Приступљено 16. 4. 2011. 
  21. ^ „QuickStats About Culture and Identity: Birthplace and people born overseas”. Statistics New Zealand. март 2006. Архивирано из оригинала 17. 5. 2011. г. Приступљено 19. 1. 2011. 
  22. ^ For the percentages: „QuickStats About Culture and Identity – Birthplace and people born overseas”. 2006 Census. Statistics New Zealand. Архивирано из оригинала 17. 5. 2011. г. Приступљено 30. 4. 2010. 
  23. ^ Butcher, Andrew; McGrath, Terry (2004). „International Students in New Zealand: Needs and Responses” (PDF). International Education Journal. 5 (4). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 03. 2012. г. Приступљено 09. 03. 2012. 
  24. ^ а б в „QuickStats About Culture and Identity: Languages spoken”. Statistics New Zealand. март 2006. Приступљено 20. 2. 2008. 
  25. ^ Hay, Maclagan & Gordon 2008, стр. 14.
  26. ^ * Bauer, L.; Warren, P.; Bardsley, D.; Kennedy, M.; Major, G. (2007). „New Zealand English”. Journal of the International Phonetic Association. 37 (1): 97—102. doi:10.1017/S0025100306002830. 
  27. ^ „Māori Language Week – Te Wiki o Te Reo Maori”. Ministry for Culture and Heritage. Приступљено фебруар 2008.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  28. ^ Squires, Nick (мај 2005). „British influence ebbs as New Zealand takes to talking Māori”. The Telegraph. Great Britain. 
  29. ^ „Waitangi Tribunal claim – Māori Language Week”. Ministry for Culture and Heritage. јул 2010. Приступљено 19. 1. 2011. 
  30. ^ „Māori Television Launches 100 percent Māori Language Channel”. Māori Television. Архивирано из оригинала 11. 5. 2011. г. Приступљено 30. 4. 2010. 
  31. ^ а б „2006 Census Data – QuickStats About Culture and Identity – Tables”. 2006 Census. Statistics New Zealand. Архивирано из оригинала 10. 06. 2011. г. Приступљено 30. 4. 2010.  In tables 28 (Religious Affiliation) and 19 (Languages Spoken by Ethnic Group)
  32. ^ New Zealand Sign Language Act 2006 No 18 (as at 30. јун 2008), Public Act – New Zealand Legislation. Legislation.govt.nz (2008-06-30). Приступљено 2011-11-29.
  33. ^ а б Dench, Olivia (јул 2010). „Education Statistics of New Zealand: 2009”. Education Counts. Приступљено 19. 1. 2011. 
  34. ^ „Education Act 1989 No 80 (as at 01. фебруар 2011), Public Act. Part 14: Establishment and disestablishment of tertiary institutions, Section 62: Establishment of institutions”. Education Act 1989 No 80. New Zealand Parliamentary Counsel Office/Te Tari Tohutohu Pāremata. 1. 2. 2011. Приступљено 15. 8. 2011. 
  35. ^ „Studying in New Zealand: Tertiary education”. New Zealand Qualifications Authority. Приступљено 15. 8. 2011. 
  36. ^ „Educational attainment of the population”. Education Counts. 2006. Архивирано из оригинала (xls) 11. 5. 2011. г. Приступљено 21. 2. 2008. 
  37. ^ „QuickStats About Culture and Identity: Religious affiliation”. Statistics New Zealand. Архивирано из оригинала 3. 4. 2013. г. Приступљено 20. 1. 2011. 
  38. ^ „Quick Stats About culture and Identity— 2006 Census” (PDF). Statistics New Zealand. Архивирано из оригинала 10. 06. 2011. г. Приступљено 28. 9. 2007. 

Литература уреди

 
Демографија Новог Зеланда на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Демографија_Новог_Зеланда&oldid=26865759”