Демографска историја Баната

Година Становника
1717. 85.166
1743. 125.000
1753. 210.992
1770. 450.000
1771-1772. 317.928
1774. 375.740
1797. 667.912
1900. 1.431.329
1910. 1.582.133
Етничка мапа Баната, која приказује стање у 1743. години
Етничка мапа српског дела Баната (попис из 2002)

Демографска историја Баната

Историјски БанатУреди

Подаци из 1584. годинеУреди

Према подацима из 1584. године, делови Баната источно од Лугоша и Карансебеша били су настањени Румунима, делови западно од Темишвара Србима, док су делови између Темишвара, Лугоша и Карансебеша били прелазни, српско-румунски.[1]

Подаци из 1743/1753. годинеУреди

Средином 18. века, Банат се етнички делио на два дела: планински са румунским и равни са српским становништвом. Према таблицама банатских насеља, изведених по етничком принципу, из 1743. и 1753. године, крајњи источни окрузи Баната (Лугошки, Карансебешки, Оршавски) били су чисто румунски, крајњи западни (Бечкеречки, Панчевачки, Кикиндски) чисто српски, док су централни окрузи (Вршачки, Липовски, Новопаланачки, Темишварски, Чаковски, Чанадски) имали мешовито српско-румунско становништво.[2]

Подаци из 1771—1772. годинеУреди

По непотпуним подацима из 1771—1772. године (пописано је 520 од 635 постојећих насеља), становништво Баната бројало је 317.928 становника, од чега: [3]

  • Румуни = 181.639
  • Срби = 78.780
  • Немци, Французи, Италијани = 43.201
  • Бугари = 8.683
  • Цигани = 5.272
  • Јевреји = 353

Подаци из 1774. годинеУреди

По подацима из 1774. године, становништво Баната бројало је 375.740 становника, од чега: [4]

  • Румуни = 220.000 (58,55%)
  • Срби и Грци (Цинцари) = 100.000 (26,61%)
  • Немци = 53.000 (14,11%)
  • Мађари и Бугари = 2.400 (0,64%)
  • Јевреји = 340 (0,09%)

Подаци из 1900. годинеУреди

По подацима из 1900. године, становништво Баната бројало је 1.431.329 становника, од чега: [5]

  • 578.789 Румуна
  • 362.487 Немаца
  • 251.938 Срба
  • 170.124 Мађара

Подаци из 1910. годинеУреди

По подацима из 1910. године, становништво Баната (жупаније Торонтал, Тамиш и Караш-Северин) бројало је 1.582.133 становника, од чега: [6]

  • 592.049 (37,42%) Румуна
  • 387.545 (24,50%) Немаца
  • 284.329 (17,97%) Срба
  • 242.152 (15,31%) Мађара

Српски део БанатаУреди

Подаци из 1910. годинеУреди

Према попису из 1910. године, територија данашњег српског дела Баната имала је 566.400 становника, од чега: [7]

Подаци из 1921. годинеУреди

Према попису из 1921. године, територија српског дела Баната имала је 561.958 становника, од чега: [8]

Од 169 насеља у српском Банату, 61 је по језику било већински јужнословенско, 29 немачко, 27 мађарско, 24 румунско, 3 словачко-чешко, а 25 су имала мешовито становништво.

По вери, становништво српског Баната је 1921. године укључивало: [8]

Према другом извору, територија српског дела Баната имала је 1921. године 559.096 становника, од чега: [7]

Подаци из 1931. годинеУреди

Године 1931., становништво српског дела Баната бројало је 585.579 становника, од чега: [7]

Подаци из 1948. годинеУреди

Године 1948., становништво српског дела Баната бројало је 601.626 становника, од чега: [7]

Подаци из 1953. годинеУреди

Године 1953., становништво српског дела Баната бројало је 617.163 становника, од чега: [7]

Подаци из 1961. годинеУреди

Године 1961., становништво српског дела Баната бројало је 655.868 становника, од чега: [7]

Подаци из 1971. годинеУреди

Године 1971., становништво српског дела Баната бројало је 666.559 становника, од чега: [9]

Према другом извору, било је 1971. године 665.759 становника, од чега: [7]

  • Срби = 434.815 (65,23%)
  • Мађари = 103.093 (15,47%)
  • Румуни = 49.455 (7,42%)
  • Словаци = 22.139 (3,32%)
  • Југословени = 10.795 (1,62%)
  • Хрвати = 7.896 (1,18%)

Подаци из 1981. годинеУреди

Године 1981., становништво српског дела Баната бројало је 672.884 становника, од чега: [7]

Подаци из 1991. годинеУреди

Године 1991., становништво српског дела Баната бројало је 648.390 становника, од чега: [7]

Подаци из 2002. годинеУреди

Према попису из 2002. године, становништво српског дела Баната (изузев његовог дела који припада Београду) бројало је 616.202 становника, од чега: [10]

РеференцеУреди

  1. ^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1, Нови Сад, (1990). стр. 104.
  2. ^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад, (1990). стр. 37.
  3. ^ Миодраг Милин, Вековима заједно (из историје српско - румунских односа), Темишвар, (1995). стр. 50.
  4. ^ Миодраг Милин, Вековима заједно (из историје српско - румунских односа), Темишвар, (1995). стр. 49.
  5. ^ Banatul.com - History and Information about Banat, Serbia and Banat, Romania, Приступљено 1. 4. 2013.
  6. ^ www.talmamedia.com
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 7,6 7,7 7,8 Medjunarodni znanstveni skup "Jugoistocna Europa 1918—1995.", Приступљено 1. 4. 2013.
  8. 8,0 8,1 „www.hungarian-history.hu[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 06. 05. 2007. Приступљено 18. 10. 2009.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  9. ^ Др. Бранислав Букуров, Бачка, Банат и Срем, Нови Сад, (1978). стр. 84.
  10. ^ Попис становништва, домаћинства и станова у 2002, Становништво - књига 1: национална или етничка припадност - подаци по насељима, Република Србија, Републички завод за статистику, Београд, фебруар. 2003. ISBN 978-86-84433-00-0.

Види јошУреди

ЛитератураУреди