Макинли (енгл. Mount McKinley)[4][5] или Денали је највиша планина Аљаске и највиши врх у Северној Америци.[6] Налази се на Аљаским планинама и достиже висину од 6.194 метра.[3]

Макинли
Денали
Denali Mt McKinley.jpg
Макинли, поглед са севера
Географске карактеристике
Ндм. висина6.194 метара[1][2] m
Израженост6.155 m[3]
Димензије
Дужина63.0695 km
Ширина-151.0074 km
Географија
РегијеАљаска
МасивАљаске планине
Пењање
Први успон7. јуна 1913, Хадсон Стак
Најлакши путВест Батрес рута

Народ Којукона који насељава подручје око планине вековима су називали врх „Денали”. Године 1896, трагач за златом назвао га је „Маунт Макинли“ у знак подршке тадашњем председничком кандидату Вилијаму Макинлију; то име је било службено име које је савезна влада Сједињених Држава признавала од 1917. до 2015. У августу 2015. године, 40 година након што је то учинила Аљаска, Министарство унутрашњих послова Сједињених Држава објавило је промену званичног имена планине у Денали.[7][8]

Године 1903. Џејмс Викершам је забележио први покушај успон на Денали, што је било неуспешно. Године 1906. Фредерик Кук је тврдио да је извршио први успон, али тиј успон није потврђен и његов легитимитет је доведен у питање. Први потврђен успон на врх Денали постигли су 7. јуна 1913. планинари Хадсон Стак, Хари Карстенс, Волтер Харпер и Роберт Татум, који су се успели на Јужни врх. Године 1951. Брадфорд Вашберн је био пионир руте Вест Батрес, која се сматра најсигурнијом и најлакшом рутом, па самим тим и најпопуларнијом у садашњој употреби.[9]

Дана 2. септембра 2015. године, Геолошки завод Сједињених Држава објавио је да је планина висока 20.310 feet (6.190 m) high,[1] а не 20.320 feet (6.194 m), као што је измерено 1952. помоћу фотограметрије.

Геологија и карактеристикеУреди

Денали је гранитни плутон, претежно ружичасти кварцмонцонит, подигнут тектонским притиском услед субдукције Пацифичке плоче испод Северноамеричке плоче; истовремено је ерозијом нанет седиментни материјал изнад и око планине.[10][11] Силе које су подигле Денали изазвале су и многе дубоке земљотресе на Аљасци и Алеутским острвима. Пацифичка плоча је сеизмички активна испод Деналија, тектонске регије која је позната као „Макинлијев кластер”.[12]

Денали се налази на надморској висини од 20.310 feet (6.190 m) надморске висине, што га чини највишим врхом у Северној Америци и најсевернијом планином на надморској висини од 6000 метара у свету.[1] Мерено од подножја до врха са неких 18.000 ft (5.500 m), једна је од највећих планина које се налази потпуно изнад нивоа мора. Денали се уздиже са нагнуте равнице са надморском висином од 1.000 до 3.000 ft (300 до 910 m), са висином од базе до врха од 5.000 до 6.000 m.[13] Поређења ради, планина Еверест се уздиже из Тибетанске висоравни на много већој надморској висини. Базне висине за Еверест крећу се од 13.200 ft (4.200 m) на јужној страни до 17.200 ft (5.200 m) на Тибетанској висоравни, за висину од базе до врха у распону од 3.700 до 4.700 m (12.000 до 15.300 ft).[14] Деналијева висина од базе до врха је нешто више од половине 33.500 ft (10.200 m) висине вулкана Мауна Кеа, који лежи углавном под водом.[15]

ОсобинеУреди

Изграђен је од гранитних стена. Температура се на овој висини креће у распону од –60°С до –83°С, а ваздушни притисак је изузетно низак. Са Макинлија се спушта пет ледника.

ИстраживањаУреди

 
Хадсон Стак, први освајач врха

Врх се још назива и „Денали“, по имену које су му дали Атабаска Индијанци и оно значи „највиши“. Сем овог имена постоје још два — „Долеика“ и „Тралеика“. Први који се кретао падинама Макинлија био је Џорџ Ванкувер, 6. маја 1794. Данашњи назив врх је добио 1897. када је из политичких разлога прозван Макинли, по 25. председнику САД Вилијаму Макинлију. Први успешан покушај освајања врха био је 7. јуна 1913, када га је освојио Хадсон Стак. Данас се Макинли налази у оквиру Националног парка Денали.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в Mark Newell; Blaine Horner (2. 9. 2015). „New Elevation for Nation's Highest Peak” (Саопштење). USGS. Приступљено 16. 5. 2016. 
  2. ^ Wagner, Mary Jo (новембар 2015). „Surveying at 20,000 feet”. The American Surveyor. 12 (10): 10—19. ISSN 1548-2669. 
  3. ^ а б PeakVisor. „Denali” (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01. 
  4. ^ Jones, Daniel (2003) [1917]. Peter Roach; James Hartmann; Jane Setter, ур. English Pronouncing Dictionary. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 3-12-539683-2. 
  5. ^ „Denali”. Oxford Dictionaries. Приступљено 17. 12. 2015. 
  6. ^ Mr. Wyden, from the Committee on Energy and Natural Resources (10. 9. 2013). „Senate Report 113-93 – Designation of Denali in the State of Alaska”. U.S. Government Publishing Office. Приступљено 2015-09-16. »The State of Alaska changed the name of the mountain to Denali in 1975, although the U.S. Board on Geographic Names has continued to use the name Mount McKinley. Today most Alaskans refer to Mount McKinley as Denali.« 
  7. ^ „Denali Name Change” (PDF) (Саопштење). U.S. Department of the Interior. 28. 8. 2015. Приступљено 31. 8. 2015. 
  8. ^ Campbell, Jon (30. 8. 2015). „Old Name Officially Returns to Nation's Highest Peak”. U.S. Board of 6Geographic Names (U.S. Geological Survey). Приступљено 16. 5. 2016. 
  9. ^ Roberts, David (април 2007). „The Geography of Brad Washburn (1910–2007)”. National Geographic Adventure. Архивирано из оригинала на датум 3. 11. 2013. Приступљено 2013-03-04. 
  10. ^ Brease, P. (мај 2003). „GEO-FAQS #1 – General Geologic Features” (PDF). National Park Service. Приступљено 2013-03-17. 
  11. ^ https://journals.openedition.org/geomorphologie/147?lang=en Kenji Yoshikawa, Yositomi Okura, Vincent Autier and Satoshi Ishimaru (2006). Secondary calcite crystallization and oxidation processes of granite near the summit of Mt. McKinley, Alaska.
  12. ^ Hanson, Roger A. „Earthquake and Seismic Monitoring in Denali National Park” (PDF). National Park Service. стр. 23—25. Приступљено 2013-03-17. 
  13. ^ Clark, Liesl (2000). „NOVA Online: Surviving Denali, The Mission”. NOVA. Public Broadcasting Corporation. Приступљено 2007-06-07. 
  14. ^ Mount Everest (Мапа). 1:50,000. Картографија: Bradford Washburn. 1991. ISBN 3-85515-105-9.  Prepared for the Boston Museum of Science, the Swiss Foundation for Alpine Research, and the National Geographic Society
  15. ^ „Mountains: Highest Points on Earth”. National Geographic. Приступљено 2013-03-17. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди