Дечак у плавом

Дечак у плавом (енг. The Blue Boy) је портрет који је насликао енглески сликар Томас Гејнсборо 1770. године. Портрет је у природној величини (177,8 × 112,1), рађен техником уље на платну. Налази се Хантингтон библиотеци, у Сан Марину у Калифорнији.[2]

Дечак у плавом
The Blue Boy.jpg
УметникТомас Гејнсборо
Година1770
ПравацРококо
Техникауље на платну
Димензије177,8 × 112,1 цм
МестоХантингтон библиотека,
Сан Марино (Калифорнија)[1]

ИсторијаУреди

Дечак у плавом је најпознатије Гејнсборово дело. Мада то никада није доказано, сматра се да је на портрету Џонатан Батл (1752–1805), син богатог трговца. Портрет га приказује у одећи с почетка 17. века, а не из 18. века у ком је слика насликана. Слика се сматра Гејнсборовим омажом Антонису ван Дајку, а нарочито је слична Ван Дајковом портрету Чарлса II као дечака, и портрету дечака обученог у црвено.

Гејнсборо је већ нацртао нешто на платну пре него што је започео Дечака у плавом, који је насликао преко. Слика је отприлике у природној величини, ширине 1200мм и висине од 1800мм. Гејнсборо је насликао портрет као одговор на савете његовог ривала, сер Џошуе Рејнолдса,[3] који је тврдио да плава боја, као хладна, не може да се користи као централна на слици.[4]

Слика је била у поседу Џонатана Батла до 1796. године, када је банкротирао. Слику је прво купио политичар Џон Несбит, а затим, 1802. године сликар портрета Џон Хопнер. Од 1809, слика је ушла у колекцију грофа Гросвенора и остала је у поседу његових потомака све док је други војвода од Вестминстера није продао трговцу уметнинама Џосефу Дувину 1921. године.[5]

Након што је била на разним изложбама у Британском институту, Краљевској академији уметности и другде, слика је постала омиљена у штампаним репродукцијама,

Слика је, 1919. године, инспирисала немачког филмског продуцента Фридриха Вилхелма Мурнауа, да направи свој дебитантски филм Дечак у плавом (Knabe in Blau). [6]

Портрет је продат америчком железничком пиониру Хенрију Едвардсу Хунтингтону што је изазвало негодовање јавности у Британији. Према Дувиновом рачуну,[7] продат је за 728.800 долара (182.200 фунти), тада рекордну цену било које слике. Према помену у Њјуорк тајмсу, од 11. новембра 1921, откупна цена је била 640.000 долара, што би у 2019. било 9,17 милиона долара.[8]

Пре одласка у Калифорнију 1922. године, Дечак у плавом је накратко изложен у Националној галерији у Лондону где је видело 90.000 људи. Директор галерије Чарлс Холмес написао је опроштајне речи на полеђини слике: "Au Revoir, C.H."[9]

Управо је ова слика покренула поп уметника Роберта Раушенберга да се бави сликарством. [10] Често је упарен са сликом Томаса Лоренса названом Пинки која стоји супротно од ње у библиотеци Хантингтон.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Children's Encyclopædia Britannica. 8. London. 1969. стр. 12; see plate. 
  2. ^ „Jonathan Buttal: The Blue Boy (c 1770)”. The Huntington Library. Архивирано из оригинала на датум 19. 6. 2010. Приступљено 7. 12. 2009. 
  3. ^ Gower, Ronald Sutherland (1903). Thomas Gainsborough. G. Bell and Sons. стр. 77–78. Приступљено 2. 10. 2012 — преко Google Books. 
  4. ^ Asleson, Robyn; Bennett, Shelley (2001). British paintings at The Huntington. New Haven: Published by the Huntington Library, Art collections, and Botanical Gardens. стр. 107. ISBN 0-300-09056-0. 
  5. ^ „Duveens offer a Reynolds to Louvre”. New York Times. 19. 10. 1921. 
  6. ^ Bock, Hans-Michael (2009). Hans-Michael Bock, Tim Bergfelder, ур. The concise Cinegraph: encyclopaedia of German cinema. Berghahn Books. стр. 334. ISBN 978-1-57181-655-9. 
  7. ^ Thorpe, James Ernest, Henry Edwards Huntington, A Biography, Berkeley: University of California Press, 1994, p. 438.
  8. ^ „WolframAlpha conversion”. 
  9. ^ „'Blue Boy's' Transfer Begins in Secrecy” (PDF). The New York Times. 26. 1. 1922. Приступљено 7. 12. 2009. 
  10. ^ Tuchman, Phyllis (16. 5. 2008). „The Invincible Robert Rauschenberg”. Obit Magazine. Архивирано из оригинала на датум 22. 07. 2009. Приступљено 6. 12. 2009. 

ЛитератураУреди

  • Conisbee, Philip (2003). „The Ones That Got Away”. Ур.: Verdi, Richard. Saved! 100 Years of the National Art Collection Fund. London: Scala. 
  • Conlin, Jonathan (2006). The Nation's Mantelpiece: A history of the National Gallery. London: Pallas Athene. 
  • Thicknesse, Philip (1790). Life of Sir Thomas Gainsborough. 
  • Tyler, David (2004). „Jonathan Buttall”. Oxford Dictionary of National Biography. Oxford: Oxford University Press. 
  • Failing, Patricia (1983). Best-Loved Art from American Museums. New York: Clarkson N. Potter, Inc. 
  • Pomeroy, Elizabeth (1983). The Huntington: Library, Art Gallery, Botanical Gardens. London: Scala/Philip Wilson. 
  • Ritchie, Ward (1986). The Huntington Art Collections: A Handbook. San Marino, California: The Huntington Library. 
  • Wilson, William (1984). The Los Angeles Times Book of California Museums. New York: Harry Abrams, Inc. 
  • Secrest, Meryle (2004). Duveen: A Life in Art. New York: Random House, Inc. ISBN 978-0-226-74415-5. 
  • Susan Sloman: Gainsborough’s ’Blue boy’. In: The Burlington magazine 155, Nr. 1321, 2013, S. 231–237.

Спољашње везеУреди

  • The Blue Boy im online-Katalog der Huntington Collections
  • Werner Busch, Gainsboroughs Blue Boy – Sinnstiftung durch Farbe in Städel-Jahrbuch, NF 17 (1999), S. 331–348 (online, PDF)