Дејанира (Δηϊάνειρα или Δῃάνειρα), чије име значи „уништитељка мушкараца“[1] или „уништитељка свог мужа“,[2] је у грчкој митологији била кћи Алтеје и калидонског краља Енеја, Мелеагрова сестра и Хераклова супруга. Према другом предању, њен отац је бог Дионис, који је боравио на двору краља Енеја, који је и спасао своју кћерку од судбине која је задесила њене сестре да буде преображена у морку.[3] Као њен отац се помиње и Дексамен.[4] Он је силом хтео да је уда за Еуритиона, али га је убио Херакле када је дошао по младу. У овом случају, њено име је и Мнесимаха.[5]

Херакле, Дејанира и Нес, црнофигурална хидрија, 575-550. п. н. е., Лувр
Слика Дејанире;Евелин де Морган

Митологија

уреди

Када је Херакле сишао у Подземље сусрео је Мелегрову сен, која га је саветовала да се ожени Дејаниром. Херакле га је послушао и отишао у Калидон. Међутим, да би остварио своју намеру, морао је да се избори са ривалом, речним богом Ахелојем. Тек тада се оженио Дејаниром и заједно су се упутили до реке Еуена, где је кентаур Нес преносио путнике на другу обалу. Кентаур је прво пренео Дејаниру, али када је требало да се врати по Херакла, он је на другој обали покушао да силује Хераклову супругу. Међутим, Херакле га је усмртио отровном стрелом. На самрти, Нес је убедио Дејаниру да сачува његову крв, за коју је тврдио да је чудотворни афродизијак. Супружници су стигли на двор краља Кеика, у Трахин и тамо му помогли да победи Дриопе. У браку је Дејанира често остајала сама, јер је Херакле стално путовао. Са једног путовања је довео и заробљенике из Ехалије, између осталих и Јолу, кћерку краља Еурита. Уплашена због могуће супарнице, Дејанира је умочила Хераклову кошуљу у Несову крв и послала ју је мужу преко гласника Лихе. Када ју је обукао, отров му се пробио кроз кожу. Видевши агонију свог оца, Хил, рођен у браку са Дејаниром, оптужио је своју мајку, која се због тога убила заривши нож у прса.[3] Као Хераклова и Дејанирина деца се помињу и Макарија[6], Глен, Онитеј, Ктесип[7] и Ходит.[8]

У уметности

уреди

Дејанира је хероина Софоклове трагедијеТрахињанке“. У ликовној уметности, на црнофигуралним вазама је чест мотив био сукоб Херакла и Ахелоја или Неса због Дејанире.[3]

Друге личности

уреди

Извори

уреди
  1. ^ P. Walcot, "Greek Attitudes towards Women: The Mythological Evidence" Greece and Rome, 2nd Series, 31:1:43 (April 1984); at JSTOR
  2. ^ Koine. Y. (editor in chief), Kenkyusha's New English-Japanese Dictionary, 5th ed., Kenkyusha, 1980, pp. 551.
  3. ^ а б в Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  4. ^ а б „Greek Myth Index: Deianeira”. Архивирано из оригинала 17. 08. 2010. г. Приступљено 22. 08. 2010. 
  5. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Minis to Nyctimene
  6. ^ „Greek Myth Index: Macaria”. Архивирано из оригинала 25. 09. 2010. г. Приступљено 22. 08. 2010. 
  7. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Heracles 1; Mates & Offspring
  8. ^ Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  9. ^ Diodorus Siculus, Library of History, 4.16.3 [1]
  10. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Lycaon 2; Family

Спољашње везе

уреди