Дејвид Линч
Дејвид Кит Линч (енгл. David Keith Lynch; Мизула, 20. јануар 1946) је амерички режисер, сценариста, глумац, музичар, фотограф и сликар.
| Дејвид Линч | |
|---|---|
.jpg) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 20. јануар 1946. |
| Место рођења | Мизула, САД |
| www | |
| Веза до IMDb-а | |
Биографија
уредиДјетињство Дејвида Линча је условљено константним селидбама по различитим државама САД, као узрок посла његовог оца, научног истраживача по професији.[1][2] Искуство у једној насилној четврти Филаделфије, надахњује његов први дугометражни филм 1977. године, под насловом Глава за брисање.[3] Филм убрзо купује Бен Баренхолц (Ben Barenholtz), један од главних америчких дистрибутера алтерантивних и андерграунд филмских остварења.[4][5] Од тог тренутка филм се приказује у биоскопима Њујорка, Лос Анђелеса и Сан Франциска, претварајући се убрзо у култни филм љубитеља подземне и алтернативне кинематографије.[6] Редитељ Стенли Кјубрик је изјавио да му је Eraserhead омиљени филм и пуштао га је члановима своје филмске екипе.[7]
Серија Твин Пикс спада у Линчове највеће пројекте и има статус култне серије.[8][9]
Уметнички стил
уредиФилмови Дејвида Линча се карактеришу по надреалистичком приступу, односно специфичном аранжману секвенци, на граници сна и јаве и које се често преклапају, тако да је тешко раздвојити реалност од иреалног. Музика у његовим филмовима је веома пажљиво изабрана и често креирана за сваки филм.[10][11] Сам Линч када говори о свом стваралаштву, дефинише га као интуитивно истраживање нашег „другог ја“, наших снова, страховања и предрасуда, која нису очигледна на први поглед. Интуицију, дефинише као интегрални склоп интелекта и емоције, размишљања и осјећања[12].
Филмографија
уреди- 1966. Six figures getting sick
- 1968. The Alphabet
- 1970. The Grandmother
- 1977. Глава за брисање
- 1980. Човек слон
- 1984. Дина
- 1986. Плави сомот
- 1990. Дивљи у срцу
- 1992. Твин Пикс: Ватро, ходај са мном
- 1997. Изгубљени ауто-пут
- 1999. Стрејтова прича
- 2001. Булевар звезда
- 2006. Унутрашње царство
- 2012. Meditation, Creativity, Peace
- 2014. Twin Peaks: The Missing Pieces
Референце
уреди- ^ „Filmmaker David Lynch Brings His Uniquely Dark Worldview to Canvas”. Art & Object (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-29.
- ^ AnOther (2016-01-27). „David Lynch on Memory, Chance and Intuition”. AnOther (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-29.
- ^ „Henry's Window Is The Key To David Lynch's Eraserhead”. Welcome to Twin Peaks (на језику: енглески). 2014-11-25. Приступљено 2019-09-29.
- ^ Kohn, Eric; Kohn, Eric (2019-06-27). „Ben Barenholtz, Who Gave the World David Lynch and the Coen Brothers, Dies at 83”. IndieWire (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-29.
- ^ Macaulay, Scott. „Remembering Ben Barenholtz, 1935 – 2019”. Filmmaker Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-29.
- ^ Bhattacharjee, Sunayan (2019). „A Critical Analysis of David Lynch's 'Eraserhead' (1977): Whose Dream is it After All? - RESEARCH REVIEW International Journal of Multidisciplinary”.
- ^ Leigh, Danny (2017-03-22). „Eraserhead: the true story behind David Lynch's surreal shocker”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2019-09-29.
- ^ Krtinić, Piše: Marija (2017-05-22). „Tvin Piks – serija koja je promenila istoriju televizije”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2019-09-29.
- ^ Smith, Jeremy (2017-05-17). „Why 'Twin Peaks' Was the Least Likely Phenomenon in Television History”. Thrillist. Приступљено 2019-09-29.
- ^ Morgan, Eleanor (2012-01-31). „David Lynch's musical magic”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2019-09-29.
- ^ Wray, Daniel Dylan. „A deep dive into David Lynch's creative process”. www.huckmag.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 09. 2019. г. Приступљено 2019-09-29.
- ^ Интервју са Данијелом Крамер објављен у шпанском Ел Паис - Фестивал у Венецији 8. септембар 2006. године
Литература
уреди- Barney, Richard A. (2009). David Lynch: Interviews. Univ. Press of Mississippi. ISBN 978-1-60473-237-5.
- Nochimson, Martha (1997). The Passion of David Lynch: Wild at Heart in Hollywood. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-75565-9.).
- Hughes, David (2002). The Complete Lynch. Virgin Virgin. ISBN 978-0-7535-0598-4.).
- Woods, Paul A. (2000). Weirdsville U.S.A.: The Obsessive Universe of David Lynch. UK: Plexus Publishing. ISBN 978-0-85965-291-9.).
- Kaleta, Kenneth C. (1992). David Lynch (Twayne's Filmmakers Series). Twayne Publishers. ISBN 978-0-8057-9323-9.).
- Johnson, Jeff (2004). Pervert in the Pulpit: Morality in the Works of David Lynch. McFarland & Company. ISBN 978-0-7864-1753-7.).
- Lynch, David (2006). Catching the Big Fish: Meditation, Consciousness, and Creativity. Jeremy P. Tarcher. ISBN 978-1-58542-540-2. / 978–1585425402).
- Lynch, David (2008). Snowmen. Paris: Foundation Cartier pour l'art contemporain. ISBN 978-3-86521-467-6.).
- Olson, Greg (2008). David Lynch: Beautiful Dark. Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-5917-3.).
- Mactaggart, Allister (2010). The Film Paintings of David Lynch: Challenging Film Theory. Intellect. ISBN 978-1-84150-332-5.).
- Pierluigi Basso Fossali (2008). Interpretazione tra mondi. Il pensiero figurale di David Lynch. Pisa: Edizioni ETS. ISBN 978-88-467-1671-2.).
- Bertetto, Paolo (2008). David Lynch ed. Venezia: Marsilio. ISBN 978-88-317-9393-3.).
- Seknadje, Enrique (2010). David Lynch – Un cinéma du maléfique. Editions Camion Noir. ISBN 978-2-35779-086-5.
- Francois-Xavier Gleyzon (2010). David Lynch in Theory, a collection of essays edited. Charles University Press. ISBN 978-80-7308-317-5..
- Chion, Michel (2006). David Lynch (2nd изд.). bfi Publishing. ISBN 978-1-84457-030-0.).
