Европска дивља крушка (лат. Pyrus pyraster) врста је крушке која припада породици Rosaceae. Сматра се да је ова врста, заједно са кавкаском крушком (Pyrus caucasica) предак данашњих домаћих врста крушака. [2]

Дивља крушка
Цвет дивље крушке
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Pyrus

Врста:
Pyrus pyraster
Синоними[1]
  • Pyrus communis var. achras (Gaertn.) Wallr.
  • Pyrus communis subsp. pyraster (L.) Ehrh.

Опис

уреди
 

Дрво је високо до 20 м са широко-купастом, густо разгранатом крошњом и израженим делом. Може достићи старост и од преко 200 година. У младости, кора стабла је светлосмеђа и глатка, касније постаје плутаста и жутосмеђа, те испуца у уздужним паралелним браздама. Гранчице су трновите, млађи изданци голи или ситно длакави. Ситни пупољци су зашиљени и покривeни тамносмеђим љуспама. Листови су сјајне тамнозелене боје, светлијег наличја. Дуги су 2-8 цм, окугласти, јајолики или елиптнични, по ободу, некад само при врху, тупо тестерасти. У јесен лишће добија жуту до црвену боју али врло брзо поцрни. У прољеће (у априлу и мају), истовремено са листањем, дешава се и цветање. Цветови се јављају у гроњама са 5-12 цветова, развијени и широки до 3 цм. Чашични листићи троугласти, дуги до 8 мм, а широки до 4 мм. Kрунични листићи бели, елиптични до округласти, дуги до 17 мм. Плодови могу бити округласти или купасти, односно јабучасти или крушколики. Јављају у црвенкастожутој, смеђој до црнкастој боји са отстојећим чашичним листићима. Плод одликује горко-киселкаст укус, доста камених ћелија (брахисклереида) и видљивих лентицела. Зри од августа до октобра. Када омекшају, плодови су јестиви. Поред шећера (6-12%) садрже органске киселине и танинске материје.[3][4][5]

Распрострањеност и станиште

уреди

Ареал дивље крушке захвата простор од Атлантског океана (Шпанија, јужна Енглеска) до Kаспијског језера, на северу од јужне Данске до Средоземног мора и северне Мале Азије. У Србији је распрострањена у готово свим храстовим шумама. Честа је на теренима са искрченом шумом јер је поштеђивана као родно дрво. Релативно добро подноси сушу и контрастне температуре које се јаваљају у нашем појасу храстова. На топлијим планинским нагибима може се наћи и на преко 1000 м. Најбоље расте на свежим, дубоким и плодним земљиштима, где развија јако и дубоко корење са израженом главном жилом.[3]

Употреба и значај

уреди
 
плод дивље крушке

Дивља крушка се веома често користи као подлога при калемљењу гајених сорти. Дрво дивље крушке је врло корисно за фине столарске радове и одликује се тамноцрвеном бојом, јасним границама года и тврдоћом. Може се користити и у декоративне сврхе.[6] Ова врста се цени и као медоносна биљка. Пчеле је радо посећују. Мед је ароматичан и веома пријатног укуса. Осим тога што привлачи инсекте, добра је и у исхрани дивљих животиња те је битна за одржање екосистема. Често се користи и за справљање воћних ракија.[4]У митологији се често спомиње као дрво које привлачи змајеве, демоне и вештице.[6]

Референце

уреди
  1. ^ The Plant List
  2. ^ https://species.nbnatlas.org/species/NHMSYS0000345610
  3. ^ а б Flora Sr Srbije IV Tom Mladen Josifovic, Beograd 1970
  4. ^ а б https://www.plantea.com.hr/divlja-kruska/
  5. ^ http://bioras.petnica.rs/vrsta.php?id=26920[мртва веза]
  6. ^ а б „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 08. 10. 2019. г. Приступљено 08. 10. 2019. 

Спољашње везе

уреди