40° 42′ 59″ N 19° 47′ 49″ E / 40.71639° С; 19.79694° И / 40.71639; 19.79694

Димале или Дималум (грч. Διμαλη или Διμαλλον) је био град у јужној Илирији у доба класичне антике, који се налазио у близини или на територији Партхини, илирског племена. Изграђена је на брду од 450 м надморске висине, у залеђу Аполоније, око 30 км од источне обале Јадрана. Налази се у данашњој Кротини, округ Берат, Албанија. [1][2][3][4][5][6][7][8][9][10][11][12]

Илирско насеље је утврђено у 4. веку пре нове ере. У хеленистичком периоду (између 3. и 2. века пре нове ере) град је доживео врхунац, током фазе обележене интензивним урбанистичким планирањем, укључујући изградњу новог градског зида и изградњу неколико кула, храмова и позоришта, показујући значајан утицај старогрчке културе на локалне илирске становнике. Изгледа да производња и материјали сведоче о интензивној размени са оближњом Аполонијом. [13][14]

Илири су утврђени град Димале сматрали непробојним. Учествовао је у Другом римско-илирском рату и Првом римско-македонском рату.

Назив

уреди

Назив места Дималлум припада југоисточно-далматинском ономастичком подручју илирског.[тражи се извор] То је једињење ди + мал. Корен мал - огледа се у многим древним балканским (илирским или трачким) топонимима као што су Малонтум, Маловентум, Малонтина, Дациа Малуенсис итд. [15][16] [17]

Историја

уреди

На Дималеу илирско предградско и праградско насеље из периода 5.-4. века пре нове ере потврђује грнчарија пронађена на овом месту. Међутим, физички архитектонски остаци овог периода нису сачувани.[тражи се извор] Чини се да је илирско насеље у почетку обухватало само мало насељено подручје на брду, које је било утврђено у 4. веку пре нове ере [18][19], представљајући један од праурбаних центара који су успостављени у залеђу јужне Илирије ( данас Албанија), нарочито током развијеног гвозденог доба. Ови прото-урбани центри били су утврђена места различита од малих села без зидина познатих као комаи. Процеси развоја ових прото-урбаних насеља нису јасни научницима, који такође још увек нису у потпуности разумели улогу ових локалитета, било да су то била склоништа на брдима, градови или центри окупљања у регионалној трговини.[тражи се извор]

Развој и процват града догодио се у 3. и 2. веку пре нове ере. Током овог периода изграђен је нови зид који је заменио прво утврђење. Нови зид обухватао је цело брдо Димале. Град је ставио на располагање довољна финансијска средства за спровођење програма социјалне и верске изградње. Изграђено је неколико зграда, храмова и позориште, показујући значајан утицај старогрчке културе на локално илирско становништво. [20]

Римски период

уреди

Димале се појављује у древним изворима римског периода који описује ратове који су укључивали Римску републику. Током Другог илирског рата 219. п. н. е., Деметрије Хварски, након протеривања свих својих противника из Дималеа, утврдио је град против непосредног римског напада и отишао да брани Фарос. Упркос томе што су тврђаву Димале сматрали неосвојивом, Римљани су под заповедништвом Л. Аемилиус Пауллуса, заузели град у седмодневној опсади уз локалну илирску помоћ. После потпуног Деметријевог пораза од римских руку и крајњег лета у Македонију, Димале је ступио у пријатељски однос са Римом.[тражи се извор] Током Првог македонског рата, 213. или 212. п. н. е., Филип V Македонски успео је да преузме контролу над градом [18 али, након неуспешног римског напада који је водио П. Семпроније Тудитан 205. п. н. е., град се исте године вратио у свој претходни статус у преговорима између Филипа V и Рима [21]

Извори

уреди
  1. ^ Muka & Heinzelmann 2014, стр. 223
  2. ^ Lasagni 2019, стр. 64
  3. ^ Jaupaj 2019, стр. 194
  4. ^ Christ 1974, стр. 290
  5. ^ Bengtson 2009, стр. 399
  6. ^ Kaffka 2007, стр. 10
  7. ^ Wilkes 1992, стр. 133
  8. ^ Gruen 1986, стр. 381
  9. ^ Winnifrith 2002, стр. 33
  10. ^ Stipčević 1974, стр. 99
  11. ^ Hatzopoulos 1997, стр. 145
  12. ^ Šašel Kos 2005, стр. 406.
  13. ^ Lasagni 2019, стр. 65
  14. ^ Muka & Heinzelmann 2012, стр. 390.
  15. ^ Doçi 2008, стр. 718
  16. ^ Illyés 1992, стр. 220: "mal: "shore, bank, edge." Thracian toponym Malua, Dacia Maluensis, translated to Dacia Ripensis, also Illyrian Malontum, Dimallum, cf., Alb. Dimale, "two mountains." The ancient Albanian form is reconstructed as *mol-no; modern Alb. mal, "mountain," Romanian mal, "bank, mountain"."
  17. ^ De Simone 2018, стр. 1869
  18. ^ Muka & Heinzelmann 2012, стр. 390: "Në përmbledhje të rezultateve të dy fushatave arkeologjike, krijohet një panoramë më e plotë rreth Dimalit: vendbanimi ilir duket të ketë qenë banuar fillimisht gjatë shek. V-IV p.e. sonë, në një sipërfaqe më të vogël, të përqendruar kryesisht në kodrën e akropolit, e cila u fortifikua në shek. IV p.e. sonë."
  19. ^ Lasagni 2019, стр. 65: "l'insediamento illirico venne fortificato nel IV sec. a.C.; nel periodo III-II sec. a.C. la città conobbe il suo floruit, accompagnato da un'intensa attività urbanistica: a questa fase risale, tra le altre cose, l'edificazione di una nuova cinta muraria e del teatro; lavorazioni e materiali sembrano testimoniare un intenso scambio con la vicina Apollonia."
  20. ^ Muka & Heinzelmann 2012, стр. 390: "Zhvillimi dhe begatia e qytetit shënohen gjatë shek. III-II p.Kr., periudhë gjatë së cilës fotifikimi i parë i akropolit braktiset dhe në vend të tij qyteti fortifikohet me një mur të ri, i cili përfshin tashmë gjithë kodrën e Dimalit. Gjatë kësaj periudhe, qyteti vuri në dispozicion burime të mjaftueshme financiare për të ndërmarrë një program ndërtimesh me karakter shoqëror dhe religjioz, përfshirë këtu ndërtimin e disa stoave, një tempulli dhe një teatri. Gjithë këto ndërtime dëshmojnë për një gjurmë të konsiderueshme që kultura helene ka lënë tek banorët vendas ilirë."
  21. ^ Lasagni, стр. 64: "La città illirica di Dimalla (o Dimale), identificata nell’odierna Krotinë/Berat, a nordovest di Apollonia, ha restituito un insieme di documenti epigrafici costituito per la stragrande maggioranza di bolli su tegole databili tra III e II sec. a.C., e da alcune iscrizioni su pietra. Tra i primi, si segnalano in particolare una serie di bolli relativi ad ateliers pubblici, alcuni recanti il nome della polis, ancora nella forma dorica-nordoccidentale Διμάλλας, altri recante l’etnico al genitivo plurale Διμαλλίταν, indicazioni che l’editore, B. Dautaj, suggeriva di interpretare come afferenti rispettivamente alla sola polis di Dimalla, da una parte, e al koinon dei Dimallitai, dall’altra." p. 74: "si vedano, quali esempi significativi, la compresenza delle scritte ΔΙΜΑΛΛΙΤΑΝ e ΔΙΜΑΛΛΑ negli stampi su tegola da Dimalla"

Литература

уреди