Димитар Крстевић
Димитар Крстевић (познат и као Дичо Зограф, Димитар Крстев, Димитрије Крстевић; Тресонче, 1819 — 1872) био је иконописац и представник дебарске уметничке школе.
Димитар Крстевић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1819. |
Место рођења | Тресонче, Османско царство |
Датум смрти | 1872. |
Место смрти | Османско царство |
Уметнички рад | |
Утицаји од | Крста Дичић, Михаил Анагност, Димитар Михаилов |
Утицао на | Аврам Дичић, Крсто Дичић |
Биографија
уредиПрема сопственим белешкама, рођен је марта 1819. године у мијачком селу Тресонче. Презиме је добио по оцу Крсти, који био такође мајстор зограф. Припадао је роду Дичовци, чије је крсна слава Петковдан.[1] Зна се да се Димитрије оженио 1. јула 1839. године. Вероватно је учио занат од оца, радећи као помоћник и још у младим годинама је показао велико интересовање за уметност, посебно за дуборез, сликарство и фрескопис. Поред оца и њега, зографским радом су се бавила цела породица - потомци - син Аврам, унук Крсто, а 1929. године још су били живи његови потомци Мирча Илић и Серафим Милошевић. Мирча је иначе насликао фреске у црквама у Нићифорову и Врутоку.[2] Одржавао је преписку са Стефаном Верковићем, коме је слао старе рукописе и књиге. У писму упућеном Верковићу септембра 1869. године, потписао се као Дичо живописец Болгарин.[а][4]
Један је од најпознатијих иконописаца на Балакну у 19. веку. У свом кратком животу је насликао више од 2.000 икона за православне цркве широм Северне Македоније, Грчке, Бугарске и Србије (међу којима је Саборна црква у Врању[5]). У свом раду је систематски радио на новим иконостасима, а карактеристика његовог рада је да су иконе насликане на неутралној, углавном златној позадини, а самим тим је истицао духовност светаца.
Галерија
уредиНапомене
уредиРеференце
уреди- ^ Смиљанић, Тома (1925). Мијаци, Горна Река и Мавровско Поље. Београд. стр. 97.
- ^ "Политика", Београд 1929. године
- ^ Челиковић, Борисав (2017). Стара Србија и Македонија. Београд. стр. 179.
- ^ Велева, Дарина; Вълов, Трифон (1969). Документи за българското Възраждане от архива на Стефан И. Веркович 1860-1893 (PDF). София. стр. 389.
- ^ Иконе Саборне цркве у Врању: Димитар Крстевић Дичо--зограф