Димитар Крстевић

Димитар Крстевић (познат и као Дичо Зограф, Димитар Крстев, Димитрије Крстевић; Тресонче, 18191872) био је иконописац и представник дебарске уметничке школе.

Димитар Крстевић
Лист Дичове ерменије
Лични подаци
Датум рођења1819.
Место рођењаТресонче,  Османско царство
Датум смрти1872.
Место смрти Османско царство
Уметнички рад
Утицаји одКрста Дичић, Михаил Анагност, Димитар Михаилов
Утицао наАврам Дичић, Крсто Дичић

Биографија

уреди

Према сопственим белешкама, рођен је марта 1819. године у мијачком селу Тресонче. Презиме је добио по оцу Крсти, који био такође мајстор зограф. Припадао је роду Дичовци, чије је крсна слава Петковдан.[1] Зна се да се Димитрије оженио 1. јула 1839. године. Вероватно је учио занат од оца, радећи као помоћник и још у младим годинама је показао велико интересовање за уметност, посебно за дуборез, сликарство и фрескопис. Поред оца и њега, зографским радом су се бавила цела породица - потомци - син Аврам, унук Крсто, а 1929. године још су били живи његови потомци Мирча Илић и Серафим Милошевић. Мирча је иначе насликао фреске у црквама у Нићифорову и Врутоку.[2] Одржавао је преписку са Стефаном Верковићем, коме је слао старе рукописе и књиге. У писму упућеном Верковићу септембра 1869. године, потписао се као Дичо живописец Болгарин.[а][4]

Један је од најпознатијих иконописаца на Балакну у 19. веку. У свом кратком животу је насликао више од 2.000 икона за православне цркве широм Северне Македоније, Грчке, Бугарске и Србије (међу којима је Саборна црква у Врању[5]). У свом раду је систематски радио на новим иконостасима, а карактеристика његовог рада је да су иконе насликане на неутралној, углавном златној позадини, а самим тим је истицао духовност светаца.

Галерија

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ У широким народним масама македонских Словена име Бугарин није имало народносно (етничко) значење.[3]

Референце

уреди
  1. ^ Смиљанић, Тома (1925). Мијаци, Горна Река и Мавровско Поље. Београд. стр. 97. 
  2. ^ "Политика", Београд 1929. године
  3. ^ Челиковић, Борисав (2017). Стара Србија и Македонија. Београд. стр. 179. 
  4. ^ Велева, Дарина; Вълов, Трифон (1969). Документи за българското Възраждане от архива на Стефан И. Веркович 1860-1893 (PDF). София. стр. 389. 
  5. ^ Иконе Саборне цркве у Врању: Димитар Крстевић Дичо--зограф

Спољашње везе

уреди