Отворите главни мени

Диптих или диптихон (грч. δίπτυχοξ двоструко пресавијено; код старих хришћана списак рођених, крштених и умрлих; слика у два дијела; на двије табле или платна; која се може склапати) [1] надвоје сложено. [2].

Постанак и изглед диптихаУреди

У Римском царству двије плочице од дрвета, слоноваче, метала и сл. тако спојене да се могу преклопити. Плочице су са унутрашње стране биле премазане слојем воска, на коме се писало стилом лат. stilus писаљка. Кадкада су били диптиси украшени и са спољне стране, особито у касно царско доба и у Византијском царству. Диптих је првобитно служио као биљежница или подсјетник. Посебну су намјену имали (IV-VI в.) тзв. конзуларни диптиси лат. diptiycha consularia којима су новоименовани конзули јављали познаницима дан почетка своје службе. На овим диптисима су били редовно насликани и портрети конзула. У хришћанској литургији употребљав али су се тзв. литургијски диптиси, код којих је ликовна декорација била нека религиозна тема. Називом диптих означавају се и олтарске, слике, састављене од два крила. Тај се облик олтарске слике развио нарочито у Готици по узору на византијске резбарене диптихе XII и XIIIв. који су служили као иконе. Диптих је такође ознака и за дјела из других грана умјетности које су састављене од два идејно повезана дијела, нпр. два рељефа, двије пјесме итд.[2]

РеференцеУреди

  1. ^ Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.
  2. 2,0 2,1 Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.