Доктрина (лат. doctrina) је учење или систем учења, теорија, нешто што је логички утемељено и разрађено учење о природи и свету, теолошко, филозофско или научно учење. Такође принцип, позиција, или политика која се заговара и учи, као што то раде владе или религије. Наука, скуп мишљења неке научне филозофске школе, идеологије, покрета. Систем догми једне цркве.

Доктринарство је слепо пристајање уз неко некритичко учење, псеудонаучну тезу или теорију, односно став и ставови који не одговарају стварности или се заснивају на некритичком ставу. Особа која фанатично и некритички заступа и брани одређене теорије или учења без обзира на њихову одрживост и противречност чињеницама, стварности, разуму и критичком аргументу, зове се „доктринар.”

Религијска употреба

уреди

Примери верских доктрина укључују:

Мера религиозности

уреди

Према социологу Мервину Вербиту, доктрина се може схватити као једна од кључних компоненти религиозности. Он дели доктрину у четири категорије: садржај, учесталост (степен до којег може заокупити ум особе), интензитет и централност. Сваки од њих може варирати од једне религије до друге, и унутар дате религијске традиције.[5][6][7]

У том смислу, доктрина је слична димензији религиозности „веровања“ Чарлса Глока.[8][9]

Војна употреба

уреди

Термин се такође односи на концепт успостављене процедуре за сложену операцију у рату. Типичан пример је тактичка доктрина у којој се стандардни сет маневара, врста трупа и оружја користи као подразумевани приступ врсти напада.

Примери војних доктрина укључују:

Скоро свака војна организација има своју доктрину, некад писану, некад неписану. Неке војне доктрине се преносе кроз програме обуке. У скорије време, у модерним мировним операцијама, које укључују и цивилне и војне операције, сада се појављују свеобухватније (не само војне) доктрине, као што је „Капстонска доктрина“ мировних операција Уједињених нација из 2008.[10] која говори о интегрисаним цивилним и војним операцијама.

Политичка употреба

уреди

По дефиницији, политичка доктрина је „политика, позиција или принцип који се заступа, поучава или спроводи у вези са стицањем и применом моћи управљања или администрације у друштву.“ [11] Термин политичка доктрина се понекад погрешно поистовећује са политичком идеологијом. Међутим, доктрини недостаје акциони аспект идеологије. То је углавном теоријски дискурс, који се „односи на кохерентан сет тврдњи о томе шта би одређена тема требало да буде“ (Бернард Крик). Политичка доктрина се заснива на рационално разрађеном скупу вредности, које могу претходити формирању политичког идентитета пер се. Бави се филозофским оријентацијама на метатеоријском нивоу.[12]

Референце

уреди
  1. ^ Salvation Army International Theological Council (2010). Handbook of Doctrine. London: Salvation Books. ISBN 978-0-85412-822-8. 
  2. ^ „Congregation for the Doctrine of the Faith (Roman Catholic Church) – Britannica Online Encyclopedia”. Britannica.com. Приступљено 2013-03-07. 
  3. ^ „Congregation for the Doctrine of the Faith”. Ewtn.com. Архивирано из оригинала 11. 07. 2018. г. Приступљено 07. 03. 2013. 
  4. ^ „Doctrine of the Methodist Church”. Приступљено 25 may 2018.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  5. ^ Verbit, M. F. (1970). The components and dimensions of religious behavior: Toward a reconceptualization of religiosity. American mosaic, 24, 39.
  6. ^ Küçükcan, T. (2010). „Multidimensional Approach to Religion: a way of looking at religious phenomena”. Journal for the Study of Religions and Ideologies. 4 (10): 60—70. .
  7. ^ „Microsoft Word - M-26.doc” (PDF). Приступљено 2018-09-24. 
  8. ^ Glock, Charles Y. (01. 06. 1972). „On the Study of Religious Commitment”. Ур.: Faulkner, Joseph E. Religion’s Influence in Contemporary Society: Readings in the Sociology of Religion. Ohio: Charles E. Merrill Publishing Co. стр. 39 (of 38-56). ISBN 978-0675091053. 
  9. ^ Glock, Charles Y. (јул 1962). „Religious Education: On the Study of Religious Commitment”. University of Georgia Libraries. Survey Research Center, University of California, Berkeley. стр. 98-110 ( 57  (4):). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2020. г. 
  10. ^ „Peacekeeping Resource Hub” (PDF). pbpu.unlb.org. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 8. 2008. г. Приступљено 27. 3. 2018. 
  11. ^ „Political doctrine (definition)”. Eionet.europa.eu. 20. 07. 2012. Приступљено 2013-03-07. 
  12. ^ Dr. Daniel Șandru. „Ideology, Between the Concept and the Political Reality”. The Knowledge Based Society Project. Sfera Politicii nr. 169. Архивирано из оригинала 24. 04. 2018. г. Приступљено 10. 3. 2013. 

Литература

уреди
  • Општа енциклопедија, Просвета, Београд.
  • Beisner, Robert L (2006). Dean Acheson: A Life in the Cold War. 
  • Bostdorff, Denise M (2008). Proclaiming the Truman Doctrine: The Cold War Call to Arms. ISBN 1603440321.  excerpt and text search
  • Brands, H.W. Into the Labyrinth: The United States and the Middle East, 1945-1993 (1994) excerpt pp. 12–17.
  • Bullock, Alan (1983). Ernest Bevin: Foreign Secretary, 1945–1951.  on British roles
  • Capaccio, George (2017). The Marshall Plan and the Truman Doctrine. Cavendish Square. .
  • Edwards, LEE (1989). „Congress and the Origins of the Cold War: The Truman Doctrine”. World Affairs. 151 (3): 131—141. JSTOR 20672175. 
  • Frazier, Robert (1999). „Acheson and the Formulation of the Truman Doctrine”. Journal of Modern Greek Studies. 17 (2): 229—251. ISSN 0738-1727. 
  • Frazier, Robert. "Kennan, 'Universalism,' and the Truman Doctrine," Journal of Cold War Studies, Spring 2009, Vol. 11 Issue 2, pp. 3–34
  • Gaddis, John Lewis (1974). „Reconsiderations: Was the Truman Doctrine a Real Turning Point?”. Foreign Affairs. 52 (2): 386—402. ISSN 0015-7120. 
  • Gleason, Abbott. "The Truman Doctrine and the Rhetoric of Totalitarianism." in The Soviet Empire Reconsidered (Routledge, (2019), pp. 11–25.
  • Haas, Lawrence J (2016). Harry and Arthur: Truman, Vandenberg, and the Partnership That Created the Free World. U of Nebraska Press. .
  • Hinds, Lynn B.; Windt, Theodore O. (1991). The Cold War as Rhetoric: The Beginnings, 1945-1950. Bloomsbury Academic. ISBN 978-0-275-93578-8. 

Спољашње везе

уреди