Стални зуби човјека
Доњи очњак
Доњи очњак
Доњи очњак сталне (лево) и млечне дентиције (десно) маркиран црвено
Зуби горње вилице
Зуби доње вилице

Доњи очњакdens caninus inferior је трећи зуб од медијалне линије у оба доња квадранта хумане дентиције и замењује доњи млечни очњак. У контакту је са доњим латералним секутићем и првим преткутњаком, а оклудира са бочним секутићем и очњаком из горње вилице. Овај зуб показује правилан знак угла и лука, дистални нагиб корена и лингвални нагиб круне. Општи облик и функција су му веома слични као код горњег очњака, а основне разлике су нешто већа висина круне, мања дужина корена, слабија експресија морфолошких елемената оралне површине и мања конвергенција проксималних површина, код доњег очњака.

Постоје два доња очњака, по један у сваком доњем квадранту, и обележавају се на следећи начин:

  • стални доњи десни очњак – 43;
  • стални доњи леви очњак – 33.

КрунаУреди

Круна зубa је нагнута лингвално, јер оса корена и оса круне граде туп угао, а ова појава се уочава и код доњих бочних зуба. Круна се, као и код осталих предњих зуба, описује из пет апеката.

Лабијални аспектУреди

Лабијална површина има облик петоугаоника и конвексна је у оба правца. Највећи конвекситет се налази у цервикалној трећини, а мезио-дистално у мезијалној половини зуба (знак лука). Као и код горњег очњака, присутан је лабијални квржични гребен (слабије изражен), који полази од квржице и иде до цервикалне трећине лабијалне површине и дели је на две фасете, од којих је мезијална ужа, дужа и испупченија. Такође су присутне и слабо изражене развојне депресије, које деле површину на три лобуса (од којих је средњи најпроминентнији), а преклопне линије се обично не срећу.

Проксимални профили су скоро паралелни, односно слабије конвергују према врату зуба – у поређењу са горњим очњаком. Висина контуре мезијалног профила се налази у инцизалној трећини, а са дисталне стране на споју инцизалне и средње трећине круне. Инцизална ивица, односно квржица (лат. cuspidus) је мања и тупља у односу на квржицу горњег очњака и такође има четири квржична гребена. Она „ломи“ сечивну ивицу на два неједнака дела.

Лингвални аспектУреди

Лингвална контура круне је слична контури са лабијалног аспекта. Ипак, она је у целости мања због конвергенције проксималних површина и има сличан изглед али слабије изражене морфолошке елементе, у односу на горњи очњак. Дакле, она је скоро у целости конвексна и на њој се уочавају ивични и лингвални квржични гребен (који ограничавају лингвалну јаму), али су слабије изражени. Такође је присутан и цингулум у цервикалној трећини и у њему је садржана висина контуре ове површине.

Проксимални аспектУреди

Проксималне стране (мезијална и дистална) имају облик троугла, са базом у пределу врата зуба. Оне конвергују орално и цервикално и, супротно очњаку из горње вилице, маргинални гребенови се стапају са лингвалном површином. Лабијални профил је конвексан у цервикалној и раван у остале две трећине круне, а лингални је конвексан у цервикалној и конкаван у средњој и инцизалној трећини.

Инцизални аспектУреди

Посматран са инцизалног аспекта, зуб показује симетрију у односу на лабио-лингвалну симетралу. Јасно се уочавају сви елементи на вестибуларној и оралној површини и квржица, која дели сечивну ивицу на мезијални и дистални део. Мезијални део је краћи, равнији и виши у односу на дистални.

ВратУреди

Врат зуба (лат. collum dentis) се налази на прелазу круне и корена и садржи глеђно-цементни спој, тј. цервикалну линију. Она је конвесна у инцизалном смеру на проксималним површинама, а у апикалном смеру на лабијалној и палатиналној површини зуба.

КоренУреди

Корен доњег очњака је једнокрак и прилично прав и знатно дужи од коренова осталих зуба доње вилице. Има већи вестибуло-орални промер и на попречном пресеку је овалног облика. Корен је нагнут дистално, нарочито својим врхом (лат. apex radicis dentis).

ДимензијеУреди

Доњи очњак
Мезио-дистална ширина Лабио-лингвална ширина Висина круне Дужина корена Укупна дужина зуба
7,0 mm 7,5 mm 11,0 mm 15,5 mm 26,5 mm

Развој зубаУреди

Почетак калцификације Комплетно формирана круна Ницање (ерупција) Завршен раст корена
4 - 5 месеци 6 - 7 година 9 - 10 година 12 - 14 година

ВаријацијеУреди

Варијације и аномалије овог зуба су сличне као и код горњег очњака и односе се на:

  • величину и облик квржице,
  • инклинацију бочних квржичних гребенова,
  • израженост „рамена“,
  • облик и величину цингулума,
  • облик и закривљеност корена и
  • закривљеност круне у односу на уздужну осовину корена.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  • Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање („Службени гласник“ Београд, ). 2000. ISBN 978-86-7549-175-0.;
  • Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, ). 2001. ISBN 978-86-17-08912-0.;
  • Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање („БМГ“ Београд, ). 2001. ISBN 978-86-7330-139-6., COBISS-ID 94080780;