Области где се говоре дравидски језици

Дравиди су прастановници Индије и дела Пакистана, језично и етнички чине посебну породицу која се састоји од низа народа. Постоји око 220 милиона Дравида који чине већинско становништво Јужне Индије. Дравиди живе у Индији, Пакистану, Авганистану, Непалу, Малдивима, Бангладешу и Шри Ланки.[1][2][3]

Током четвртог века п. н. е. појавиле су се прве неолитске културе у долинама река Инд и Раве. Носиоци тих култура били су Дравиди. Они су у трећем веку п. н. е. развили културу у градовима Харапа на реци Рави и Мохењо Даро (Мохенџо Даро) на реци Инд. Дравиди су се бавили пољопривредом и обрадом метала. Користили су се писмом које ни до данас није одгонетнуто. Вероватно су поштовали женски култ плодности јер је нађен велики број женских кипића.

ИмеУреди

Дравидско име могло би имати корен у речи Драв или dravya, у значењу, вода и речи veed, rub, односно означава 'земљу уз воду' , или 'земљу омеђену водом' . Санскртска реч Thravidh, пре би могла имати корен у речи Дравид, него обрнуто. И у санскртском реч dravidah означава регију у јужној Индији чији су прастановници Дравиди. Удео Дравида у укупном становништву Индије износи 25% (белци 72%).

Живот и обичајиУреди

 
Дравиди 1907. године

Дравиди су група језично сродних народа и племена који заједно са Мундама на северу чине прастановништво Индије. Слично као и Индијанци, унутар себе се разликују својим изгледом, па чак и расним типом, јер и међу њима постоје племена веома ниског раста, као што је племе Ирула, па се може закључити да је у праиндоевропска времена долазило до језичне и културне асимилације Негрита. У долинама Инда преци Дравида подигли су стотине градова који датирају из времена око 2500 година п. н. е.. Ови градови могли су имати око 30,000 до 40,000 становника и имали су систем канализација, а његови становници уживали су и у властитим купатилима. Најездом Аријаца, које данас познајемо као Хиндусе или Индијце, Дравиди су побеђени и спали су на касту Шудра (Shudra; Śūdra), са јединим правом да служе трима вишим варнама (кастама; Варнашрама дарма), то су свештеници (брахмини), племићи (kshatriya; क्षत्रिय), трговци и сељаци (vaishyja; वैश्य; vaiśya). Дравиди данас живе углавном од сточарства и земљорадње. Племе Тода развило је изразиту сточарску културу која се темељи на биволима и млеку. Међу неким заједницима раширена је полиандрија.

РеференцеУреди

  1. ^ Encyclopedia of the Peoples of Asia and Oceania by Barbara A. West pp. 194
  2. ^ Spectrum Guide to Maldives by Camarapix pp. 37
  3. ^ Nepal & Bangladesh: A Global Studies Handbook by Nanda R. Shrestha pp. 192

Спољашње везеУреди