Драгана Станаћев Пуача
Драгана Станаћев Пуача (Београд, 1957) српска је ликовна уметница и ванредни професор за предмет цртање и сликање на Факултету ликовних уметности у Београду.
| Драгана Станаћев Пуача | |
|---|---|
 Драгана Станаћев Пуача на отварању самосталне изложбе у ГСЛУ у Нишу (2015) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1957. |
| Место рођења | Београд, СФР Југославија |
| Уметнички рад | |
| Поље | сликарство |
Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 1982. године, потом је на истом факултету завршила последипломске студије 1986. и докторирала 2013.[1]
Током студија сликарства у периоду од 1977. до 1983. са студентском групом, у маниру commedia dell’arte, одиграла је преко 1.000 представа на сценама бивше Југославије и у Европи. Од 1980. године води блуз групу „Споредна станица“ и са њом наступа као певачица на jazz-blues сценама Београда и Панчева.
До сада је излагала на двадесетак самосталних и више од 100 колективних изложби, салона, бијенала, годишњих изложби УЛУС-а, аукцијских и добротворних изложби у бившој Југославији, Србији и иностранству.
Последњих двадесет година претежно се бави цртежом. Члан је УЛУС-а од 1983. године. Живи и ради у Београду. Добитница је неколико награда и признања.
Живот и каријера уреди
Рођена је у Београду, 1957. године, у коме је провела детињство и завршила основно и средње школовања. Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 1982. године у класи професора Раденка Мишевића. На истом факултету завршила је последипломске студије у класи професора Момчила Антоновића 1986.године.
Током студија сликарства у периоду од 1977. до 1983. са студентском групом, у маниру commedia dell’arte, одиграла је преко 1.000 представа на сценама бивше Југославије и у Европи (Лион, Лођ, Будимпешта, Дижон…).
Од 1980. године води блуз групу „Споредна станица“ и са њом наступа као певачица на jazz-blues сценама Београда и Панчева.
Године 1987. на предлог МСУ учествовала у раду 12. Internationale Malerwochen, у Грацу, а 1988. на предлог Уметничког савета УЛУС-а боравила је у Cité Internationale des Arts, у Паризу.
Од 1997. ради на Факултету ликовних уметности у Београду као асистент, а од 2014. је у звању ванредног професора за предмет цртање и сликање. Године 2019. изабрана је за редовног професора на истом предмету.[2]
Докторирала је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 2013. године.
Самостално је излагала двадесетак пута у Београду, Нишу, Новом Саду, Загребу, Ријеци и Петровцу. Излагала је на више од стотину колективних изложби, салона, бијенала, годишњих изложби УЛУС-a, аукцијских и добротворних изложби (у Београду), земљи и иностранству.
Драгана Станаћев Пуача је излагала и учествовала у раду Међународне конференције о архитектури International Conference and Exhibition On Architecture у Галерији науке и технике САНУ у Београду 2013. и 2014. године.
Дела јој се налазе у колекцијама: Neue Galerie, у Грацу и Музеју Zepter у Београду. Добитник је неколико награда и признања.
Члан је УЛУС-а од 1983. године. Живи и ствара у Београду.
Ликовни опус уреди
У средишту Драганиног уметничког рада су циклуси цртежа у којима преиспитује многозначне појавности користећи језик архитектуре. За ове интерпретације уметница подстицај налази у одређеним саговорницима из области уметности најчешће, и у њиховим делима.
Циклус „Кристални дворац за Фјодора Михаиловича“ заправо је већи број полиптиха од којих је сваки у форми модуларне зидне инсталације.
| „ | Њихови појединачни називи (Лавиринт, Огледало, Стубови, Шејкина соба, Rue Cabanis, Долазак херувима) имају своје референце у културном наслеђу различитог времена и порекла, мада уметница не посеже за применом принципа цитатности већ насловном одредницом даје посматрачу одређени флексибилни оквир за могућа тумачења.[3] | ” |
Ликовни израз Драгане Станаћев Пуаче заснива се на добро познатим и признатим елементима (форма, боје игра линија и ритма). Међутим она те елементе на својим делима не употребљава сувише „бучно” и провокативно већ их претвара у софистициран, бираним терминима конципиран говор.
- Део слика Драгане Станаћев Пуача из циклуса „Кристални дворац за Фјодора Михаиловича“
-
-
Све радове из овог циклуса, Драгана Станаћев Пуаче, извела је на папиру (већег формата) различитим техникама: акриликом, пастелом, тушем и графитом.[3]
У каталогу изложбе у Нишу уметница је написала, имајући у виду непредвидивост спајања раних циклуса цртежа са последњим циклусима и неизвесност тог исхода:
| „ | Ничија земља, брисани простор папирних забелешки, чија се садржина управо обрушава у прах. Изгубљени језик. Непознато писмо. Изостанак саговорника. Круњење бедема. Ноуман.[3] | ” |
Самосталне изложбе уреди
| Година | Назив и место одржавања изложбе |
|---|---|
| 1986. |
|
| 1988. |
|
| 1990. |
|
| 1995. |
|
| 1996. |
|
| 1998. |
|
| 2005. |
|
| 2006. |
|
| 2007. |
|
| 2009. |
|
| 2012. |
|
| 2014. |
|
| 2015. |
|
| 2019. |
|
Колективне изложбе уреди
Драгана Станаћев Пуача излагала је на преко сто колективних изложби, салона, бијенала, годишњих изложби УЛУС-а, аукцијских и добротворних изложби у Београду, Србији и иностранству.
Награде и признања уреди
- 1985. — Награда Колоније младих, Ивањица
- 1986. — Октобарска награда града Београда
- 1989. — Откупнa награде Октобарског салона
- 1992. — Награда за цртеж на изложби Цртеж и мала пластика, УЛУС, УП „Цвијета Зузорић”, Београд,
- 2014. — Златна игла, на Пролећној изложби УЛУС-а 2014.
- Дела јој се налазе у колекцијама галерија у Грацу и Београду.
Извори уреди
- ^ Драгана Станаћев Пуача, Биографија, на сајту Факултета ликовних уметности Београд (2015)
- ^ „Извештај о спровођењу конкурса за избор наставника” (PDF). Приступљено 22. 5. 2019.
- ^ а б в Драгана Станаћев Пуача, Кристални дворац за Фјодора Михаиловича”, предговор за самосталну изложбу у ГСЛУ у Нишу, Павиљон у тврђави, 2015.
- ^ Изложба цртежа Драгане Станаћев Пуаче www.beogradskatvrdjava.co.rs
- ^ „Izložba "Kapelica Nepobedivo sunce" Dragane Stanaćev Puača”. www.designed.rs. Приступљено 23. 5. 2019.[мртва веза]
Спољашње везе уреди
- Dragana Stanaćev Puača nadlanu.com
