Драгана Станаћев Пуача

српски сликар

Драгана Станаћев Пуача (Београд, 1957). српска је ликовна уметница средње генерације, ванредни професор за предмет цртање и сликање на Факултету ликовних уметности у Београду. Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 1982. године, потом је на истом факултету завршила последипломске студије 1986. и докторирала 2013.[1]

Драгана Станаћев Пуача
Dragana Stanaćev Puača.jpg
Драгана Станаћев Пуача на отварању самосталне изложбе у ГСЛУ у Нишу (2015)
Датум рођења1957.
Место рођењаБеоград
 СФР Југославија

Током студија сликарства у периоду од 1977. до 1983. са студентском групом, у маниру commedia dell’arte, одиграла је преко 1.000 представа на сценама бивше Југославије и у Европи. Од 1980. године води блуз групу „Споредна станица“ и са њом наступа као певачица на jazz-blues сценама Београда и Панчева.

До сада је излагала на двадесетак самосталних и више од 100 колективних изложби, салона, бијенала, годишњих изложби УЛУС-а, аукцијских и добротворних изложби у бившој Југославији, Србији и иностранству.

Последњих двадесет година претежно се бави цртежом. Члан је УЛУС-а од 1983. године. Живи и ради у Београду. Добитница је неколико награда и признања.

Живот и каријераУреди

Драгана Станаћев Пуача рођена је у Београду, 1957. године. Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 1982. године у класи професора Раденка Мишевића. На истом факултету завршила је последипломске студије у класи професора Момчила Антоновића 1986.године.

Током студија сликарства у периоду од 1977. до 1983. са студентском групом, у маниру commedia dell’arte, одиграла је преко 1.000 представа на сценама бивше Југославије и у Европи (Лион, Лођ, Будимпешта, Дижон…).

Од 1980. године води блуз групу „Споредна станица“ и са њом наступа као певачица на jazz-blues сценама Београда и Панчева.

Године 1987. на предлог МСУ учествовала у раду 12. Internationale Malerwochen, у Грацу, а 1988. на предлог Уметничког савета УЛУС-а боравила је у Cité Internationale des Arts, у Паризу.

Од 1997. ради на Факултету ликовних уметности у Београду као асистент, а од 2014. је у звању ванредног професора за предмет цртање и сликање. Године 2019. изабрана је за редовног професора на истом предмету.[2]

Докторирала је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 2013. године.

Самостално је излагала двадесетак пута у Београду, Нишу, Новом Саду, Загребу, Ријеци и Петровцу. Излагала је на више од стотину колективних изложби, салона, бијенала, годишњих изложби УЛУС-a, аукцијских и добротворних изложби (у Београду), земљи и иностранству.

Драгана Станаћев Пуача је излагала и учествовала у раду Међународне конференције о архитектури International Conference and Exhibition On Architecture у Галерији науке и технике САНУ у Београду 2013. и 2014. године.

Дела јој се налазе у колекцијама: Neue Galerie, у Грацу и Музеју Zepter у Београду. Добитник је неколико награда и признања.

Члан је УЛУС-а од 1983. године. Живи и ствара у Београду.

Ликовни опусУреди

У средишту Драганиног уметничког рада су циклуси цртежа у којима преиспитује многозначне појавности користећи језик архитектуре. За ове интерпретације уметница подстицај налази у одређеним саговорницима из области уметности најчешће, и у њиховим делима.

Циклус „Кристални дворац за Фјодора Михаиловича“ заправо је већи број полиптиха од којих је сваки у форми модуларне зидне инсталације.

Ликовни израз Драгане Станаћев Пуаче заснива се на добро познатим и признатим елементима (форма, боје игра линија и ритма). Међутим она те елементе на својим делима не употребљава сувише „бучно” и провокативно већ их претвара у софистициран, бираним терминима конципиран говор.

Све радове из овог циклуса, Драгана Станаћев Пуаче, извела је на папиру (већег формата) различитим техникама: акриликом, пастелом, тушем и графитом.[3]

У каталогу изложбе у Нишу уметница је написала, имајући у виду непредвидивост спајања раних циклуса цртежа са последњим циклусима и неизвесност тог исхода:

Самосталне изложбеУреди

Година Назив и место одржавања изложбе
1986.
  • Станиште црвеног ждрала, магистарска изложба. Галерија ФЛУ, Београд
1988.
  • American dream. HDLU, Студио галерија Карас, Загреб.
  • Моје слатки кавези. Галерија Коларчеве задужбине, Београд.
  • Вавилонска. HDLU, Галерија Јадроагента, Ријека
1990.
  • Бекство из лавиринта. Галерија УЛУС, Београд
1995.
  • Златни павиљон. Галерија СУЛУВ, Нови Сад
1996.
  • Даривање памћења. Галерија Цептер, Београд
  • Записи из подземља. Галерија Коларчеве задужбине, Београд.
1998.
  • Катакомба. Галерија ФЛУ, Београд
2005.
  • Из пустодолске бележнице. Галерија ФЛУ, Београд
2006.
  • Пешчани цртежи. Галерија Марко К. Греговић. Петровац на мору
2007.
  • Град. Ка поднебесју. Галерија УЛУС, Београд
2009.
  • О Анђелу чувару. Стаклени перивој. Галерија београдске тврђаве на Горњем граду, Београд
2012.
  • Долазак херувима, докторска изложба, Галерија ФЛУ, Београд
2014.
  • Шејкина соба. Галерија београдске тврђаве на Горњем граду, Београд
2015.
2019.
  • Кapelica Nepobedivo sunce, Галерија ФЛУ, Београд.[4]

Колективне изложбеУреди

Драгана Станаћев Пуача излагала је на преко сто колективних изложби, салона, бијенала, годишњих изложби УЛУС-а, аукцијских и добротворних изложби у Београду, Србији и иностранству.

Награде и признањаУреди

  • 1985. — Награда Колоније младих, Ивањица
  • 1986. — Октобарска награда града Београда
  • 1989. — Откупнa награде Октобарског салона
  • 1992. — Награда за цртеж на изложби Цртеж и мала пластика, УЛУС, УП „Цвијета Зузорић”, Београд,
  • 2014. — Златна игла, на Пролећној изложби УЛУС-а 2014.
  • Дела јој се налазе у колекцијама галерија у Грацу и Београду.

ИзвориУреди

  1. ^ Драгана Станаћев Пуача, Биографија, на сајту Факултета ликовних уметности Београд (2015)
  2. ^ „Извештај о спровођењу конкурса за избор наставника” (PDF). Приступљено 22. 5. 2019. 
  3. ^ а б в Драгана Станаћев Пуача, Кристални дворац за Фјодора Михаиловича”, предговор за самосталну изложбу у ГСЛУ у Нишу, Павиљон у тврђави, 2015.
  4. ^ „Izložba "Kapelica Nepobedivo sunce" Dragane Stanaćev Puača”. www.designed.rs. Приступљено 23. 5. 2019. [мртва веза]

Спољашње везеУреди