Драгиша Станковић Челик

Драгиша Станковић Челик (Власотинце, 5. новембар 1939Ниш, 17. јануар 2015) био је југословенски и српски боксер.

Драгиша Станковић Челик
Dragisa Stankovic Celik1.jpg
Личне информације
Пуно имеДрагиша Станковић
НадимакЧелик
Држављанствосрпско
Датум рођења(1939-11-05)5. новембар 1939.
Место рођењаВласотинце
Краљевина Југославија
Датум смрти17. јануар 2015.(2015-01-17) (75 год.)
Место смртиНиш
Србија
Спортске информације
СпортБокс
КлубБК Раднички Ниш и БК Партизан
Достигнућа и титуле
НаградеПрвак Југославије 1961.
Првак Југославије 1964.

БиографијаУреди

Рођен је у Власотинцу, 5. новембра 1939. године. У Ниш је дошао као дечак да се школује. Боксом је почео да се бави са 17 година, а годину дана касније је постао капитен првог тима.[1] Боксовао је у средњој и полутешкој категорији.[2]

КлубовиУреди

Током своје каријере боксовао је за два тада најзначајнија клуба у Југославији, за БК Раднички Ниш и БК Партизан. За Боксерски клуб Раднички Ниш је боксовао у периоду од 1957. до 1972. године. Са Партизаном је имао само уговор и није имао ни један меч као њихов представник.[1][3]

МечевиУреди

У својој каријери имао је 520 мечева, од којих 512 победа и само 8 изгубљених, а већину њих дисквалификацијом. Као професионалац је имао 20 мечева и 20 победа, од којих је 19 завршио нокаутом. Занимљиво је да је већину својих мечева завршио нокаутом, а у 540 мечева колико их је укупно имао никада није нокаутиран.[1][3]

Један од најзапамћенијих мечева Челика био је меч са европским прваком Мате Парловим[2] у Нишу 1971. године. Меч је одржан на Летњој позорници у Нишкој тврђави где се окупио велики број гледалаца.[4] У борби је победио Парлов, али је касније у интервјуима потврдио да је Челик боксовао боље и однео моралну победу и сврстао га међу три најтежа противника.

 
Драгиша Станковић Челик у дресу Партизана

НаградеУреди

Боксовао је 9 сезона као државни репрезентативац и однео победе на многим боксерским такмичењима у држави и Европи. Године 1961. је освојио златни појас, а то је поновио 1963. године. Поред тога освојио је Кварнерску рукавицу. Био је првак Југославије два пута, а такође и првак Париза.[1]

  • Првак Југославије у категорији 75 kg 1961. године.[5]
  • Првак Југославије у категорији 81 kg 1964. године.[6]

Завршетак каријереУреди

После завршетка боксерске каријере кратко време је држао ресторан, а затим ланац киоска као и производњу кафе која је носила име по његовом надимку.

Преминуо је у 76. години у Нишу, 17. јануара 2015. године, после краће болести од последица можданог удара. Сахрањен је 21. јануара на Новом гробљу у Нишу.[4]

ЗанимљивостиУреди

  • Познат је као један од највећих срећника у Југославији јер је два пута освојио главну премију у игри Лото и четрнаест пута за редом главну премију на спортској прогнози, због чега је касније смањен добитни фонд спортске прогнозе.[7]
  • Колики је патриота доказао је 1999. године кад се одрекао своје пензије у корист државе, а војсци Србије поклонио 30 тона кафе.
  • Био је добар пријатељ Љубе Земунца.[1]

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Ниш Кафе. „Драгиша Станковић Челик”. Приступљено 13. 2. 2015. 
  2. 2,0 2,1 Сведок. „Српски бокс у рукама београдске мафије”. Архивирано из оригинала на датум 14. 02. 2015. Приступљено 13. 2. 2015. 
  3. 3,0 3,1 Јужне вести. „Преминуо Челик”. Приступљено 13. 2. 2015. 
  4. 4,0 4,1 ИнфоДеск Власотинце. „Ин мемориам: Драгиша Станковић „Челик. Приступљено 13. 2. 2015. 
  5. ^ Amateur Boxing. „Yugoslav National Championships 1961”. Приступљено 13. 2. 2015.  (језик: енглески)
  6. ^ Amateur Boxing. „Yugoslav National Championships 1964”. Приступљено 13. 2. 2015.  (језик: енглески)
  7. ^ Дневно. „Преминуо легендарни боксер”. Архивирано из оригинала на датум 14. 02. 2015. Приступљено 13. 2. 2015. 

Спољашње везеУреди