Драгољуб Јовановић Љубе

Драгољуб Јовановић - Љубе (1924-2018), био је оснивач и први директор Спомен-парка Крагујевачки октобар, друштвени радник који се бавио изградњом културе сећања на Крагујевачки масакр, а у јавности је остао познат као последњи Крагујевчанин који је преживео стрељање.[1][2]

Драгољуб Јовановић
НадимакЉубе
Датум рођења(1926-02-06)6. фебруар 1926.
Место рођењаМечковац
 Краљевина СХС
Датум смрти16. октобар 2018.(2018-10-16) (92 год.)
Место смртиКрагујевац
 Србија
ЗанимањеДрушвени радник
ДеловањеДиректор Спомен-паркa Крагујевачки октобар
СупругаРадмила Јовановић

БиографијаУреди

Лични животУреди

Драгољуб Јовановић рођен је у Мечковцу (данашње Илићево) 6. фебруара 1924. године, у сељачкој породици.[3] Преживео је стрељање 1941. године, када је погођен са 12 метака.[4] Након рата једно време је био учитељ, да би се касније укључио у изградњу Спомен парка Крагујевачки октобар и затим постао његов дугогодишњи директор.[4] Његово искуство је током 2010их , добило велику медијску пажњу, када Драгољуб остаје један од последњих преживелих сведока Крагујевачког масакра. Био је активан члан СУБНОР-а Србије.[4] Живео је заједно са супругом Радмилом Јовановић.[4]

СтрељањеУреди

Немци су га покупили у недељу 19. октобра 1941. док је оцу помагао у сеоским пословима.[5] Заједно са око 200 сељака одведен је испред сеоске школе, где су Немци одвојили старије од 60 и млађе од 16 година, а остале, укључујући Драгољуба су стрељали.[5] Драгољуб је погођен 12 пута у ноге, након чега га је међу лешевима пронашла његова мајка.[5] У тренутку стрељања је имао свега 17 година.[6] Међутим, успео је успео да се опорави уз ангажовање породице и локалног лекара.[6]

Драгољуб је своје искусво изнео у документарном филму Крваво бројање, који даје сведочанства живих сведока стрељања у Крагујевцу и околини током 19. 20. и 21. октобра.[7][5]

Директор Спомен парка Крагујевачки октобарУреди

Био је први директор Спомен парка Крагујевачки октобар, и један од иницијатора његовог оснивања.[4] Функцију директора је обављао од 1971. до 1983.[8] Током његовог мандата изграђен је Спомен-музеј „21. октобар“, постављен Споменик „Сто за једног“ и Спомен-обележје народа Хрватске, као и три скулптуре – „Срне“, „Суђаје“ и, „Човек без илузија“.[8]

ОдликовањаУреди

Драгољуб Јовановић је 2011. одликован Златном медаљом за заслуге, због заслуга у очувању вредности и антифашистичке борбе народа Србије.[9]

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ „Sećanje na streljanje u Kragujevcu”. N1 (на језику: српски). 2019-10-21. Приступљено 2021-10-23. 
  2. ^ „РТК | Преминуо Драгољуб Јовановић - Љубе” (на језику: српски). 2018-10-17. Приступљено 2021-10-23. 
  3. ^ „Преминуо последњи ђак шумаричке "Крваве бајке" (видео)”. srpskenovinecg.com. 22. 10. 2018. Приступљено 23. 10. 2021. 
  4. ^ а б в г д „NIJE MRZEO NI SVOJE DŽELATE: Kako je svedok nacističkog masakra u Kragujevcu govorio o krvnicima”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-10-23. 
  5. ^ а б в г „Исповест човека који је преживео стрељање у Крагујевцу” (на језику: енглески). 2021-10-21. Архивирано из оригинала на датум 26. 10. 2021. Приступљено 2021-10-23. 
  6. ^ а б „Preminuo poslednji đak koji je preživeo streljanje u Šumaricama”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-10-23. 
  7. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Krvavo brojanje”. www.rts.rs. Приступљено 2021-10-23. 
  8. ^ а б „In Memoriam Драгољуб Јовановић Љубе (1924 - 2018)” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). http://споменпарк.срб. 16. 2. 2018. Приступљено 23. 10. 2021. 
  9. ^ „Zlatna medalja za zasluge - Kragujevac online - Sve o gradu na jednom mestu”. www.kragujevaconline.rs. Приступљено 2021-10-23.