Драгун (биљка)
Драгун (Diospyros lotus L.) зеленкасти абонос или лотос дрво припада роду Diospyros чији назив је сложеница две грчке речи: δῖος (бог) и πυρός (зрно) [2]. Назив на многим језицима доводи се у везу са урмом због укуса плода (енгл. date-plum, руски хурма кавказская, франц. prunier-dattier).
| Драгун | |
|---|---|
| |
| Старо стабло драгуна у белгијском граду Турне. | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | D. lotus
|
| Биномно име | |
| Diospyros lotus | |
| Синоними[1] | |
| |
Опис врсте уреди
Листопадно брзорастуће дрво које порасте у вис 5-20 m. Развија јако разгранат површински коренов систем и даје велики број коренових изданака. Круна је округласта или купаста. Гранчице су сиве или светлобраон боје, могу имати и лентицеле, голе или мало длакаве.
Листови су издужени елиптични, 5-14 cm дуги и 2,5-6 cm широки, на петељци дужине око 1 cm; са лица светлозелени и ретко длакави дуж главног нерва; млади листови су длакави са обе стране. У јесен листови не мењају боју.
Цветови су седећи, четворочлани, правилни, црвенкасти или зеленкастобели. Diospyros lotus је дводома врста и цвета у јуну.
Плодови су округласте јестиве бобице, пречника 8-16 mm, у почетку зелени, затим светло наранџасти, а потпуно зрели имају сивкастоцрну боју са плавичастим пепељком. Сазревају од августа до новембра. Семе бочно пљоснато, дорзално конвексно, вентрално равно. Семењача танка тамносмеђа, сјајна. Ендосперм рожнат, ембрион крупан[3][4].
Ареал уреди
Од природе расте од источне Азије до западног Медитерана.
Биоеколошке карактеристике уреди
Појављује се на осунчаним положајима ивица шума. При већој засени гране изумиру и биљка слабо плодоноси. Најбоље успева на влажном и глиновитом земљишту различите pH вредности. Одговарају му полусеновити или осунчани положаји. Лако се адаптира на земљиште ниске нутритивне вредности. Медоносна је врста[5].
Размножавање уреди
Размножава се семеном, а плодоноси сваке године. Клијавост свежег семена 50-70%, семе задржава клијавост две године[6].
Значај уреди
Поред употребе у пејзажној архитектури и хортикултури дрво се користи за прављење музичких инструмената, док се плодови користе за прехрамбене производе. Врста је ниског интензитета инвазивности.
Референце уреди
- ^ The Plant List: A Working List of All Plant Species, Приступљено 20. 10. 2015
- ^ Симоновић, Д. (1959): Ботанички речник, имена биљака. Српска академија наука - посебна издања, књига CCCXVIII
- ^ Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
- ^ Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд
- ^ Колесников, А. И. (1974): Декоративная дендрология, Издательство Лесная промышленность, Москва.
- ^ Стилиновић, С. (1985): Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд
