Државно правобранилаштво Аустрије
Државно правобранилаштво Аустрије, односно, дословно преведено - Финансијска прокуратура (заступништво) (нем. Finanzprokuratur) је државни орган који врши Функцију државног правобранилаштва у Републици Аустрији.
Финансијска прокуратура је посебан државни орган у Републици Аустрији. У организационом смислу је везана за Министарство финансија, мада је заправо самосталан орган, уређен посебним законом.
Настанак институције уреди
У Аустрији још од 1489. године постоји посебан орган за заступање владара пред судом у имовинскоправним споровима, који је преузео послове од управника владаревог имања, који је до тада једини штитио имовинске и фискалне интересе владара. Овај орган, под називом Фишкал (Fiscalat), истовремено је обављао јавнотужилачку и државноправобранилачку функцију. Од 1850. године, када је у Аустрији формиран посебан јавнотужилачки орган, искључиво државноправобранилачку функцију врши Финансијска прокуратура (Finanzprocuratur).[1]
У свом садашњем облику државно правобранилаштво у Аустрији, односно Финансијска прокуратура, основана је 1945. године, а њена организација недавно је новелирана законом из 2008. године.
Надлежности уреди
Надлежности Финансијске прокуратуре су:
- Заступање ex lege пред домаћим, страним и међународним судовима и органима управе Републике Аустрије, као федералне државе, и свих њених органа, као и јавних установа у оснивању од стране федералне државе, у свим имовинскоправним стварима и када се ради о заштити јавног интереса;
- Заступање по пуномоћју држава чланица федерације, јединица локалне самоуправе, невладиних организација и јавних предузећа и установа.
- Разматрање вансудских захтева за накнаду штете проузроковане радом државних органа и закључење вансудских поравнања у име државе;
- Давање правних мишљења на нацрте закона и других општих правних аката;
- Давање правних мишљења државним органима о имовинскоправним питањима и о питањима јавног права.
Организација уреди
На челу Финансијске прокуратуре налази се председник (нем. Präsidenten), државни службеник на положају, који се бира на јавном конкурсу из реда лица која испуњавају услове прописане за носиоце правобранилачке функције у Финансијској прокуратури. Председник организује рад Финансијске прокуратуре, бира и распоређује носиоце правобранилачке функције, те руководи кадровском политиком и административним пословима Финансијске прокуратуре, уз помоћ генералног секретара.
Основне послове Финансијске прокуратуре, заступање и саветовање, обавља четрдесетак носилаца државноправобранилачке функције, прокуратори-заступници (нем. Prokuraturanwalt). Они су распоређени у осам специјализованих одељења (нем. Geschäftsfeld), према материји којом се баве. На челу сваког одељења налази се по један главни прокуратор-заступник (нем. Leitender Prokuraturanwalt), који се бирају на јавном конкурсу.
Прокуратори-заступници су висококвалификовани правници, који, поред правосудног испита и релевантног радног искуства, морају имати положен и посебан испит за рад у овој служби (нем. Prokuratursprüfung). Тај посебан испит службеници Финансијске прокуратуре који обављају послове правног заступања морају положити најкасније пет година од почетка рада у Финансијској прокуратури, јер им у противном престаје радни однос. Након полагања тог посебног испита и још три године рада у Финансијској прокуратури, ти службеници могу бити постављени на слободно место прокуратора-заступника.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Милан Марковић, Надлежности и овлашћења јавног правобранилаштва у заступању, Зборник радова: Надлежност и разграничење надлежности судова, Глосаријум, Београд 2006.
Извори уреди
- Јован Продановић, Уређење државног правобранилаштва у упоредном праву, Билтен Републичког јавног правобранилаштва, број 1/2014, Београд