Друштво српских родословаца Порекло

српско генеалошко друштво

Друштво српских родословаца „Порекло“ или Порекло је српско генеалошко друштво са седиштем у Београду. Основано је 1. октобра 2012. године. У оквиру друштва основан је и Српски ДНК пројекат, водећи пројекат из области генетичке генеалогије у Европи. Порекло остварује сарадњу са научном заједницом, препозната је сарадња са Етнографским институтом САНУ-а, др Ивицом Тодоровићем, ДНК центром за генетику и Биолошким факултетом Универзитета у Београду.[1]

Друштву српских родословаца „Порекло“
Порекло лого.png
Датум оснивања1. октобра 2012.
СедиштеСрбија Београд
Службени језицисрпски
ПредседникЈовица Кртинић
Веб-сајтwww.poreklo.rs

Српски ДНК пројекатУреди

Српски ДНК пројекат представља пионирски покушај ентузијаста окупљених око друштва Порекло да се на једном месту саберу подаци свих особа са наших простора које су урадиле Y-ДНК анализу (прапорекло по мушкој линији), те mt-ДНК (прапорекло по женској линији).

Под окриљем пројекта 2015. године направљен је водећи светски Y-ДНК предвиђач НевГен, аутора Милоша Ћетковића Гентуле и Александра Невског.

Научни савет Српског ДНК пројектаУреди

Научни савет чине:

Председник: др Душан Кецкаревић, доцент на катедри за биохемију и молекуларну биологију Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Заменик председника: др Ивица Тодоровић, етнолог, научни саветник у Етнографском институту САНУ.

Чланови:

Циљеви друштваУреди

  • Прикупљање грађе о пореклу презимена, о настанку насеља и њиховом становништву, о народним и верским обичајима, о истраживањима генетског порекла појединаца;
  • Документовање и публиковање прикупљене грађе у електронској и штампаној форми;
  • Неговање и очување културног и националног идентитета, као и промовисање највреднијих достигнућа из историје појединаца, народа и државе;
  • Подстицање употребе ћириличног писма у свакодневној комуникацији, као и српског језика, са свим његовим дијалектолошким, локалним карактеристикама;
  • Организовање едукативних скупова, саветовања, семинара на којима би се подстицала и подизала свест о значају прикупљања родословних и осталих сродних података, важних за идентитет појединца и заједнице;
  • Остваривање сарадње са научном заједницом, као и са сродним институцијама владиног и невладиног карактера, у правцу унапређења и популаризовања генеалошких и етнолошких тема у широј јавности.[2]

Ради остваривања својих циљева, Друштво нарочито:

  • Прикупља и обрађује научну, стручну, али и лаичку литературу;
  • Обавља разговоре са појединцима, који су чувари и преносиоци народних предања;
  • Фото и видео документује личности, објекте и пределе од значаја за родословна и остала истраживања.[3]

Научно-истраживачка делатностУреди

Учешће Српског ДНК пројекта у стручно-научним студијама:

  • Kačar T, Stamenković G, Blagojević J, Krtinić J, Mijović D, Marjanović D (2019). „Y chromosome genetic data defined by 23 short tandem repeats in a Serbian population on the Balkan Peninsula”. Annals of human biology. 46 (1): 77—83. doi:10.1080/03014460.2019.1584242. 
  • Група аутора Српског ДНК пројеката (2021). Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. Београд: Друштво српских родословаца „Порекло“. 
  • Тодоровић, Ивица (2015). Етнологија и генетика : прелиминарна мултидисциплинарна истраживања порекла Срба и становништва Србије. Београд: Друштво српских родословаца „Порекло“ и Етнографски институт САНУ. ISBN 978-86-89993-01-1. 
  • Вујанић, Дејан; Јерковић, Синиша; Кртинић, Јовица; Маринковић, Александар (2014). Књига о Мацурама : генетичко-историјска студија. Београд: Друштво српских родословаца „Порекло“. ISBN 978-86-89993-00-4. 

Издавачка делатност ДруштваУреди

  • Радовић, Витомир (2020). Храм у Поблаћу : Крајчиновићи : од Немањића до данас. Београд: Друштво српских родословаца „Порекло“. ISBN 978-86-89993-16-5. 
  • Којић, Јован (2020). Којићи : корачање унатраг : бачкопаланачки родослови. Београд: Друштво српских родословаца „Порекло“. ISBN 978-86-89993-14-1. 
  • Радовић, Витомир (2020). Љетопис Друштво гуслара "Петар Перуновић Перун" из Зрењанина : 1994-2007 : дневнички записи. Београд: Друштво српских родословаца „Порекло“. ISBN 978-86-89993-17-2. 
  • Којић, Јован (2020). Малетини : корачање унатраг : бачкопаланачки родослови. Београд: Друштво српских родословаца „Порекло“. ISBN 978-86-89993-13-4. 
  • Бракочевић, Раде (2020). Прота Милош Велимировић: Племе Васојевичко : речено и прећутано. Београд: Друштво српских родословаца „Порекло“. ISBN 978-86-89993-12-7. 
  • Мићић, Небојша (2019). Караклије : породична хроника Караклића из Заовина на Тари, њихових расељеника у Буару код Ужица, Бесеровини под Таром, Брасини на Гучеву : Караклаја у Мајдану на Руднику, шумадијских Караклића из Клоке код Тополе : Караклајића у граду Ужицу : други прилози и приче из завичајне историје. Београд: Друштво српских родословаца „Порекло“. ISBN 978-86-89993-11-0. 
  • Душанић, Јован (2018). Срби Босне и Херцеговине у ХIХ веку : борба за слободу и уједињење. Београд: Друштво српских родословаца „Порекло“. ISBN 978-86-89993-02-8. 
  • Радовић, Витомир (2018). Радовићи : порекло, људи и догађаји. Београд: Друштво српских родословаца „Порекло“. ISBN 978-86-89993-09-7. 
  • Тодоровић, Ивица (2015). Етнологија и генетика : прелиминарна мултидисциплинарна истраживања порекла Срба и становништва Србије. Београд: Друштво српских родословаца „Порекло“ и Етнографски институт САНУ. ISBN 978-86-89993-01-1. 
  • Вујанић, Дејан; Јерковић, Синиша; Кртинић, Јовица; Маринковић, Александар (2014). Књига о Мацурама : генетичко-историјска студија. Београд: Друштво српских родословаца „Порекло“. ISBN 978-86-89993-00-4. 

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди