Доктор Но

Доктор Но (енгл. Dr. No) је шпијунски филм из 1962. године редитеља Теренса Јанга. Главне улоге играју Шон Конери, Урзула Андрес, Џозеф Вајзман и Џек Лорд. Представља први филм у серији Џејмс Бонд британског продуцента Eon Productions-а и прилагодили су га Ричард Мејбаум, Џоана Харвуд и Беркли Матер према истоименом роману из 1958. Ијана Флеминга. Филм су продуцирали Хари Залцман и Алберт Броколи, партнерство које се наставило до 1975. године.

Доктор Но
Југословенски постер
Изворни наслов	Dr. No
Режија	Теренс Јанг
Сценарио	Ричард Мејбаум Џоана Харвуд Беркли Матер
Продуцент	Хари Залцман Алберт Броколи
Темељи се на	Доктор Но Ијана Флеминга
Главне улоге	Шон Конери Урзула Андрес Џозеф Вајзман Џек Лорд Ентони Досон Зена Маршал Џон Кицмилер Јунис Гејсон Бернард Ли
Музика	Монти Норман
Директор фотографије	Тед Мур
Монтажа	Питер Хант
Продуцентска кућа	Eon Productions
Дистрибутер	United Artists
Година	1962.
Трајање	109 минута
Земља	Уједињено Краљевство Сједињене Државе
Језик	енглески + српски (титл)
Буџет	1,1 милиона америчких долара
Зарада	59,5 милиона америчких долара
Следећи	Из Русије с љубављу
IMDb веза

У филму, Џејмс Бонд је послат на Јамајку да испита нестанак британског агента. Траг га води до подземне базе Доктора Ноа, који планира да оружјем с радијским зраком омета рано америчко лансирање ракете у свемир са Канаверала. Иако је прва од Бондових књига по којој је снимљен филм, Доктор Но није био први од Флемингових романа. Казино Ројал је био деби за лика; међутим, филм се мало позива на теме из ранијих књига. Филм упућује и на касније књиге у серији, попут криминалне организације Спектре, која је представљена тек у роману Операција Гром из 1961. године.

Продуциран са ниским буџетом, Доктор Но остварио је финансијски успех. Иако је филм по издању добио мешовите критике картичара, временом је стекао репутацију једног од најбољих делова серије. Доктор Но је такође покренуо жанр филмова о „тајним агентима” који су 1960-их доживели процват. Филм је такође изнедрио стрип адаптацију и саундтрек албум као део његове промоције и маркетинга.

Многи аспекти типичног филма о Џејмсу Бонду успостављени су у Доктор Но: филм почиње са уводом у којем се главни лик приказује кроз цев пиштоља, након чега следи уводна шпица, а оба је створио Морис Биндер. У филму је такође први пут коришћена позната музичка тема „Џејмс Бонд”. Дизајнер продукције, Кен Адам, заслужан је за увођење разрађеног визуелног стила, који је један од обележја филмске серије.

Радња

Филм почиње на Јамајци, где су убијени британски агент, заповедник Џон Странгвејс и његова секретарица (убили су их атентатори познати као „Три слепа миша”). М шаље Џејмса Бонда, наоружаног новим Волтером ППK (будући да је његова Берета М1934 згњечена у пређашњој мисији), на Јамајку како би истражио њихов нестанак и сазнао да ли је то повезано са недавним ометањем лансирања америчких ракета у Кејп Канавералу.

На аеродрому у Kингстону, Бонд пролази покрај сумњиве фотографкиње која покушава да га услика. Поздравља га господин Џоунс, униформисани возач, који му говори како су га послали да га одвезе до седишта Владе. Човек је, међутим, противнички агент који се убија након што је разоткривен, да не би ризиковао да ода шефа. Локални гувернер који се редовно картао са Странгвејсом, открива Бонду да је Странгвејс недавно отишао на пецање и да је унајмио човјека у луци по имену Кворел као водича. Бонд посећује Кворела који прво одбија да сарађује, јер није сигуран у Бондову лојалност. Након што је пребио Кворела и локалног бармена који је прискочио у помоћ Кворелу, Бонд упознаје Феликса Лајтера из ЦИА-е, који им говори Бонда да је британски обавештајац.

Након што је прегледао Странгвејсову кућу, Бонд проналази признаницу коју је издао локални металург звани професор Дент који је Странвејсу помогао у идентификовању узорака камења са оближњег острва познатог као Крабин спруд. Дент му каже да је камење састављено од обичног пирита, али Бонд убрзо схвата да је радиоактивно. Испоставља се да је Дент агент доктора Џулијуса Ноа, власника Крабиног спруда, који треба да убије Бонда. Након неуспешног покушаја убиства са тарантулом, Дент користи секретарицу локалног гувернера, госпођицу Таро како би га намамила у своју кућу. Након што је Дент дошао да убије Бонда, овај је већ био спреман за њега и убио га након кратког испитивања.

Бонд и Кворел испловљавају за Крабин спруд, где упознају Хани Рајдер, невину скупљачицу шкољки. Убрзо их откривају и присиљавају их да пођу ка унутрашњости острва, где Кворел бива запаљен од стране „змајског тенка” доктора Ноа, а Бонд и Хани су заробљени. Заточени су у луксузном „гостинском” апартману где вечерају са доктором Ноом. Током вечере, открива се да је доктор Но бивши члан тајне кинеске организације Тонг, а сада је члан организације СПЕКТРА (SPecial Executive for Counter-intelligence, Terrorism, Revenge, and Extortion) и да са Крабиног спруда омета лансирање америчких ракета из оближњег базе Кејп Канаверал, јер су његову „бриљантност” одбили и Исток и Запад.

На крају вечере, Бонда претуку Ноове слуге и одводе га у заробљеништво да би га даље испитивао доктор Но. Пре него што је доктор успео да га види, Бонд успева да побегне из своје ћелије и да преоптерети нуклеарни реактор који је требао да буде искоришћен за саботажу америчких ракета. Након обрачуна на спуштајућој платформи у срцу нуклеарног реактора, Бонд успева да обори доктора Ноа и побегне пре него што се реактор спустио у воду. С друге стране, доктор Но не успева да се одржи на лифту због својих металних руку и утапа се у кипућој радиоактивној води. Бонд успева да побегне са Хани на чамцу, након чега их је покупила морнарица. Бацају им уже, а Бонд га привезује за чамац. Док их вуку, Бонд страствено љуби Хани, отпуштајући уже.

Улоге

Глумац	Улога
Шон Конери	Џејмс Бонд
Урзула Андрес	Хани Рајдер
Џозеф Вајсман	др Џулијус Но
Џек Лорд	Феликс Лајтер
Бернард Ли	М
Џон Кицмилер	Кворел
Ентони Досон	професор Р. Џ. Дент
Зена Маршал	госпођица Таро
Јунис Гејсон	Силвија Тренч
Лоис Максвел	госпођица Манипени

Извори

• Balio, Tino (1987). United Artists: The Company That Changed the Film Industry. University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-11440-4. 
• Barnes, Alan; Hearn, Marcus (2001). Kiss Kiss Bang! Bang!: the Unofficial James Bond Film Companion. Batsford Books. ISBN 978-0-7134-8182-2. 
• Benson, Raymond (1988). The James Bond Bedside Companion. London: Boxtree Ltd. ISBN 978-1-85283-233-9. 
• Black, Jeremy (2005). The politics of James Bond: from Fleming's novel to the big screen. University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-6240-9. 
• Bray, Christopher (2010). Sean Connery; The measure of a Man. London: Faber and Faber. ISBN 978-0-571-23807-1. 
• Broccoli, Albert R (1998). When the Snow Melts. London: Boxtree. ISBN 978-0-7522-1162-6. 
• Burlingame, Jon (2012). The Music of James Bond. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-986330-3. Архивирано из оригинала 7. 5. 2021. г. Приступљено 17. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Cain, Syd (2005). Not Forgetting James Bond: The Autobiography of Syd Cain. London: Reynolds & Hearn. ISBN 978-1-905287-03-1. 
• Chapman, James (2007). Licence to Thrill: A Cultural History of the James Bond Films. London/New York City: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-515-9. 
• Comentale, Edward P; Watt, Stephen; Willman, Skip (2005). Ian Fleming & James Bond: the cultural politics of 007. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-21743-1. Архивирано из оригинала 25. 1. 2021. г. Приступљено 17. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Cork, John; Scivally, Bruce (2002). James Bond: The Legacy. London: Boxtree. ISBN 978-0-7522-6498-1. 
• Cork, John; d'Abo, Maryam (2003). Bond girls are forever: the women of James Bond. London: Boxtree. ISBN 978-0-7522-1550-1. 
• Lindner, Christoph (2009). The James Bond phenomenon: a critical reader. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-6541-5. 
• Lisanti, Tom; Paul, Louis (2002). Film fatales: women in espionage films and television, 1962–1973. Jefferson, North Carolina: McFarland & Company. ISBN 978-0-7864-1194-8. Архивирано из оригинала 7. 5. 2021. г. Приступљено 17. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Macintyre, Ben (2008). For Yours Eyes Only. London: Bloomsbury Publishing. ISBN 978-0-7475-9527-4. 
• McGilligan, Patrick (1986). Backstory: Interviews with Screenwriters of Hollywood's Golden Age. University of California Press. ISBN 978-0-520-05689-3. 
• Moore, Roger (2008). My Word is My Bond. London: Michael O'Mara Books. ISBN 978-1-84317-318-2. 
• Peary, Danny (1986). Guide for the Film Fanatic. New York City: Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-61081-4. 
• Pedersen, Stephanie (2004). Bra: a thousand years of style, support and seduction. Newton Abbot: David & Charles. ISBN 978-0-7153-2067-9. 
• Pfeiffer, Lee; Worrall, Dave (1998). The Essential Bond. London: Boxtree. ISBN 978-0-7522-2477-0. 
• Rubin, Steven Jay (1981). The James Bond films: a behind the scenes history. Westport, Conn: Arlington House. ISBN 978-0-87000-523-7. 
• Rubin, Steven Jay (2002). The Complete James Bond Movie Encyclopedia. New York: McGraw-Hill Contemporary. ISBN 978-0-07-141246-9. 
• Simpson, Paul (2002). The rough guide to James Bond. London: Rough Guides. ISBN 978-1-84353-142-5. 
• Smith, Jim (2002). Bond Films. London: Virgin Books. ISBN 978-0-7535-0709-4. 
• Tesche, Siegfried (2002). Das grosse James-Bond-Buch (на језику: немачки). Berlin: Henschel Verlag. ISBN 978-3-89487-440-7. 
• Yeffeth, Glenn, ур. (2006). James Bond in the 21st century: why we still need 007. Dallas, Texas: BenBella Books. ISBN 978-1-933771-02-1. Архивирано из оригинала 25. 1. 2021. г. Приступљено 17. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• Доктор Но на BFI Screenonline-у
• Доктор Но на сајту Box Office Mojo (језик: енглески)
• Доктор Но на сајту IMDb (језик: енглески)
• Доктор Но на сајту AllMovie (језик: енглески)
• Доктор Но на сајту TCM Movie Database (језик: енглески)
• Доктор Но на сајту AFI Catalog of Feature Films (језик: енглески)
• Доктор Но на Metro-Goldwyn-Mayer-у
• Доктор Но на сајту Rotten Tomatoes (језик: енглески)