Шон Конери

шкотски глумац и продуцент (1930–2020)

Сер Томас Конери (енгл. Sir Thomas Connery; Единбург, Шкотска, Уједињено Краљевство, 25. август 1930Насау, 31. октобар 2020), познатији као Шон Конери (енгл. Sean Connery), био је шкотски филмски и позоришни глумац који је јавности најпознатији као први филмски Џејмс Бонд, након што је глумио у седам Бондових филмова између 1962 и 1983.[1][2][3] Почевши од улоге у Доктор Но, Конери је играо Бонда у шест улога Ион Продакшона и коначно се појавио у Никад не реци никад. Након његовог трећег појављивања у улози Бонда у Голдфингер (1964), у јуну 1965. часопис Тајм је приметио да се „Џејмс Бонд развио у највећег масовног култног хероја деценије“.[4]

Шон Конери
Шон Конери 1983. године
Лични подаци
Пуно имеТомас Конери
НадимциШон
Датум рођења(1930-08-25)25. август 1930.
Место рођењаЕдинбург, Уједињено Краљевство
Датум смрти31. октобар 2020.(2020-10-31) (90 год.)
Место смртиНасау, Бахами

Потпис
Веза до IMDb-а

Његова филмска достигнућа призната су Оскаром, двема БАФТА наградама (укључујући BAFTA Fellowship) и три Златна глобуса, укључујући награду Сесил Б. Демил и награду Хенриета. Године 1987, постао је носилац Ордена уметности и књижевности у Француској, а 1999. је добио награду за животно дело америчког Кенеди центра. Конери је проглашен витезом у Новогодишњим почастима 2000. за заслуге у филмској драми.[5]

Рани живот уреди

Томас Конери је рођен у Краљевском породилишту у Единбургу, Шкотска, 25. августа 1930. године; добио је име по свом деди по оцу.[6][7] Он је одрастао у Фаунтанбриџу број 176, блоку који је од тада срушен.[8] Његова мајка, Еуфемија Макбејн „Ефи” Маклин, била је чистачица. Рођена је као ћерка Нила Маклина и Хелен Форбс Рос, а име је добила по мајци свог оца, Еуфемији Макбејн, супрузи Џона Меклина и ћерки Вилијама Меклина из Сиреса у Фајфу.[9][10][11] Конеријев отац, Џозеф Конери, био је фабрички радник и возач камиона.[12][13]

Двоје његових прадеда и прабаба по оцу емигрирало је у Шкотску из Вексфорда у Ирској средином 19. века,[14] а његов прадеда Џејмс Конери је био ирски путник.[15] Остатак његове породице је био шкотског порекла, а његови прабаба и деда по мајци били су изворни говорници шкотског галског из Фајфа и Уига на Скају.[16][17] Његов отац је био римокатолик, а мајка протестанткиња. Конери је имао млађег брата Нила, и у младости је генерално називан „Томи”.[18] Иако је био мали растом у основној школи, брзо се развио око 12 година, достигавши пуну одраслу висину од 6 ft 2 in (188 cm) са 18 година.[19] Конери је током својих тинејџерских година био познат као „Биг Там”, и изјавио је да је изгубио невиност од одрасле жене у ATS униформи у својој 14. години.[20][21] Имао је ирског пријатеља из детињства по имену Шимас;[15] када су њих двоје били заједно, они који су их познавали звали су Конерија његовим средњим именом Шон, наглашавајући алитерацију два имена.[15] Од тада је Конери више волео да користи своје средње име.[15]

Биографија уреди

Конери је играо у укупно седам филмова о Џејмсу Бонду. Поред њих глумио је и у филмовима Несаломиви, Име руже, Лов на Црвени октобар, Индијана Џоунс и последњи крсташки поход и многим другим. Године 2000. Конери је добио титулу витеза.

Женио се два пута — први пут са Дајаном Силентом, са којом има сина Џејсона који је такође глумац, а други са Мишел Рокенбурн са којом је још увек у браку. Шон Конери се повукао са филма у априлу 2011, а виђен је на УС опену 2012. где је давао подршку шкотском тенисеру Ендију Мареју у финалу против српског тенисера Новака Ђоковића. Преминуо је 31. октобра 2020.

Политика уреди

Шон Конери је био члан Шкотске националне странке, која се залаже за независност Шкотске, односно њено издвајање из Уједињеног Краљевства. Осим што је био члан, Конери је странку помагао и кроз јавне наступе, али и финансијски све до 2001. године, када је Парламент Уједињеног Краљевства забранио финансирање политичких странака из иностранства.

Конери се јавно зарекао да ће се вратити у Шкотску оног дана када она буде била независна. Живео је на Бахамима.

Награде уреди

  • Награђен Оскаром као најбољи споредни глумац у филму Несаломиви, 1987. године.
  • Награђен Златним глобусом као најбољи споредни глумац у филму Несаломиви, 1988. године.
  • Награђен Златним глобусом (Награда „Сесил Б. Демил"), 1996. године.
  • Награђен БАФТА наградом као најбољи главни глумац у филму Име руже, 1986. године

Филмографија уреди

 
1964
 
1988
Улоге Шона Конерија
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1957. No Road Back Спајк
1957. Hell Drivers Џони
1957. Time Lock
1957. Action of the Tiger Мајк
1958. Another Time, Another Place Марк Тревор
1959. Darby O'Gill and the Little People Мајкл Мекбрајд
1959. Тарзанова највећа авантура Tarzan's Greatest Adventure О’Бењон
1961. The Frightened City Педи Дејмион
1961. Operation Snafu Педлар Паско
1962. Најдужи дан The Longest Day Фланеган
1962. Доктор Но Dr. No Џејмс Бонд
1963. Из Русије с љубављу From Russia With Love Џејмс Бонд
1964. Woman of Straw Ентони Ричмонд
1964. Марни Marnie Марк Ратланд
1964. Голдфингер Goldfinger Џејмс Бонд
1965. The Hill Џо Робертс
1965. Операција Гром Thunderball Џејмс Бонд
1966. A Fine Madness Самсон Шајлитоу
1967. Само двапут се живи You Only Live Twice Џејмс Бонд
1968. Шалако Shalako Шалако
1970. The Molly Maguires Џек Кехо
1971. Црвени шатор The Red Tent Амундсен (Amundsen)
1971. The Anderson Tapes Дјук Андерсон (Duke Anderson)
1971. Дијаманти су вечни Diamonds Are Forever Џејмс Бонд (James Bond)
1973. The Offence детектив наредник Џоунсон (Det. Sergeant Johnson)
1974. Zardoz Зед (Zed)
1974. The Terrorists Нилс Талвик (Nils Tahlvik)
1974. Убиство у Оријент експресу Murder on the Orient Express пуковник Арбатнот
1975. The Wind and the Lion Раисули
1975. Човек који је хтео да буде краљ The Man Who Would Be King Данијел Древот (Daniel Dravot)
1976. Robin and Marian Робин Худ (Robin Hood)
1976. The Next Man Халил Абдул-Мухсен (Khalil Abdul-Muhsen)
1977. Недостижни мост A Bridge Too Far генерал-мајор Роберт Уркарт (Maj. Gen. Robert Urquhart)
1979. The First Great Train Robbery Едвард Пирс (Edward Pierce)
1979. Метеор Meteor Бредли (Bradley)
1979. Куба Cuba Роберт Дејпс
1981. Временски бандити Time Bandits краљ Агамемнон (King Agamemnon)
1981. Свемирски шериф Outland О’Нил (O'Neil)
1982. Five Days One Summer Даглас (Douglas)
1983. Sword of the Valiant Зелени витез (The Green Knight)
1983. Никад не реци никад Never Say Never Again Џејмс Бонд (James Bond)
1986. Горштак Highlander Рамирез (Ramirez)
1986. Име руже The Name of the Rose Вилијам од Баскервила (William of Baskerville)
1987. Несаломиви The Untouchables Џим Малоун (Jim Malone)
1988. Касарна The Presidio Кадвел
1988. Memories of Me у улози самог себе
1989. Индијана Џоунс и последњи крсташки поход Indiana Jones and the Last Crusade др Хенри Џоунс
1989. Family Business Џеси (Jesse)
1990. Лов на Црвени октобар The Hunt for Red October капетан Марко Рамијус
1990. Руска кућа The Russia House Барли Блер (Barley Blair)
1991. Робин Худ: Принц лопова Robin Hood: Prince of Thieves краљ Ричард Лавље Срце
1991. Highlander 2: The Quickening Рамирез
1992. Врач Medicine Man др Роберт Кембел
1993. Излазеће сунце Rising Sun Џон Конор (John Connor)
1994. Добар човек у Африци A Good Man in Africa др Алекс Мареј (Dr. Alex Murray)
1995. Just Cause Пол Армстронг (Paul Armstrong)
1995. Први витез First Knight Краљ Артур
1996. Змајево срце Dragonheart Draco
1996. Стена The Rock Џон Патрик Мејсон (John Patrick Mason)
1998. Осветници The Avengers Sir August De Wynter
1998. Playing By Heart Пол (Paul)
1999. Клопка Entrapment Роберт „Мак“ Макдугал (Robert "Mac" MacDougal)
2000. Finding Forrester Вилијам Форестер (William Forrester)
2003. Лига изузетних џентлмена The League of Extraordinary Gentlemen Алан Квотермејн (Allan Quatermain)
2006. Sir Billi the Vet сер Били, ветеринар (Sir Billi the Vet) - глас

Референце уреди

  1. ^ Harmetz, Aljean (31. 10. 2020). „Sean Connery, Who Embodied James Bond and More, Dies at 90” . The New York Times. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 31. 10. 2020. 
  2. ^ Shapiro, T. Rees (31. 10. 2020). „Sean Connery, first James Bond of film, dies at 90”. The Washington Post. Приступљено 31. 10. 2020. 
  3. ^ „Profile: Sean Connery”. BBC News. 12. 3. 2006. Приступљено 19. 3. 2007. 
  4. ^ Chapman, James (2007). Licence to Thrill A Cultural History of the James Bond Films. Bloomsbury Academic. стр. 92. 
  5. ^ „Sir Sean's pride at knighthood”. BBC. Приступљено 15. 3. 2019. 
  6. ^ Pendreigh, Brian (1. 11. 2020). „Obituary: The Sean Connery I knew”. The Scotsman. Приступљено 1. 2. 2021. 
  7. ^ Connery, Sir Sean. Who's Who. 2015 (online Oxford University Press изд.). A & C Black, an imprint of Bloomsbury Publishing plc.  (потребна претплата)
  8. ^ „Sir Sean visits site of his childhood Edinburgh home”. BBC. 17. 6. 2010. Приступљено 1. 2. 2021. 
  9. ^ „Scottish Roots People - Sean Connery”. scottishroots.com. Приступљено 3. 10. 2021. 
  10. ^ „Family tree of Euphemia McBain”. Geneanet. Приступљено 3. 10. 2021. 
  11. ^ „Familyrelatives.com | Case Study 1 - Sean Connery - James Bond”. familyrelatives.com. Приступљено 3. 10. 2021. 
  12. ^ „Sean Connery Biography”. Film Reference. Advameg, Inc. Приступљено 29. 9. 2007. 
  13. ^ „Case Study 1 – Sean Connery – James Bond”. familyrelatives.com. Treequest Limited. Приступљено 6. 8. 2012. 
  14. ^ Yule 1992, стр. 1.
  15. ^ а б в г Harry Brent (18. 8. 2021). „Five things you never knew about Sean Connery's Irish roots”. The Irish Post. Архивирано из оригинала 18. 8. 2021. г. 
  16. ^ Connery, Sean; Grigor, Murray (2009). Being a Scot. Phoenix Illustrated. 
  17. ^ „Scottish Genealogy Scottish Ancestry Family Tree Scottish Genealogists”. Архивирано из оригинала 12. 7. 2012. г. Приступљено 5. 3. 2013. 
  18. ^ Yule 1992, стр. 8.
  19. ^ Sellers 1999, стр. 25.
  20. ^ Yule 1992, стр. 18.
  21. ^ Yule 1992, стр. 21.

Литература уреди

Спољашње везе уреди