Дуги предудар (енгл. appoggiatura, фр. appoggiature)[1] је украс који се среће у музици барока и ране класике (XVIII век), закључно са Моцартом. То је наглашени тон, записан ситним нотним знаком (увек са нотном цртом навише!). Изводи се у трајању половине вредности следеће главне ноте. Значи, следећој ноти одузима половину њеног трајања[2][3], што илуструју следећи нотни примери:

дуги предудар
Дуги предудар у композицији В. А. Моцарта: клавирска соната a-moll, III став.

После Моцарта, уместо дугог предудара пише се одговарајућа нотна вредност.

Извори

уреди

Види још

уреди