Дуги предудар
Дуги предудар (енгл. appoggiatura, франц. appoggiature)[1] је украс који се среће у музици барока и ране класике (XVIII век), закључно са Моцартом. То је наглашени тон, записан ситним нотним знаком (увек са нотном цртом навише!). Изводи се у трајању половине вредности следеће главне ноте. Значи, следећој ноти одузима половину њеног трајања[2][3], што илуструју следећи нотни примери:
= 
То овако звучи: 
Play (помоћ·инфо)
= 
То овако звучи: Play (помоћ·инфо)
= 
То овако звучи: Play (помоћ·инфо).
После Моцарта, уместо дугог предудара пише се одговарајућа нотна вредност.
Извори уреди
- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Р. Лазић - В. Перичић, Основи теорије музике.[непоуздан извор?]
- ^ Р. Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет IV. Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2012)[непоуздан извор?]
