Европска тиса

Европска тиса (лат. Taxus baccata) је дрвенаста зимзелена врста четинара из рода тиса̂ (Taxus). Природни ареал распрострањења обухвата западну, средњу и јужну Европу, северозападну Африку и југозападну Азију до северног Ирана.[3] У Србији је има на Златибору, Копаонику, у Ђердапској клисури[4] Услед занимљивог облика круне и дуговечности, тиса је део фолклора разних народа, као и њихове народне медицине. У парковима се широко гаји и може да расте у врло различитим условима – у сенци и на веома отвореним положајима, на дубоком и богатом али и на плитком и сиромашном земљишту[5]

Европска тиса
Taxus baccata MHNT.jpg
изданак европске тисе са семенима
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
T. baccata
Биномно име
Taxus baccata
Taxus baccata range.svg
Ареал врсте:[2]
  аутохтона
  уведена
Стабло тисе
Европска тиса- жбунаста форма
Taxus baccata MHNT seed.jpg
Изглед биљке

ОписУреди

Европска тиса је по животној форми жбун до средње високо дрво, висине до 20 m. То је зимзелени, дводоми грм , веома разгранат са дугим гранама.Стабло јој је неправилног облика, пречника до 1 m, са широком пирамидалном круном. Кора је танка, црвенкастосмеђе боје. Четине (листови) су чешљасто распоређене на гранама, при основи сужене, а на врху нагло ушиљене, дуге до 3 cm, а широке до 2,5 mm, спљоштене, зимзелене, спирално распоређене, рашчешљане у 2 реда. Лице листа је зелено, а наличје светло зелено, при чему је руб четине благо повијен ка наличју. Тиса је голосеменица, стога нема цветове ни плод. Тиса је дводома биљка[6], у размножавању користи једнополне шишарке. Семени замеци су појединачни, налазе се у пазуху листова, обавијени су заштитним, љуспастим листићима. Семе је сјајно, тамносмеђе боје, окружено јарко црвеним, меснатим арилусом. Разносе га птице. Изузев арилуса, читава биљка садржи алкалоид таксин који је изузетно отрован. Мушке цвасти (инфлоресценције) се налазе у пазуху листова, изграђене су од штитоликих микроспорофила са 2 до 8 микроспорангија и обавијене љуспастим листићима.[7] Расте споро и представља дуговечну врсту, може да доживи 2.000 – 4.000 година. [8]

Тисово дрво је тврдо, чврсто и еластично. Тешко се цепа, али се површина веома добро обрађује. Најчешће се користи у уметничком столарству и резбарске радове, за стубове, израду дрвених судова и прибора за јело. Некада се њено дрво употребљавало у бродоградњи и за израду славина на бурадима. Сматра се да су масовна сеча и употреба тисе, као и народна веровања у њену заштитничку моћ, готово допринели њеном истребљењу. Тиса је данас законом заштићена врста.

Народно веровање каже да тиса штити од злих духова, па је у крајевима где је расла, народ њено дрво ушивао у одећу или носио окачену о врат у облику крстића. Од тисиног дрвета правили су се употребни (кашике и штапови), и украсни (огрлице) предмети. Магична моћ тисе објашњавала се са њеном дуговечношћу.[9]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Farjon, A. (2013). Taxus baccata. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2013: e.T42546A117052436. doi:10.2305/IUCN.UK.2013-1.RLTS.T42546A2986660.en. Приступљено 14. 12. 2017. 
  2. ^ Benham, S. E. et al., 2016. "Taxus baccata in Europe: distribution, habitat, usage and threats." pp. e015921+
  3. ^ Rushforth K. (1999). Trees of Britain and Europe.
  4. ^ „Taxus baccata tisa”. Архивирано из оригинала на датум 22. 05. 2013. Приступљено 29. 04. 2013. 
  5. ^ „Зелена Србија-Календар биљака”. Архивирано из оригинала на датум 26. 04. 2013. Приступљено 29. 04. 2013. 
  6. ^ Дводоме биљке су оне које имају искључиво једнополне цветове, али се мушки налазе на једној, а женски на другој биљци.
  7. ^ Šilić Č. 1990. „Atlas drveća i grmlja” (IV izdanje). стр. 31.
  8. ^ Игић, Р. Вуков, Д. 2000. Практикум из систематике виших биљака, Природно-математички факултет, Институт за биологију Нови Сад. ISBN 86-7031-012-0
  9. ^ „Календар биљака”. Архивирано из оригинала на датум 21. 12. 2013. Приступљено 29. 04. 2013. 

ЛитератураУреди

  • Rushforth, K. (1999). Trees of Britain and Europe. Collins. ISBN 978-0-00-220013-4. 
  • Benham, S. E., Houston Durrant, T., Caudullo, G., de Rigo, D., 2016. "Taxus baccata in Europe: distribution, habitat, usage and threats." In: San-Miguel-Ayanz, J., de Rigo, D., Caudullo, G., Houston Durrant, T., Mauri, A. (Eds.), "European Atlas of Forest Tree Species." Publ. Off. EU, Luxembourg, pp. e015921+
  • Šilić Č. 1990. Atlas drveća i grmlja (IV izdanje). Sarajevo, Beograd: IP „Svjetlost", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Sarajevo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd. стр. 31.

Спољашње везеУреди