Еколошко образовање
Еколошко образовање је стицање знања, вештина, навика и ставова о еколошким особеностима и законима у животној средини. Упознавање са деловањем на животну средину, разумевање савремених тежњи и могућности науке, технологије, друштвених наука и уметности за целовиту заштиту и унапређење животне средине; навикавање ученика на одржавање личне хигијене, хигијене и естетског уређења школске средина, навикавање на правилан однос према објектима у природи, културним вредностима, свеукупним међуљудским односима. Намењено је свима и саставни је део васпитно-образовног процеса.[1] Еколошко образовање и васпитање представља главну превентивну меру заштите и унапређења животне средине.[2]
Референце уреди
- ^ Gruenewald, David A. (2004). „A Foucauldian Analysis of Environmental Education: Toward the Socioecological Challenge of the Earth Charter”. Curriculum Inquiry. 34: 71—107. S2CID 49546112. doi:10.1111/j.1467-873x.2004.00281.x..
- ^ Ђуровић, Љиљана (2012). Еколошко васпитање и развој еколошке свести у основној школи. Београд: Задужбина Андрејевић. стр. 7. ISSN 1450-801X.