Википедија

Ектропијанизам

Ектропијанизам, такође означен као филозофија екстропије, представља „оквир вредности и стандарда који се развија и мења, чији је циљ стално побољшање људског стања“.[1] Екстропијанисти верују да ће напредак науке и технологије једног дана омогућити људима да вечито живе. Екстропијаниста може желети да допринесе овом циљу, нпр. учешћем у истраживању и развоју или волонтирањем да тестира нову технологију.

Настало из низа принципа које је развио филозоф Макс Мор, Принципи екстропије (енгл. The Principles of Extropy),[2] екстропијанистичко размишљање ставља снажан нагласак на рационално размишљање и на практичан оптимизам. Према Мору, ови принципи „не прецизирају одређена уверења, технологије или политике“. Екстропијанисти деле оптимистичан поглед на будућност, очекујући знатан напредак у рачунарској снази, продужењу људског живота, нанотехнологији и слично. Многи екстропијанисти предвиђају да ће пре или касније бити остварен неограничен људски животни век, као и опоравак, захваљујући будућим достигнућима у биомедицинској технологији или учитавању ума, оних чија су тела/мозгови сачувани помоћу крионике.[тражи се извор]

Екстропија уреди

Термин „екстропија“, као антоним „ентропије“, коришћен је у академском раду из 1967. године, у којем се расправља о криогеници[3] и у академском раду о кибернетици из 1978. године.[4] Дајен Двејн је прва употребила израз „екстропија“ да означи потенцијалну трансхуману судбину човечанства.[5] Такође је објављен 1983. године роман Џ. Нила Шулмана, Каденца дуге (енгл. Тhе Rainbow Cadenza), који је освојио награду „Прометеј“, а у којем је употребљен термин „екстропијска“ за означавање врсте скале у визуелној музици.[6] „Екстропија“ како ју је 1988. сковао Том Бел (Т.О. Мороу) и дефинисао Макс Мор, представља „обим интелигенције живог или организационог система, његовог функционалног поретка, виталности, енергије, живота, искуства и капацитета и нагона за побољшањем и растом.“[тражи се извор] Екстропија није строго дефинисан стручни појам у филозофији или науци; у метафоричном смислу једноставно изражава супротност ентропије.

Институт за екстропију уреди

Мор се 1986. придружио крионичкој компанији Аlcor и помогао оснивању (заједно са Мајклом Прајсом, Гаретом Смитом и Луиђијем Вореном) прве европске крионичке организације, Mizar Limited (касније Alcor UK).[7] Мор се 1987. преселио у Лос Анђелес са Универзитета у Оксфорду у Енглеској да би радио на докторату из филозофије на Универзитету Јужне Калифорније.

Екстропија: часопис трансхуманистичке мисли (енгл. Тhe Journal of Transhumanist Thought) први пут је објављен 1988. године. (У првих неколико издања, звао се „Екстропија: вакцина за шок будућности“.) Окупио је мислиоце које занима вештачка интелигенција, нанотехнологија, генетички инжењеринг, продужење живота, учитавање ума, тржиште предвиђања, роботика, истраживање свемира, меметика и политика и економија трансхуманизма. Организације алтернативних медија убрзо су почеле да пишу рецензије часописа и он је привукао интересовање истомишљеника. Касније су Мор и Бел основали Институт за екстропију, непрофитну образовну организацију типа 501 (ц) (3). Институт за екстропију (ЕxI) је формиран као трансхуманистички центар за умрежавање и информисање ради коришћења актуелних научних схватања заједно са критичким и креативним размишљањем како би дефинисао мали скуп принципа или вредности који би могли да помогну у разумевању нових могућности које се отварају човечанству.

Списак имејл адреса Института за ектропију покренут је 1991. године (и са априлом 2015. године и даље постоји као „Ектропија-чет“), а 1992. године институт је почео да реализује прве конференције о трансхуманизму.[тражи се извор] Придружени чланови широм света почели су да организују своје трансхуманистичке групе. Конференције, састанци, забаве, онлајн расправе и документарни филмови на тему екстропије настављају да шире трансхуманизам у јавности.

Управни одбор Института за екстропију је 2006. донео одлуку о затварању организације, наводећи да је његова мисија „у суштини завршена“.[8]

Екстропизам уреди

Екстропизам је савремени огранак трансхуманистичке филозофије екстропијанизма. Он следи исту традицију - отуда и сличан назив - али је ревидиран како би се боље прилагодио постојећим парадигмама 21. века. Као што је представљено у Екстропистичком манифесту (енгл. The Extropist Manifesto),[9] он промовише оптимистичку футуристичку филозофију која се може сажети у следећих пет фраза чија почетна слова чине реч „ЕXTROPISM“ (Екстропизам):

  • Endless eXtension (Бескрајно ширење)
  • Тranscending Restriction (Превазилажење ограничења)
  • Overcoming Property (Превазилажење имовине)
  • Intelligence (Интелигенција)
  • Smart Machines (Паметне машине)

Екстрописти желе да свој животни век продуже до скоро бесмртног стања и постоје у свету у коме су вештачка интелигенција и роботика учинили да рад постане сувишан. Као и у утилитаризму, сврха нечијег живота треба да буде повећање свеукупне среће свих створења на Земљи кроз сарадњу.[9]

Екстропистички манифест су у јануару 2010. написали веб предузетник Бреки Томасон и писац Хенк Пелисијер, који су се и раније дуго занимали за трансхуманизам.[9] Детаљно описује начине на које се екстропизам током свог развоја удаљио од екстропијанизма, даље разрађујући своје изворне поставке. На пример, удаљава се од изворних Екстропијских принципа[10] стављањем значајног акцента на потребу укидања и/или ограничавања актуелне употребе закона о надзору, ауторским правима и патентима.[9]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Max More (2003). „Principles of Extropy (Version 3.11) : An evolving framework of values and standards for continuously improving the human condition”. Extropy Institute. Архивирано из оригинала 2013-10-15. г. 
  2. ^ Max More (2003). „Principles of Extropy (Version 3.11) : An evolving framework of values and standards for continuously improving the human condition”. Extropy Institute. Архивирано из оригинала 2013-10-15. г. 
  3. ^ Cryogenics, IPC Science and Technology Press, vol. 7, pg. 225 (1967)
  4. ^ Proceedings of the Fourth International Congress of Cybernetics & Systems: "Current Topics in Cybernetics and Systems", pg. 258 (1978)
  5. ^ Duane, Diane. "The Wounded Sky" (1983)
  6. ^ Schulman, J. Neil (јул 1999). The Rainbow Cadenza. Pulpless.Com. стр. 211. ISBN 978-1584451235. Приступљено 13. 6. 2018. 
  7. ^ „The Alcor Team”. Архивирано из оригинала 01. 06. 2020. г. Приступљено 26. 5. 2016. 
  8. ^ Extropy Institute (2006). „Next Steps”. Архивирано из оригинала 2011-02-25. г. Приступљено 2006-05-05. 
  9. ^ а б в г The Extropist Manifesto. The Extropist Examiner (blog).
  10. ^ More, Max (1998). „The Extropian Principles (Version 3.0) : A Transhumanist Declaration”. Extropy Institute. Архивирано из оригинала 2010-01-14. г. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ектропијанизам&oldid=26877045”