Електрофони инструменти

Музички инструменти[1] су средства помоћу којих музичари стварају музику у живом извођењу. Најтачнија и најпрецизнија подела музичких инструмената,[2] зависно од грађе и начина добијања тона и звука, је следећa[3]:

1. Мембранофони или опнозвучни инструменти
2. Идиофони инструменти
3. Кордофони, хордофони или жичани инструменти
4. Аерофони инструменти
5. Електрофони, етерофони или електронски (електроакустички) инструменти

Електрофони инструментиУреди

Електрофони, етерофони или електронски (електроакустички) инструменти (грч. електрон = ћилибар, трљњем се ствара статички електрицитет - електрицитет, тј. електроника у овим инструментима суделује; итал. strumenti elettrofoni, енгл. electro[pho]nic; франц. instruments électroniques, нем. elektro[pho]nische Instrumente)[4] – то су нови музички инструменти који су се појавили почетком 20. века и који су стално у експанзији. Код њих тон настаје електроакустичким путем, помоћу тон-генератора, осцилаторних кола и разних техничких уређаја. Чују се преко звучника.

Ту спадају електронски инструменти као пто су: електрокорд, електрична гитара, вибрафон, електронске оргуље (Хемонд-оргуље, енгл. Hammond organ)[5] и данас врло популарни синтесајзери.

Комбинацијама разних боја, могуће је стварање нових, до данас непознатих боја и звукова као што су (траутониум и мартеноови таласи).

Прикажимо само неке електрофоне инструменте:

РеференцеУреди

Види јошУреди