Отворите главни мени

Подела инструмената према штимовањуУреди

Штимовање музичких инструмената може бити:

  1. Фиксирано - инструмент је извођачу већ наштимован и он не треба да га штимује. То је случај код клавира, металофона, звона.
  2. Слободно - извођач мора да штимује инструмент. То је случај код дувачких, гудачких и неких ударачких инструмената.

Штимовање музичких инструменатаУреди

  • На дувачким инструментима штимовање се врши извлачењем или увлачењем за то предвиђеног дела инструмента (цев, буренце, језичак).
  • На жичаним инструментима штимовање се врши окретањем чивија, тј. затезањем и опуштањем жица.
  • Штимање неких ударачких инструмената врши се окретањем металних лептира који затежу и отпуштају кожу и самим тим подижу или спуштају тонску висину инструмента.
  • Клавир такође може да се штимује иако је његов штим фиксиран. То се чини обично када му "попусти штим". Клавире штимају мајстори који се зову клавир-штимери. Како су жице на клавиру причвршћене за металне чивије, њиховим затезањем и отпуштањем врши се штимовање клавира.
  • Оркестарско штимање је мало другачије. У мањим ансамблима, обично се други инструменти штимају према првим. Ако је то гудачки оркестар, прва виолина одсвира тон а1, према којем остали чланови звучно усклађују истоимени тон на свом инструменту. У симфонијском оркестру обично обоа одсвира тон а1 по којем се читав оркестар штимује.
Напомена. У ансамблима где постоји неки инструмент са фиксираним штимом (хармоника, клавир, синтесајзер) сви инструменти се према њима штимују.

Према чему штимујемо музичке инструментеУреди

Међународним споразумом који је потписан 1939. године, договорено је да камерни тон, камертон или нормално а, има фреквенцију од а1 = 440 Hz и да служи за што тачније одређивање односа тонова по висини, тј., да буде званична стандардна висина за штимовање музичких инструмената[3] и давање интонације при хорском певању.

Справе за штимовање инструменатаУреди

 
Џепни Korg хроматски LCD тјунер са игленим индикатором висине тона.
  • Када се звучна виљушка доведе у стање вибрације, емитује основни или камерни тон према коме се штимују музички инструменти.
  • Постоје различите врсте штимера у облику трубица (за гитару, виолину...) на којима се тон добија дувањем у отвор који у себи има писак. Свака трубица даје други тон.
  • Данас постоје различите врсте дигиталних штимера (за гитару, бас...) који омогућују најтачније штимовање инструмената. Многи дигитални штимери имају уграђен и микрофон и улаз за гитарски кабл и опцију за снижење штима од пола тона, прегледан екран итд.

РеференцеУреди

Види јошУреди