Емине Гулбахар Хатун I
Емине Гулбахар Хатун I или Гулбахар Хатун I (тур. I. Gülbahar Hatun; 1432. - 1492) је била султанија Османског царства и супруга султана Мехмеда II.
| Емине Гулбахар Хатун I | |
|---|---|
 Гроб султаније Емине | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Емине Гулбахар Хатун I |
| Датум рођења | 1432. |
| Место рођења | Косово, |
| Датум смрти | 1492. |
| Место смрти | Истанбул, Османско царство |
| Гроб | Фатих џамија |
| Породица | |
| Супружник | Мехмед II |
| Потомство | Бајазита II Гевхерхан султанија ћерка |
| Династија | Османско царство |
| султанија Османског царства | |
| Период | 1481-1492. |
| Претходник | Хума Хатун |
| Наследник | Ајше Хафса |
| валиде султанија | |
Биографија уреди
Османски натпис (вакфија) описује је као Хатун бинти Абдулах (Абдулахову кћер), што значи да је њен отац вероватно преобратио ислам. Гулбахар Хатун је била или албанског, грчког, француског или српског порекла.[1][2][1]
Брак уреди
Гулбахар се удала за Мехмеда II 1446. године, када је још био принц и гувернер Амасије. Имала је двоје деце, сина Шехзаде Бајазита (будућег Бајазита II) рођеног 1447. године у Демотики и ћерку Гевхерхан (1454-1514) ,[3] која се удала за Угурлу Мухамеда, сина Ак Којунлу султана Узун Хасана 1474.[4] Верује се и да је имала још једну ћерку која се звала Ајше или Камерхан.
1451. године, након Мехмедовог ступања на престо, пратила га је до Једрена. Према турској традицији, од свих принчева се очекивало да раде као провинцијски управници као део своје обуке. 1455. или 1456. Бајазит је постављен за гувернера Амасије, а Гулбахар га је пратила, где су њих двоје остали до 1481. године, осим 1457. године, када је дошла у Једрене, и присуствовала церемонији обрезивања свог сина.
Гулбахар је очигледно била прилично забринута за будућност свог сина и за сопствена имања. Да би осигурала своја имања, обдарила је приходе одређених села и поља Ендеруновој џамији 1474. Међу обдареним имањима било је и село Агличик, које је 1479. године током земљишне реформе претворено у село Тимариота.[5]
1468. године Мехмед је село Баглуча поклонио Гулбахар. После шест година, 1473. године, продала је село Тачедин бегу, сину Хамзе Балија (умро 1486), књиговође Бајазитовог двора. 1478. године изузеће за село је укинуто и враћено јој је вероватно као резултат земљишне реформе. Ова наредба је поново издата годину дана касније на захтев Мевлане Шамседин Ахмета, према којој јој село није враћено, а оно је вероватно постало предмет правног спора.
Занимљивости уреди
У турском филму Фетих 1453, снимљеном 2012, Емине Гулбахар глуми Шахика Колдемир.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б Edmonds, Anna G. (1997). Turkey's religious sites (1st ed изд.). Istanbul: Damko. ISBN 975-8227-00-9. OCLC 38602978.
- ^ Lowry, Heath W. (2003). The nature of the early Ottoman state. Albany: State University of New York Press. ISBN 1-4175-2407-3. OCLC 55896257.
- ^ City and Patron as Beloveds, Syracuse University Press, стр. 72—92, ISBN 978-0-8156-5415-5, Приступљено 2021-06-27
- ^ Mustafa, UYAR (2003). „İlhanlı Devletinde Yahudi Bir Vezir (Sad’düddevle)”. Ankara Üniversitesi Dil ve Tarih-Coğrafya Fakültesi Tarih Bölümü Tarih Araştırmaları Dergisi. 21 (33): 1. ISSN 1015-1826. doi:10.1501/tarar_0000000143.
- ^ Karataş (2014). „The Ottomanization of the Halveti Sufi Order: A Political Story Revisited”. Journal of the Ottoman and Turkish Studies Association. 1 (1-2): 71. ISSN 2376-0699. doi:10.2979/jottturstuass.1.1-2.71.