Википедија

Емфизем скротума

Емфизем скротума (ЕС) или пнеумоскротум једна је од ретких секундарних промена, које са карактеришу продором ваздуха у поткожно ткиво скротума (мошница).[1][2][3][4] Иако је сам по себи пнеумоскротум бенигна болест, процес који је довео до накупљања ваздуха у скротум мора у потпуности бити разјашњен, јер је терапија увек усмерене ка отклањању примарног узрока.[5]

Емфизем скротума
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностУрологија
MedlinePlus003160

Присуство пнеумоскротума је често бенигно; међутим, у правом клиничком окружењу, може бити изузетно важно и корисно клиничко средство за рану идентификацију и благовремено лечење по живот опасних дијагноза, као што је нпр. тензиони пнеумоторакс.

Епидемиологија

уреди

Прва инциденца пнеумоскротума пријављена је 1912. године након нефростомије, а у 21. веку, пријављено је неколико случајева. У литератури се наводи само 59 случајева који су документовани између 1972. и 2013. године, са различитим етиологијама укључујући увођење ваздуха у плеуралну шупљину. или трбушну дупљу и локалне инфекције као што је Фурнијеова гангрена.[6][7]

Етиопатогенеза

уреди

Настаје као ретка компликација која може бити последица различитих етиологија и може бити од суштинског значаја у дијагнози тих узрочних фактора, посебно оних опасних по живот, као што су инфекција или отворене повреда у региону скротума, или у удаљеним регионима (што је доста ретко, нпр после повреде грудног коша[5]).

Пнеумоскротум је стање које је дефинисано ваздухом унутар скроталне врећице. Састоји се од две презентације: емфизема скротума и пнеуматокеле. Стање није примарни ентитет, већ секундарно у односу на друге узроке.

У неким етиологијама као што је инфекција скротума код Фурнијеове гангрене, ваздух потиче директно из скроталне кесе.[8] Међутим, у ретким случајевима, порекло ваздуха може бити екстраскротално и може се пптицати из грудног коша или абдомена. Предложени механизам екстраскроталног ширења је преко отвореног процеса вагиналиса који може бити присутан у 15% до 30% одраслих или кроз дисекцију кроз пнеумомедијастинум, Скарпину фасцију у трбушном зиду или ретроперитонеално ткиво до скроталне вреће.[8][6][7][9][10][11] Овај екстраскротални ваздух је јатроген у 50% случајева због инвазивних процедура као што су колоноскопије или секундарно тупе или продорне торакоабдоминалне трауме.[9][10][11]

Од ових етиологија, права инциденца пнеумоскротума секундарног тупе торакалне трауме и тензионог пнеумоторакса је непозната због оскудице литературе о одређеној теми,. За сада постоји само неколико пријављених случајева пнеумоскротума у енглеској литератури.[8][6][7][9][10][11]

Јатрогени пнеумоскротум је веома необична компликација колоноскопије и, по општем правилу, има бенигни исход.[12]

Клиничка слика

уреди

Клинички ЕС је генерално безболно стање и манифестује се као отицање скротума и појава крепитација (пуцкетања) при палпацији скротума.

Дијагноза

уреди

Дијагноза је релативно једноставна јер се осим тумефакције, напетости и бола, при палпацији скротума констатују крепитације (пуцкетање).

С обзиром на предност ове патофизиологије и пнеуматике опасне по живот, као што је перинеум, као што је етинеум . или пнеумоторакс, не треба занемарити важност проналажења узрока пнеумоскротума у ​​окружењу трауме. Овај налаз може довести до раније дијагнозе, али што је још важније, правовремене интервенције која спашава живот.

Диференцијална дијагноза

уреди

Разматрање различите дијагноза је важно јер пнеумоскротум може настати из екстрагениталних анатомских локација и погрешна дијагноза ових стања може бити потенцијално фатална.

Терапија

уреди

Промена најчешће пролази без хируршке терапије. У одређеним ситуацима може се евентуално направи дренажа иглом за давање ињекције.

У одсуству било каквих знакова који би указивали на интраперитонеалну инфламацију, избор лечења треба да буде пажљиво клиничко посматрање, уз разумну употребу антибиотика и серијски надзор пацијента.[12]

Извори

уреди
  1. ^ Firman, R; Heiselman, D; Lloyd, T; Mardesich, P (1993). „Pneumoscrotum”. Annals of Emergency Medicine. 22 (8): 1353—6. PMID 8333643. doi:10.1016/s0196-0644(05)80122-2. 
  2. ^ Watson, H. S.; Klugo, R. C.; Coffield, K. S. (1992). „Pneumoscrotum: Report of two cases and review of mechanisms of its development”. Urology. 40 (6): 517—21. PMID 1466104. doi:10.1016/0090-4295(92)90406-m. 
  3. ^ Yang, B; Jiang, S. X.; Fan, Z. L. (2007). „Pneumoscrotum induced by spontaneous colon perforation: A case report and review of the literature”. Zhonghua nan ke xue = National journal of andrology. 13 (8): 744—5. PMID 17918718. 
  4. ^ Lostoridis, E; Gkagkalidis, K; Varsamis, N; Salveridis, N; Karageorgiou, G; Kampantais, S; Tourountzi, P; Pouggouras, K (2013). „Pneumoscrotum as complication of blunt thoracic trauma: A case report”. Case Reports in Surgery. 2013: 392869. PMC 3557629  . PMID 23401836. doi:10.1155/2013/392869. 
  5. ^ а б Konstantinos G, Nikolaos V, Nikolaos S, Georgios K, Spyridon K, Paraskevi T, Konstantinos P., Eftychios L. „Pneumoscrotum as Complication of Blunt Thoracic Trauma: A Case Report”. Case Reports in Surgery Volume 2013 (2013), Article ID 392869, 4 pages. Приступљено 26. 3. 2016. 
  6. ^ а б в Cochetti G, Barillaro F, Cottini E, D'Amico F, Pansadoro A, Pohja S. „Pneumoscrotum: Report of two different cases and review of the literature”. Ther Clin Risk Manag. 11: 581—7. 2015. 
  7. ^ а б в Ono Y, Okubo Y, Hashimoto K, Inokuchi R, Odajima H, Tase C,; et al. (2015). „Massive subcutaneous emphysema, bilateral pneumothorax, pneumomediastinum, pneumoperitoneum, pneumoretroperitoneum, and pneumoscrotum after multiple direct laryngoscopies: An autopsy case report”. J Anesth. 29: 622—6. 
  8. ^ а б в Rowe MI, Copelson LW, Clatworthy HW (1969). „The patent processus vaginalis and the inguinal hernia”. J Pediatr Surg. 4: 102—7. 
  9. ^ а б в Netsch C, Bach T, Gross AJ (2012). „Pneumoscrotum as a consequence of long-term ventilation”. Urologe A. 51: 242—4. 
  10. ^ а б в Humphreys F, Hewetson KA, Dellipiani AW (1984). „Massive subcutaneous emphysema following colonoscopy”. Endoscopy. 16: 160—1. 
  11. ^ а б в Raffin E, Tundo G, Schroeck F (2017). „Pneumoscrotum with extensive penile and abdominal subcutaneous emphysema: A case report of uncertain etiology”. Urol Case Rep. 11: 50—2. 
  12. ^ а б Singh, Sandeep; Thakur, Manika (2008). „Pneumoscrotum after colonoscopy”. Canadian Journal of Gastroenterology (на језику: енглески). 22 (4): 411. PMID 18414718. doi:10.1155/2008/510427. 

Литература

уреди
  • R. Firman, D. Heiselman, T. Lloyd, and P. Mardesich. „Pneumoscrotum,”. Annals of Emergency Medicine. 22 (8): 1353. –1356, 1993.
  • H. S. Watson, R. C. Klugo, and K. S. Coffield,. „“Pneumoscrotum: report of two cases and review of mechanisms of its development,””. Urology. 40 (6): 517. –521, 1992.
  • Y.Wakabayashi andW. H. Bush Jr.,. „“Pneumoscrotum ather blunt chest trauma,””. The Journal of Emergency Medicine. 12 (5): 603. –605, 1994.
  • E. L. Keyes, (1912). „“Two cases of pneumo-scrotum following nephrotomy,””. The American Journal of Urology and Sexology. 8: 68—71. , .
  • R. Hasel, S. K. Arora, and D. R. Hickey, “Intraoperative complications of laparoscopic cholecystectomy,” Canadian Journal of Anaesthesia, vol. 40, no. 5 I, pp. 459–464, 1993.
  • N. Katkhouda, G. M. R. Campos, E. Mavor, A. Trussler, M. Khalil, and R. Stoppa,. „“Laparoscopic extraperitoneal inguinal hernia repair: a safe approach based on the understanding of rectus sheath anatomy,””. Surgical Endoscopy. 13 (12): 1243. –1246, 1999.
  • W. Mazraany, H. Kohli, A. Gabriel, G. R. Machado, M. O.Bojalian, and M. E. Reeves, (2004). „“Massive pneumoscrotum following open gastrostomy,””. Contemporary Surgery. 60: 219—221. , .
  • T. W. Hill, L. D. Mills, and C. J. Butts,. „“Pneumoscrotum aer jejunal perforation: a case report,””. Journal of Emergency Medicine. 42 (3): 279. –282, 2009.
  • M. I. Rowe, L. W. Copelson, and H. W. Clatworthy,. „“The patent processus vaginalis and the inguinal hernia,””. Journal of Pediatric Surgery. 4 (1): 102. –107, 1969.
  • R. S. Snell, “The abdomen: part I—the abdominal wall,” in Clinical Anatomy by Regions, pp. 147–150, Lippincott Williams & Wilkins, Baltimore, Pa, USA, 2007.
  • C. M. Zylak, J. R. Standen, G. R. Barnes, and C. J. Zylak,. „“Pneumomediastinum revisited,””. Radiographics. 20 (4): 1043. –1057, 2000.
  • M. T. Macklin and C. Macklin, (1944). „“Malignant interstitial emphysema of the lungs and mediastinum as an important occult complication in many respiratory diseases and other conditions: an interpretation of the clinical literature in the light of laboratory experiment,””. Medicine. 23: 281—358. , .

Спољашње везе

уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Емфизем_скротума&oldid=27868141”